IZLAZAK SAD SA BLISKOG ISTOKA

SALMAN RAFI ŠEIK Nekad i više od jake vojne alijanse, NATO je danas u...

SALMAN RAFI ŠEIK

Nekad i više od jake vojne alijanse, NATO je danas u najgorem stanju i deluje kao kuća koja se raspada iznutra

Iako u ovom trenutku možda deluje preterano da se kaže kako se – s obzirom na ozbiljnost situacije izazvane nebuloznom spoljnom politikom odlazećeg američkog predsednika – NATO raspada, zapadna vojna alijansa je suočena sa krizom bez presedana, dramatičnom i nepredvidivom poput Šekspirove tragedije. Nekad i više od jake vojne alijanse, NATO je danas u najgorem stanju i deluje kao kuća koja se raspada iznutra. Tako je izgledalo kad je Turska, druga najveća vojna sila zapadnog vojnog saveza, otvoreno optužila Obaminu administraciju za pritajenu podršku ISIS i drugim terorističkim ćelijama koje rade na uništavanju Iraka i Sirije, a sada verovatno i Tursku drže na nišanu.

Turski predsednik Redžep Taip Erdogan je Obaminoj administraciji uručio novogodišnji poklon, objavivši prošle srede (28. decembar) da Turska poseduje „proverene dokaze, sa slikama i video materijalom“, kako SAD podržavaju ISIS.

Dok se Erdogan ranije obrušavao na SAD zbog podrške Gulenu, njegovom neprijatelju broj jedan i potencijalnom teroristi, kako ga nazivaju turski zvaničnici, ovaj put stvar je podigao na viši nivo, prvi put optužujući SAD za kontinuiranu podršku Daešu i Kurdima.

Već smo znali da SAD zvanično podržavaju određene „umerene grupe“ u Siriji i da je ta podrška direktno doprinela intenziviranju sirijskog konflikta. Ono što sada znamo je da su SAD pružale podršku i najdestruktivnijoj terorističkoj grupi koju je svet ikad video.

DVOLIČNA POLITIKA SAD
General Majkl Flin, bivši šef američke Vojnoobaveštajne agencije i budući savetnik za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji, prošle godine u TV intervjuu tvrdio je kako je rast Islamske države bila „svesna odluka“ Obamine administracije u sklopu realizacije agende svrgavanja sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Podrška kao takva zaista postoji. Zapravo, nedavno najavljeno ukidanje zabrane dostavljanja teškog naoružanja takozvanim umerenim pobunjenicima je još jedan nepobitni dokaz podrške koju SAD nastavljaju da pružaju terorističkim grupama, što direktno ugrožavaju živote onih koji se bore protiv Daeša i drugih terorističkih mreža.

Samo dan pre nego što je Erdogan kritikovao američku ulogu, Marija Zaharova, portparol ruskog ministarstva inostranih poslova, rekla je da će promena politike – predstavljena u godišnjem dokumentu odbrambene politike koji je 23. decembra ozakonio američki predsednik Barak Obama – dovesti do toga da oružje završi „u rukama džihadista, sa kojima ‘umerena opozicija’ već dugo zajednički deluje“.

„Takva odluka je direktna pretnja ruskim vazdušnim snagama i drugom ruskom vojnom osoblju i našoj ambasadi u Siriji, koja se našla pod vatrom više puta. Zbog toga ovaj korak smatramo neprijateljskim“, navela je Zaharova u izjavi.

obamaisis01U ovom kontekstu turska kritika SAD predstavlja refleksiju rastuće frustracije zbog dvostruke politike SAD u regionu (čitaj: pregovora sa Rusijom i istovremenog naoružavanja terorista). Za Tursku neprekidna američka podrška Kurdima predstavlja crvenu liniju, koju je „supersila“ prešla mnogo puta i koju želi da preseče.

