LjUBOMIR KLjAKIĆ: HOĆE LI SE TRAMP I PUTIN NAĆI NA KISINDžEROVOM STANOVIŠTU?

Osnovna ideja jeste Kisindžerovo stanovište da „Rusija treba da bude posmatrana kao suštinski elemenat...

Osnovna ideja jeste Kisindžerovo stanovište da „Rusija treba da bude posmatrana kao suštinski elemenat svakog novog globalnog ekvilibrijuma”

Da bi se shvatile najbitnije dimenzije pobede Donalda Trampa za SAD i za svet, pa tako i za Srbiju i jugoslovenski tzv. region, treba da se pođe od Henrija Kisindžera (1923). Naime, između 2007. i 2009, Kisindžer je bio jedan od dvojice kopredsedavajućih neformalne rusko-američke grupe koju su sačinjavali veterani iz ove dve zemlje – nekadašnji visoki diplomatski, vojni, obaveštajni i politički funkcioneri SAD i RF. Drugi kopredsedavajući ove neformalne grupe bio je Jevgenij Primakov (1929–2015), čovek koji je doslovno spasao Rusiju iz smrtonosne krize u jesen 1998. Rezidencija predsednika RF u Podmoskovlju bila je mesto gde je ova grupa zasedala.

Kisindžer je 29. oktobra 2013. u Moskvi svečano promovisan u počasnog profesora Diplomatske akademije Rusije. Tim povodom, primio ga je Vladimir Putin, koji je, pozdravljajući Kisindžera, rekao i ovo: „Vi imate mnogo prijatelja u Rusiji – naše veterane spoljne politike i ljude koji uvek, sa velikim interesovanjem, prate vaše procene svetskih i regionalnih tokova.” Tom prilikom, Kisindžer je Putinu predstavio predlog mogućeg trojnog sporazuma od interesa za svetske poslove – SAD, Rusija i Kina kao garanti uspostavljanja i očuvanja novog ekvilibrijuma, nove ravnoteže, svetskog poretka. Svoj koncept Kisindžer je veoma detaljno predstavio zainteresovanoj publici već 2014. u knjizi World Order – Svetski poredak; srpski prevod Kisindžerovog Svetskog poretka pojavio se kod nas 2015.

Koncept novog ekvilibrija svetskog poretka sa ulogom Rusije, Kine i SAD, svakako je bio razmatran i tokom prijateljskog razgovora o svetskim poslovima koji su Vladimir Putin i Henri Kisindžer imali u Putinovoj predsedničkoj rezidenciji kod Moskve, 3. februara 2016. Bio je to deseti dokumentovani susret ove dvojice starih prijatelja. Sutradan, 4. februara, Kisindžer je u vašingtonskom „Nacionalnom interesu” objavio opširan članak u kome je izložio svoju viziju budućih američko-ruskih odnosa. Osnovna ideja toga rada jeste Kisindžerovo stanovište da „Rusija treba da bude posmatrana kao suštinski elemenat svakog novog globalnog ekvilibrijuma.”

Prostor da se to ostvari otvoren je pobedom Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima 8. novembra 2016. „Konceptualni pristupi predsednika Rusije Vladimira Putina i izabranog predsednika SAD Donalda Trampa spoljnoj politici su fenomenalno bliski, izjavio je portparol ruskog predsednika Dimitrij Peskov” – javio je Tanjug 11. novembra 2016.

Dogodiće se katastrofa – katastrofa globalnih razmera – ukoliko ova mogućnost bude prokockana u ime ponovnog uspostavljanja tradicionalnog devetnaestovekovnog i dvadesetovekovnog poretka politike interesnih sfera i tajne diplomatije velikih sila. Potencijali za takav mogući ishod takođe su postavljeni. Ovoga puta, međutim, globalni poredak politike interesnih sfera i tajne diplomatije imaće istorijski nov oblik. Danas, naime, to može biti samo poredak korporativne distopije – svetski poredak transnacionalnog saveza globalne oligarhije.

Sledstveno, Srbija treba da sa mnogo znanja – celokupno znanje sveta stoji nam na raspolaganju – ali i sa mnogo moralne vrline, takođe i sa mnogo imaginacije i kreativnosti, vodi računa o svim vidljivim i nevidljivim aspektima događaja koje su pokrenuli američki predsednički izbori 8. novembra prošle godine. I da, sa snažnim osloncem na vlastito istorijsko iskustvo, naročito ono akumulirano tokom proteklih 250 godina modernosti, u tim događajima bude aktivni subjekt, a ne pasivni objekt.

Izvor Politika, 04. januar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u