pozoristesenki

BORBA SENKI ILI NOVA VELIKA IGRA U EVROAZIJI

PEPE ESKOBAR Kisindžer i Bžežinski bi da privuku Americi Rusiju ili Kinu (zavadi pa...

PEPE ESKOBAR

Kisindžer i Bžežinski bi da privuku Americi Rusiju ili Kinu (zavadi pa vladaj), ali Putin i Si su im odmakli daleko u 21. vek

U samom srcu Balija, opčinjenom nakon ozbiljnog razgovora sa šamanom – duhovnim učiteljem – sinula mi je ideja: ovo bi trebalo da bude nova Jalta; savršeno mesto za samit Trampa, Sija i Putina, koji bi postavio parametre za stalno evoluirajuću Novu veliku evroazijsku igru.

Balijska kultura ne pravi razliku između sekularnog i natprirodnog – sekale i niskale. Sekala je ono što možemo razabrati našim čulima. Niskala je ono što ne možemo direktno osetiti, već se jedino može „ukazati“. Velike geopolitičke promene su u celosti obavijene velom niskale.

Zarobljenik vrtoglave brzine po formuli „ovde i sada“, Zapad još uvek ima mnogo toga da nauči od veoma napredne kulture koja se 5.000 godina razvijala na obalama reke Ind, u današnjem Pakistanu, da bi potom u 14. veku, pod pritiskom ekspanzije islama, migrirala iz Madžapahitske Imperije (sa ostrva Java) na Bali.

U hindu-balijskoj koncepciji kosmičke strukture, Čovek je neka vrsta makete univerzuma. Poredak personifikuju Bogovi, a haos zemaljski demoni. Sve se vrti oko darme i adarme (u najširem smislu, darma označava ono što „drži“ kosmos. Darma na sanskrtu znači red, poredak, zakonitost, ispravnost. Adarma je njena suprotnost; prim. prev.). Što se tiče Zapada, njime adarma neprikosnoveno vlada.

U hindu-balijskoj religioznoj filozofiji svaka pozitivna sila ima odgovarajuću protivtežu – destruktivnu silu. Te sile su međusobno neodvojive, tj. egzistiraju u dinamici ekvilibrijuma. U poređenju sa ovim, zapadni dualizam je krajnje prost.

U Sutasomi – velikoj epskoj poemi mahajanskog budizma, napisanoj u centralnoj Javi u dobu kad se budizam veselo mešao sa šivaističkim hinduizmom – nalazimo izuzetan stih: Bhineka tunggal ika (različito je, ali je jedno).

To je takođe i moto Indonezije, ispisan na njenom grbu, ispod zlatne Garude, mitske ptice. Radi se o poruci jedinstva, kao američko e pluribus unum (iz mnoštva jedno; prim. prev.). Sada to više izgleda kao poruka koja naslućuje evroazijsku integraciju kroz Novi put svile. Nije slučajno Si Đinping 2013. zvanično pokrenuo projekat Pomorskog puta svile baš iz Indonezije.

Sa Trampovom erom, koja treba da otpočne, naša trenutna geopolitička slika izgleda kao ogromni Vajang kulit – balijsko pozorište senki.

Istorijsko poreklo igri senki najverovatnije vodi do Indije iako se izvodi širom Azije. Dobro i zlo koegzistiraju u igri senki – ali hinduizam nastoji da prikaže sukob kao neku vrstu uvrnutog partnerstva.

Kulit znaži koža, pokrivač. Vajang je lutka, napravljena od kravlje kože, obojena i poduprta štapovima koje dalang – lutkar – pomera u skladu sa svojom voljom.

Svaku predstavu u Pozorištu senki (Wayang kulit) vodi dalang, glasovima senki sa zastora – koje mora da imitira – i kroz atmosfersku muziku. Dalang – koji je i neka vrsta sveštenika – otelotvoruje sve likove i njihove monologe mora znati napamet.

trampovaamerikaSamo nekoliko izabranih ljudi sa Zapada kvalifikovani su za budu dalanzi, posebno u domenu geopolitike. Pravi dalanzi su zapravo potpuno nevidljivi – duboko u niskali. Ali imamo njihove emisare, vidljive, medijski pismene i od medija obožavane dalange. Vratićemo se na njih za njujorški minut.

BELI BIK I AZIJSKA DEVOJKA
Sada uporedite balijsko pozorište senki – koje prikazuje sekalu i pre svega niskalu – sa zapadnim pristupom. Arijadnina nit bi, možda i samo možda, mogla da nas izvuče iz trenutnog geopolitičkog lavirinta uz pomoć krajnje izvikane robe – logike.

