LAMENT OCA „KRAJA ISTORIJE“

FRENSIS FUKUJAMA U tekstu pod originalnim naslovom „Uzbuna postčinjeničnog sveta“ Fukujama pokušava da objasni...

FRENSIS FUKUJAMA

U tekstu pod originalnim naslovom „Uzbuna postčinjeničnog sveta“ Fukujama pokušava da objasni poraz globalnih mejnstrim medija

Jedan od upečatljivih događaja iz 2016, politički krajnje neobične godine, bila je pojava „postčinjeničnog“ (post-fact) sveta, u kojem su bukvalno svi autoritativni izvori informacija dovedeni u pitanje izazovom koji su pred njih stavile informacije sumnjivog kvaliteta i porekla.

Pojava interneta i svetske mreže (World wide web) u 90-tim proslavljena je kao trenutak oslobođenja i blagodeti za demokratiju širom sveta. Informacije su forma moći, i, što je informacija postajala jeftinija i pristupačnija, demokratska javnost je bila sposobnija da učestvuje u oblastima iz kojih je dosad bila isključena.

Razvoj društvenih mreža početkom 2000-tih ubrzao je ovaj trend, omogućivši masovnu mobilizaciju, koja je bila pogonsko gorivo mnogih „obojenih revolucija“ širom sveta, od Ukrajine, preko Burme (Mjanmar), do Egipta. U svetu međukompjuterske komunikacije stari čuvari informacija, uglavnom viđeni kao opresivne autoritarne države, mogu biti zaobiđeni.

Iako ima neke istine u ovoj vrsti pozitivnog narativa, onaj mračniji takođe dobija oblik. Te stare autoritarne sile reagovale su dijalektički, učeći kako da kontrolišu internet, kao u Kini, sa desetinama hiljada cenzora, ili, kao u Rusiji, regrutujući legije trolova i puštajući botove da preplave društvene mreže netačnim informacijama. Ovi trendovi su se na vidljiv način pomešali u 2016, obrisavši tako granicu između spoljne i unutrašnje politike.

RUSIJA JE GLAVNI MANIPULATOR!?
Ispostavlja se da je Rusija glavni manipulator na društvenim mrežama. Njena vlada je puštala otvorene neistine, poput „činjenice“ da su ukrajinski nacionalisti razapinjali malu decu na krstove ili da su ukrajinske snage oborile malezijski avion u 2014. Isti izvori su učestvovali u debatama o škotskoj nezavisnosti, Bregzitu, Holandskom referendumu o Sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU, šireći svaku vrstu sumnjivih informacija koje su slabile proevropske snage.

Korišćenje netačnih informacija kao oružja autoritarnih sila samo po sebi bilo je dovoljno loše, ali onda je ta praksa uzela maha i u američkoj izbornoj kampanji. Svi političari lažu, ili bolje reći, spinuju istinu u svoju korist; međutim, Donald Tramp je ovu praksu doveo do neslućenih visina. Sve je počelo pre nekoliko godina optužbama predsednika Baraka Obame da nije rođen u SAD, a Tramp je nastavio da propagira tu tvrdnju čak i pošto je Obama pokazao rodni list kojim je dokazao da jeste.

U nedavnim predsedničkim debatama Tramp je insistirao da nikad nije podržavao Irački rat i da klimatske promene nije nazvao obmanom. Nakon izbora tvrdio je da je pobedio i u ukupnom broju glasova (kojih je imao preko dva miliona manje), ali je došlo do prevare u glasanju. Ovo nije puko prikrivanje činjenica, već otvorene laži, koje je lako opovrgnuti. To što ih je uopšte izneo je samo po sebi dovoljno loše, ali još gore je što nije kažnjen od republikanskih glasača zbog svog neprekidnog i nečuvenog laganja.

trampputin11Tradicionalni lek za lažne informacije, sudeći prema zagovornicima njihovog slobodnog protoka, je prosto iznošenje tačnih informacija, koje će potom na tržištu ideja same naći put do vrha. Ovo rešenje, nažalost, mnogo slabije funkcioniše u svetu drušvenih medija, kojim dominiraju trolovi i botovi. Pretpostavlja se da između trećine i četvrtine korisnika Tvitera spada u ovu kategoriju. Internet je trebalo da nas oslobodi čuvara informacija, i, zaista, one nam sad pristižu iz svih mogućih izvora, svaka sa jednakim kredibilitetom. Nema osnove za verovanje da će dobra informacija odneti prevagu nad svakom lošom.

Ovo ukazuje na ozbiljniji problem od individualnih poluistina i njihovog uticaja na rezultat izbora. Zbog čega verujemo u autoritet bilo koje činjenice, uzevši u obzir da je retko ko od nas u situaciji da bilo koju od njih proveri? Amerikanci dobijaju kriminalističku statistiku od američkog Ministarstva pravde a podatke o nezaposlenosti od Zavoda za statistiku rada. Mejnstrim medijski izvori, poput Njujork tajmsa, zaista su bili pristrasni prema Trampu, ali oni ipak imaju sisteme koji sprečavaju da se flagrantne činjenične greške ponavljaju u njihovim izdanjima. Iskreno sumnjam da Mat dradž ili Brajtbart njuz imaju legije ljudi zaduženih za proveravanje činjenica o preciznosti materijala koje postavljaju na svoje vebsajtove.

U TRAMPOVOM SVETU SVE JE POLITIZOVANO
Nasuprot tome, u Trampovom svetu sve je politizovano. U toku kampanje ukazao je da Federalne rezerve, sa Dženet Jelen na čelu, rade u korist kampanje Hilari Klinton; da će izbori biti pokradeni; da su zvanični izvori svesno umanjivali podatke o stopi kriminaliteta; i da je odluka da se ne podigne optužnica protiv Klintonove znak da je njena kampanja podmitila direktora FBI Džejmsa Komija. Takođe je odbio da prihvati autoritet obaveštajnih agencija koje su krivile Rusiju za hakovanje kompjuterskog sistema Demokratskog nacionalnog komiteta. I, naravno, Tramp i njegove pristalice su sa zadovoljstvom omalovažavali celokupno izveštavanje „mejnstrim medija“ kao beznadežno pristrasno.

Nemogućnost da se postigne konsenzus o najosnovnijim činjenicama je direktni proizvod inostranog napada na demokratske institucije u SAD, Britaniji i širom sveta. I na tom mestu demokratije dospevaju u nevolju. U SAD se zapravo odvija pravi institucionalni raspad, pri čemu su moćne interesne grupe bile u stanju da se zaštite kroz sistem neograničenog finansiranja kampanje. Primarno mesto ovog raspada je Kongres, a neprimereno ponašanje je legalno koliko je i rašireno. Stoga su obični ljudi s pravom uznimireni.

tramppegidaPa ipak, izborna kampanja u SAD stvorila je opšte uverenje da je sve namešteno ili politizovano i da je otvorena korupcija svuda. Ako izborni organi potvrde da kandidat kojeg ste podržavali nije pobedio, ili ako se ispostavi da se drugi kandidat bolje pokazao u debati, to mora biti rezultat razrađene zavere druge strane da utiče na ishod. Uverenje u podmitljivost svih institucija vodi u ćorsokak sveopšteg nepoverenja. Američka demokratija, kao i sve demokratije, neće preživeti nedostatak poverenja u mogućnost postojanje nepristrasnih institucija. Umesto toga, partijske borbe će prožeti svaki aspekt života.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Project Syndicate

Svet
Pratite nas na YouTube-u