ZAŠTO JE ZA SVET VAŽNO STVORITI ALTERNATIVU FEJSBUKU

TONI KARTALUČI Alternativa Fejsbuku ključna je za bezbednost država ili pojedinaca koliko i bilo...

TONI KARTALUČI

Alternativa Fejsbuku ključna je za bezbednost država ili pojedinaca koliko i bilo koji tradicionalni sistem naoružanja

Mogućnost tehnologije i inovacija da transformišu globalnu ekonomiju i geopolitiku često se potcenjuje, dok se u retrospektivi čak i zanemaruje. Međutim, od tehnoloških dostignuća koja su dala Britancima prevlast na moru, pa do industrijske revolucije, koja je na kraju prekinula i razgolitila pažljivo građeni sistem globalnog imperijalnog merkantilizma, marš tehnološkog progresa bukvalno je predvodio uspone i padove globalnih centara moći i imperija izgrađenih oko njih.

RAZORNA INFORMACIONA TEHNOLOGIJA
Uz napredak informacione tehnologije (IT), ono što je nekad zahtevalo ogroman kapital i značajnu radnu snagu za širenje informacija velikim segmentima društva, danas može raditi jedan jedini čovek, praktično bez ikakvih troškova. Količina resursa koju neko ima na raspolaganju više nije nužno determinanta efikasnosti i uticaja na društvo, već snaga nečijih reči i ideja.

IT je poravnao polje za igru. SAD i Evropa su decenijama imale monopol nad protokom informacija kroz razne forme medija. Tokom Drugog svetskog rata, saveznici su s lakoćom izašli na kraj sa silama osovine i njihovom manje sofistikovanom nespretnom propagandnom. Između Drugog svetskog rata i Hladnog rata, vladajući krugovi u SAD i Britaniji ne samo da su imali uticaj na sopstveno stanovništvo, koji se nije dovodio u pitanje, već su kroz Glas Amerike i BBC bili u mogućnosti da taj uticaj projektuju i u inostranstvu.

Cena otvaranja radio stanice, televizijskog studija ili štamparije za novinski list sprečavala je ogromnu većinu ljudi – koji se možda nisu slagali sa „konsenzusom“ onih u čijim rukama su bili resursi – da poseduju masovne medije. Međutim, danas IT ne samo da omogućava državama koje su nekad bile meta zapadne propagande da bolje štite političku i ekonomsku stabilnost unutar sopstvenih granica već im daje mogućnost i da prikažu svoju stranu priče zapadnoj javnosti.

Osim toga, nezavisni aktivisti, novinari i analitičari sada mogu da pišu i da se obraćaju milionima, tako bacajući rukavicu u lice „mejnstrim“ narativu, koji promovišu politički i ekonomski moćnici širom sveta.

alterntivnimedijiEfekti ovoga su evidentni svuda oko nas. „Alternativni mediji“ su već naneli dosta štete „konsenzusu“ raznih interesnih grupa; od velikih poljoprivrednih i farmaceutskih lobija do geopolitičkih agendi od Ukrajine do Sirije.

RECENTRALIZACIJA I VRAĆANjE KONTROLE
Na internetu su procvetale nezavisne vesti, analize i aktivističke mreže, pre svega kroz blogove, veb-sajtove i video kanale. Međutim, specijalne interesne grupe su uložile mnogo u vraćanje kontrole nad narativnom i informacijama i generalno u recentralizaciju medijskih platformi. Ovo se naročito radi kroz društvene mreže, posebno Fejsbuk. Fejsbuk se hvali da ima gotovo 1,8 milijardi korisnika. Praktično svaka osoba koja prođe pored nas na ulici držeći mobilni telefon koristi Fejsbuk da se poveže sa svojim prijateljima i pristupi vestima i informacijama. Popularnost Fejsbuka je bezmalo centralizovala većinu aktivnosti onlajn korisnika, pa je zbog na njemu počeo povratak kontrole nad informacijama.

Fejsbuk se služio raznim izgovorima da uvede ovaj sistem kontrole. Ovako je 2014. objasnio zbog čega menja način na koji prikazuje postove korisnika: Umesto da ljudima pokazuje sve moguće sadržaje, „njuz fid“ (news feed; početna strana na Fejsbuku preko koje korisnici dobijaju informacije; prim. prev.) je dizajniran tako da svakoj osobi prikazuje sadržaj koji je za nju najrelevantniji. Od preko 1.500 priča koje korisnik može da vidi svaki put kad se uloguje na Fejsbuk, njuz fid prikazuje oko 300. Kako bi izabrao koje priče da prikaže, njuz fid ih sve posebno rangira (od najvažnije do najmanje važne) analizom više hiljada faktora koji se odnose na svakog korisnika.

Međutim, korisnik nije taj koji određuje šta je za njega najrelevantnije, već algoritam koji je kreirao Fejsbuk. U stvarnosti, ova promena je značila da će oni koji su širili informacije preko Fejsbuka i uspevali da ih probiju do velikog broja ljudi sada odjednom imati značajno smanjen doseg. Da bi se doprlo do ljudi koji su već svesno odlučili da prate određene korisnike, sada je neophodno da se Fejsbuku uplati novac za „promociju“ sadržaja.