Ali prvo – premotavanje. Vratimo se na rođenje Zapada u evropskoj verziji. Legenda kaže da je jednog lepog dana Zevs bacio svoje lutajuće oko na devojku sa velikim svetlim očima – Evropu. Nešto kasnije, na plaži feničanske obale, pojavio se neobični beli bik. Evropa, budući radoznala, približi se i poče da miluje bika. Naravno, to je bio prerušeni Zevs. Potom je bik zgrabio Evropu i uputio se ka moru.

Zevs je sa Evropom imao tri sina i ostavio joj koplje koje nikad nije promašivalo metu. Jedan od njenih sinova, kao što znamo, bio je Minos, koji je izgradio lavirint. Ali ono čemu nas ova legenda pre svega uči je to da je Zapad nastao iz devojke – Evrope – koja je došla sa Istoka.

Sada je pitanje ko će naći Arijadninu nit (konac) da nas izvuče iz lavirinta u koji smo dospeli i koji nas je, pet vekova nakon Zapadom predvođenog Doba otkrića (Age of Discovery) doveo do Propasti Zapada, na čelu sa njegovim predvodnikom Sjedinjenim Američkim Državama.

Obamina administracija je, predvodeći Zapad „iz pozadine“, izvršila kontranapad zaokretom ka Aziji (čitaj ka obuzdavanju Kine) i Hladnom ratu 2.0 (demonizaciji Rusije).

rusijakinaenergija02Ceo projekat EU suočen je sa potpunim krahom. Mit o evropskoj/zapadnoj kulturološkoj i političkoj superiornosti – negovan u proteklih pet vekova – valja se u prašini, bar što se tiče „svog azijatskog mutnog beskraja“, kako je Jejts napisao u Statuama. Ovo će biti vek Evroazije.

Razuman put napred bio bi ono što je Putin predložio davne 2007. godine – zajednička kontinentalna trgovinska zona od Lisabona do Vladivostoka. Ideja je kasnije preuzeta i proširena kineskim konceptom Jedan pojas jedan put.

UNESITE ZAPADNE DALANGE
To nas dovodi do obzorja mogućeg; nove geopolitičke ere i pitanja šta najistaknutiji – vidljivi – zapadni dalanzi mogu da zakuvaju širom niskale.

Sekala pokazuje nekontrolisanu dvadesetčetvoročasovnu histeriju delova američke Duboke države zbog „zlonamernih“ ruskih dela i neokonsku/neoliberalkonsku Obaminu administraciju, čiji ostaci forsiraju Hladni rat 2.0 do krajnjih granica. Ipak, niskala, u kojoj Henri Kisindžer i dr Zbignjev Bžežinski deluju, mesto je gde se odvija prava konceptualna akcija.

Nije tajna da „otmeni“, „otšroumni“ i „legendarni“ Kisindžer sada savetuje Trampa. Dugoročna strategija može se okarakterisati kao klasična politika „zavadi pa vladaj“, blago izmenjena: u ovom slučaju na delu je pokušaj da se prekine rusko-kinesko strateško partnerstvo povezivanjem sa – teoretSki – slabijim članom, Rusijom, kako bi se obuzdao jači, Kina.

OD „NIKSONA U KINI“ DO „TRAMPA U MOSKVI“
Nije teško zaključiti da će isprazne ulizice poput Nila Fergusona hvaliti Kisindžerovo lukavstvo u njegovim žitijama – nesvesni činjenice da Kisindžer možda učestvuje u daleko prijatnijoj sporednoj izložbi, koja se odnosi na procvat poslovanja njegove elitne kompanije Kissinger Associates Inc. i koja je slučajno deo američko-ruskog Poslovnog saveta, baš kao i ExxonMobil, JP Morgan Chase, kao i sidro Big Pharma-e, Pfizer.

bzezinskikisindzerRečju, kraj politike smene režima, početak benignog obuzdavanja. Na Primakovljevom predavanju pre gotovo godinu dana Kisindžer je već tada skicirao kako bi Vašington trebalo da se odnosi prema Moskvi, rekavši sledeće: „Dugoročni interes obe zemlje iziskuje svet koji prevazilazi trenutne turbulencije i ulazi u novo multipolarnije i globalnije stanje ravnoteže… Rusiju treba posmatrati kao suštinski element svakog globalnog ekvilibrijuma, a ne prevashodno kao pretnju Sjedinjenim Državama.“

Multipolarni Kisindžer veliča „bezopasnu“ Rusiju – čovek se prosto zapita zbog čega Klintonova mašinerija još tada nije raskrinkala starca kao još jednog od talaca romanse sa Putinom.