S obzirom na to da su optužbe kako NATO članica (SAD) pokušava da destabilizuje drugu NATO članicu (Tursku) odraz krize koja tinja u samoj Alijansi, to takođe nagoveštava snažnu potrebu da se SAD izbace iz regiona (veliki broj drugih država, uključujući Iran, prećutno su potvrdile kako imaju dokaze da su SAD podržavale Daeš), a Rusija bude prihvaćena kao saveznik, jer je istinski sposobna i voljna da odgovori na egzistencijalnu pretnju koju predstavlja ISIS.

Uz Tursku, koja preduzima niz koraka da preformuliše odnos sa Zapadom, uključujući EU (Turska planira da u prvoj polovini 2017. poboljša Carinski sporazum), istovremeno se distancirajući od uloge druge violine SAD u Siriji i Iraku, eventualno istiskivanje Amerike iz regiona izgleda neizbežno.

Upravo ovaj potencijal i verovatni „izlazak“ SAD iz regiona kao da su izazvali Erdogana da pređe na alternativnu spoljnopolitičku strategiju bez čekanja da novi američki predsednik preuzme odgovornost. Zanimljivo je da ovaj novi spoljnopolitički put isključuje SAD, dok je Turska pozvala Saudijsku Arabiju i Katar da se formalno pridruže trilateralnom forumu za diskusiju o okončanju sirijske krize.

MOĆ ERDOGANOVE OPTUŽBE PROTIV SAD
Ove dve zalivske zemlje, koje su duboko upletene u sirijski konflikt, znaju da su SAD sebe učinile prilično irelevantnim u sirijskoj završinici. Stoga postoji velika šansa da će sarađivati – makar prećutno – sa rusko-turskim planom dovođenja opozicije za pregovarački sto sa sirijskom vladom.

Dovoljno je indikativno to što je na sastanku katarskog ministra spoljnih poslova Šeika Muhameda al Tanija i njegovog turskog partnera Mevluta Čavušoglua u Dohi prošlog ponedeljka bio prisutan i Rijad Hidžab (na slici ispod)), glavni pregovarač sirijske opozicije iza kojeg stoji Saudijska Arabija.

Čavušoglu je stigao u Dohu prošle nedelje iz saudijskog grada Džede, gde je učestvovao u hitnoj sednici izvršnog komiteta Organizacije za islamsku saradnju (OIC). Hitni sastanak je održan kako bi se razmotrili nedavni događaji u ratom razorenoj Siriji, posebno u njenom severnom gradu Alepu.

Da Saudijska Arabija i njeni saveznici takođe podržavaju ovakav razvoj događa, evidentno je i iz nedavne izjave Rijada Hidžaba. Glavni politički organ sirijske opozicije je prošlog utorka (27. decembar) zahtevao od pobunjeničkih grupa da sarađuju u „iskrenim regionalnim naporima“ da se postigne primirje, uz navođenje da nisu pozvani ni na jednu konferenciju, što se odnosilo na sastanak u Kazahstanu.

„Podržavamo promene pozicija pojedinih međunarodnih sila i pozitivne iskrene napore koji mogu da predstavljaju početnu poziciju na putu ka realizaciji težnji sirijskog naroda o postizanju ugovora koji bi doneo sigurnost i stabilnost“, naveo je Rijad Hidžab u pisanoj izjavi dostavljenoj novinarima.

Iako nisu poznate zakulisne pogodbe Rusije/Irana sa Saudijskom Arabijom, kojoj posreduje Turska, ovaj razvoj događaja sam po sebi ukazuje na rastuću regionalnu svest o potrebi redefinicije tradicionalne američke uloge na Bliskom istoku. Ta redefinicija, kao što serija događaja indicira, uključuje ograničavanje američkog mešanja i samostalnije uloge ovih regionalnih sila.

rijadhidzabErdoganova optužba protiv SAD ubrzala je američki izlazak i druge regionalne države primorala da se uključe u ovaj scenario, što je razvoj događaja koji zemlje poput Saudijske Arabije mogu iskoristiti da se izvuku iz finansijske, političke i vojne krize, u kojoj se trenutno nalaze.

Autor je stručnjak za međunarodne odnose i spoljnu i unutrašnju politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u