U suštini, ista ona prepreka koju je obrisao IT – odnos kapitala i mogućnosti – koja je stajala na putu da vaš glas čuje šira javnost, vraćena je kroz monopol Fejsbuka nad društvenim mrežama. U 2016. Fejsbuk je još čvršće pritegao kontrolu – ovaj put pod izgovorom borbe protiv „lažnih vesti“. „Lažne vesti“ je termin koji su skovali isti oni monopoli koji polako nestaju pred širenjem sve naprednijih alternativnih medija.

tviterDok se povezivanjem „lažnih vesti“ sa „ruskom propagandnom“ i „belim nacionalistima“ stvara histerija, u stvarnosti će mere uvedene zbog „provere činjenica“ i posledična cenzura informacija koje se smatraju „lažnim vestima“ biti usmerene protiv svega što protivreči narativu koji promovišu američke i evropske specijalne interesne grupe – baš svega, od promovisanja ratova do promocije širenja krupnog biznisa.

VREME JE ZA NOVI PREKID
U svakoj borbi neophodno je prilagođavanje. Sa Fejsbukom, Tviterom i drugim mrežnim platformama, koje se ujedinjuju u borbi protiv takozvanih „lažnih vesti“, oni koji nastoje da održe rast alternativnih medija i balans moći širom informativnog prostora moraju da identfikuju specijalne interesne grupe koje upravljaju ovom agendom i da pronađu različite načine da podriju i prevaziđu taj proces.

Rusija, na primer, ima Vkontakte (VK), koji se nadmeće sa Fejsbukom i veoma je popularan širom zemlje. Time se smanjuje monopol Fejsbuka nad društvenim mrežama i Rusiji, daje mogućnost društvene kontrole tog tipa medija unutar svojih granica. VK je, takođe, profitabilna kompanija. Kina, sa druge strane, ima sopstvene visokotehnološke gigante koji joj omogućavaju da kontroliše medije unutar sopstvenih granica i sopstvenog naroda.

Time se stvara balans moći u informacionom prostoru između različitih država. Ali, da bi se stvorio balans moći unutar samih država, postoje druge alternative. Baš kao što kriptovalute ometaju tradicionalne finansijske institucije i kontrolu koju one imaju nad globalnim finansijskim sistemom, P2P (peer-to-peer ili P2P umreženost je međukompjuterska povezanost u kojoj ne postoji centralni server, nego svaki računar deluje kao zasebni server za ostale; prim. prev.) društveno-mrežne platforme mogu pomoći da se reši problem monopola poput Fejsbuka, koji kontrolišu informacija koje dobijamo – ili ne dobijamo.

Alternative poput Frineta (FreeNet) nisu centralno kontrolisane. Korisnici preuzimaju besplatne programe na svoje kompjutere i direktno ih povezuje sa drugim kompjuterima koji koriste Frinet širom sveta. Nema centralnog administratora. Umesto čvorišta na koje se povezuju svi korisnici, poput Fejsbuka, u P2P mrežama svaki korisnik ima funkciju čvora. Korisnici mogu ostati anonimni ukoliko žele, a sadržaj nije moguće kontrolisati ili cenzurisati, niti protok informacija može biti prigušen, a baš to je zadatak algoritama Fejsbuk njuzfida.

Preduzimljive države ili pojedinci posvećeni uspostavljanju balansa moći širom informacionog prostora mogli bi da naprave i promovišu sopstvene P2P medijske platforme. Iako ih nije moguće kontrolisati kao Fejsbuk, VK ili kineske (centralizovane) alternative, ipak mogu pomoći u podrivanju spoljne kontrole i dugoročno mogu pomoći državama da se prilagode tehnološkoj decentralizaciji, koja u svakom slučaju neminovno dolazi.

Mada novac neće biti moguće zarađivati na isti način kao što osnivači Fejsbuka profitiraju od svoje kontrole nad društvenom mrežom, postojaće druga forma profita za pojedince i države koji će se baviti stvaranjem takvih platformi. Geopolitički uspešna, široko prihvaćena i disruptivna P2P društvena mrežna platforma, koja potkopava ili u potpunosti narušava kontrolu Fejsbuka nad društvenim medijima, ujednačila bi teren i omogućila pojedincima i državama da javnosti još jednom prikažu svoju stranu priče, ravnopravno sa „kontrolorima činjenica“, koji se bore protiv „lažnih vesti“ na Fejsbuku, Tviteru i drugim centralizovanim platformama, kojima dominiraju zapadni tehnološki giganati.

P2P svojim kreatorima neće doneti milijarde, ali mogao bi pomoći da se izbegne rat, poremeti spoljni monopol koji potkopava i uništava nacionalne ekonomije i stvori tle za ukorenjivanje i procvat društveno-ekonomske alternative, koja bi u suprotnom bila blokirana nastojanjem Zapada da povrati kontrolu nad informacionim prostorom i eliminiše konkurenciju, kako političku tako i ekonomsku.

Kad razmišljamo o nečemu poput društvenih mreža, možda nećemo odmah uvideti duboki uticaj koji one imaju na geopolitiku, ekonomiju, uzlete i padove nacionalnih država ili čak regiona u svetu. Ako nam uloga Fejsbuka u Arapskom proleću – koje su režirale SAD – posluži kao neka vrsta primera ili upozorenja, onda postaje jasno da takva apsolutna dominacija u informacionionom prostoru može bukvalno da uništi ne samo države već i cele regione.

p2pStoga je stvaranje alternative Fejsbuku ključno za bezbednost država ili pojedinaca jednako koliko i bilo koji tradicionalni sistem naoružanja. Suočiti se sa modernom erom bez takve alternative je kao otići na bojno polje nenaoružan, nezaštićen i u potpunosti nespreman.

Toni Kartaluči je geopolitički analitičar i pisac iz Bangkoka

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u