Takođe mesecima pre Trampove pobede, ali u oštrom kontrastu sa Kisindžerom, Bžežinski je bio u stanju duboke crvene uzbune, upozoravajući na „eroziju američke vojno-tehnološke prednosti“, kako piše, na primer, u izveštaju CNAS-a (Centar za novu američku bezbednost, prim. prev.)

Bžežinski sumorno primećuje očigledno – da bi vojna inferiornost Sjedinjenih Država „značila kraj američke globalne uloge“ i da bi kao posledica toga „najverovatnije“ nastupio „globalni haos“.

Njegovo rešenje tada je bilo da SAD „modeluju politiku u kojoj najmanje jedna od dve potencijalno preteće države postaje partner u traganju za regionalnom, kasnije i širom globalnom stabilnošću, a time i u obuzdavanju najnepredvidivijeg rivala sa najvećom šansom da pređe crvene linije (to overreach). Trenutno, najizgledniji kandidat za to je Rusija, ali dugoročno bi to mogla da bude Kina.“

I eto ga. Iznova i iznova – „zavadi pa vladaj“, zbog suočavanja sa svojeglavim „pretnjama“.

Bžežinski je, nakon debakla Klintonove mašinerije i Obame, ništa više od lošeg gubitnika. Stoga je bio prinuđen da malo promeša karte. Veran svojoj fanatičnoj rusofobiji, politikom „zavadi pa vladaj“ on, za razliku od Kisindžera, nastoji da namami Kinu da se odvoji od Rusije, čime bi „američki uticaj bio maksimalizovan“.

Na predvidiv način, u tipično zapadnjačkom samozaljubljenom maniru, Bžežinski prepostavlja da Kina možda neće odlučiti da se konfrontira Sjedinjenim Državama, jer je „u njenom interesu da pripada dominantnom jatu“. Međutim, „dominantno jato“ više nisu SAD, već evroazijska integracija.

Jedan pojas, jedan put, ili Novi put svile, je jedini sveobuhvatni geoekonomski/geopolitički integracioni projekat na tržištu. Dok Kisindžer verovatno do kraja ostaje realpolitički dalang, Obamin mentor Bžežinski još uvek je Makinderov talac. Kinesko rukovodstvo, sa druge strane, već je daleko ispred i Makindera i Alfreda Mahana; Novi put svile usmeren je na integraciju putem trgovine i komunikacija ne samo Hartlenda (Jedan pojas, jedan put) već i Rimlenda (Pomorski put svile).

Partnerstvo sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) biće ključno za celi projekat. Retko ko će se setiti da je još u septembru, dok je Hladni rat 2.0 bio u punom zamahu, Putin predložio „digitalni ekonomski prostor“ širom Azije-Pacifika i Kine, koji obećava dalje angažovanje na razvoju ruskog Dalekog istoka.

Ono što se sada dešava je da obojica najviših zapadnih dalanga daju sve od sebe da se prilagode novoj realnosti – evroazijskoj integraciji kroz projekte JPJP i EEU – predlažući suprostavljene, dobroćudne verzije politike „zavadi pa vladaj“, dok se američka obaveštajna zajednica, daleko od tihog očaja, drži stare konfrontacione paradigme.

Ključni članovi (tripartitne Antante?) evroazijskih integracija – Moskva, Peking i Teheran – itekako su svesni stranca koji nosi darove umotane u veo niskale. Stranac nastoji da na razne načine navede Moskvu da pusti niz vodu Teheran u Siriji i po pitanju nuklearnog sporazuma; da Moskvu odvoji od Pekinga; da Peking navede da proda Teheran i pokušava sve vrste vajang obuzdavanja/pljačke i permutacija ta dva pristupa.

jedanpojasjedanputTo će biti ključna priča koju bi trebalo pratiti. Poznate su Jejtsove reči „ogledalo na ogledalo, ogleda se cela predstava“. Međutim, predstava uvek mora da se nastavi – dalanzi Istoka i Zapada pušteni su u duboku niskalu. Dobro došli u Borbu senki 21. veka.

Pepe Eskobar je od 2000. do 2015. pisao za „Asia Times“ u kolumni „Lutajuće oko“. Među njegovim knjigama su „Globalistan“ (2007), „Bluz u crvenoj zoni“ (2007), „Obamin Globalistan“ (2009), „Carstvo haosa“ (2014) i „2030“ (2015)

Preveo ALKSANDAR VUJOVIĆ

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u