„Nadam se da ovaj put svi razumeju potrebu da se izbegne vojni sukob na Balkanu“, istakao je Lavrov
Pažnja predstavnika drugih država prema ruskoj politici bila je toliko velika da je na konferenciji na kojoj je Lavrov svodio rezultate rada svog ministarstva za prošlu godinu bilo više stranih nego ruskih novinara – oko 150 ruskih i više od 300 stranih.
O SITUACIJI NA BALKANU
Ruski ministar komentarisao je situaciju na Balkanu i izjavio da EU treba da smiri situaciju između Beograda i Prištine.
Govoreći o situaciji na Balkanu, Lavrov je rekao da je „trebalo da Evropska unija smiri situaciju i utiče na realizaciju sporazuma koji su postignuti između Beograda i Prištine“.
„Međutim, istorija nas uči da istorija ne uči ničemu. Nadam se da ovaj put svi razumeju potrebu da se izbegne vojni sukob“, istakao je Lavrov.
„Kao što sam rekao na početku, zaoštravanje se stvara politikom onih koji svim balkanskim narodima nameću tzv. evropske vrednosti u novom, savremenom, posthrišćanskom pakovanju“, istakao je Lavrov.
„Što se tiče voza Beograd-Priština, odmah nakon tih događaja pozvao me je Ivica Dačić i analizirali smo šta se zapravo desilo. Mogu da kažem samo jedno – EU mora da smiri ovu situaciju i postupi tako da se ispunjavaju sporazumi između Beograda i Prištine koji su postignuti uz posredstvo Brisela, a oni govore o tome da se sloboda kretanja ljudi ne ograničava, i da na severu Kosova, gde žive Srbi, ne treba da bude albanskih pripadnika policije. Mislim da je bar nekoliko od tih dogovora u ovom slučaju bilo narušeno“, zaključio je ruski ministar.
O MEĐUNARODNOM TERORIZMU
Ruski ministar započeo je konferenciju pitanjem pretnje međunarodnog terorizma, koji je postao glavna pretnja 2016. godine.
Moskva je zabrinuta i žali zbog činjenice da međunarodna zajednica „i dalje ne može da stvori zajednički front protiv terorizma“, rekao je Lavrov.
Lavrov je dalje naveo da Rusija pozdravlja saradnju u borbi protiv terorizma sa bilo kojom zemljom. On je istakao da je Rusija spremna da sarađuje sa SAD, EU i NATO-om na osnovu uzajamnog poštovanja. Ruski ministar naglasio je da takva saradnja mora biti postignuta bez nametanja stranih vrednosti na partnere i saveznike.
Mesijanizam i želja nekih zemalja da prošire svoje vrednosti doveli su do pogoršanja situacije u svetu. Lavrov smatra da se Rusiji sada nameću „posthrišćanske vrednosti“, koje podrazumevaju popustljivost koja je Rusima strana.
„Sa ljudske tačke gledišta to je nepristojno, a sa stanovišta međunarodnih odnosa neprihvatljivo“, rekao je ministar.
Rusija ne pokušava da izvozi svoje stavove i vrednosti. U svojim aktivnostima ona je zasnovana na principima pragmatizma, istakao je Lavrov.
Veliki broj zemalja još uvek zastupa koncept jednopolarnog sveta. One ne žele da shvate da je ovaj koncept zastareo. Sada se svet kreće ka multipolarnosti, naveo je Lavrov.
O PITANjIMA VEZANIM ZA RUSKE I AMERIČKE DIPLOMATE
Ministar spoljnih poslova Rusije otkrio je da su u aprilu 2016. američke tajne službe pokušale da regrutuju savetnika koji radi u Ambasadi Rusije u Vašingtonu.
Poslednjih nekoliko godina američke tajne službe pojačale su napore da regrutuju ruske diplomate, naglasio je Lavrov.
Lavrov je kritikovao tvrdnje da je Moskva navodno vršila pritisak ili organizovala nadzor američkih diplomata u Moskvi.
Lavrov je dodao da su diplomate koje rade u američkoj Ambasadi u Moskvi mnogo puta učestvovale u protestima koje je organizovala ruska opozicija.
O RUSKO-AMERIČKIM ODNOSIMA POD TRAMPOVOM ADMINISTRACIJOM
Govoreći o perspektivama razvoja odnosa sa SAD Lavrov je rekao: „Mi smo realisti i naravno pratimo kako se nova američka administracija priprema za svoj mandat“. „Tek kada nova administracija počne da radi, moći će da se govori o nekim perspektivama“, rekao je ministar.
„Ono što čujemo od Trampa i njegovog tima, vidimo da oni imaju drugačiji pristup. Oni ne nameravaju da koriste dvostruke standarde. Oni ne nameravaju da koriste borbu protiv terorizma za pokrivanje sopstvenih interesa“.
O SITUACIJI U SIRIJI
Govoreći o pitanju protivterorističkih napora u Siriji, Lavrov je rekao da se nada da će „saradnja sa Trampovim timom o sirijskoj krizi i drugim problemima biti efikasnija nego sa Obaminom administracijom“.
Na pitanje o mišljenju Rusije o načinima za rešavanje sirijske krize, Lavrov je odgovorio da „samo sami Sirijci mogu da odluče o federalizaciji Arapske Republike“.
Moskva smatra da mehanizmi rešavanja sirijske krize i dalje mogu da se revitalizuju, rekao je Lavrov.
Moskva pozdravlja izjavu novoizabranog američkog predsednika da svaka država sama treba da odgovara za svoj razvoj.
„Tramp želi da svaka zemlja prvenstveno sama bude odgovorna za sopstveni razvoj, i to se podudara sa našim pristupom. Zalažemo se da svi budu nezavisni, da u svetu bude manje zavisnosti, da se poštuje zakon, legitimni interesi svake države“, rekao je šef ruske diplomatije.
O RAZGOVORIMA U ASTANI
Lavrov je rekao da je prikladno da se američka strana pozove na razgovore u Astani. On smatra da na taj način Moskva nastoji da konsoliduje režim prekida vatre i doprinese procesu političkog rešenja.
„Pripremamo sastanak u Astani u formatu Rusija-Turska-Iran. Smatramo da je ispravno da se na ovaj sastanak pozovu predstavnici UN i predstavnici nove američke administracije“, izjavio je Lavrov.
Moguće je da će sastanak u Astani biti prvi kontakt zvaničnika Rusije i Trampove administracije.
Osim toga, ruski ministar smatra da u političkom procesu u Siriji treba da učestvuju komandiri na terenu.
„Jedan od ciljeva sastanka u Astani je dogovor da ovi komandiri učestvuju u političkom procesu“, dodao je Lavrov.
ODNOSI RUSIJE I EVROPSKIH ZEMALjA
Sa teme Bliskog istoka Lavrov je prešao na odnose Rusije sa evropskim zemljama. Konkretno, Lavrov je komentarisao vojno prisustvo NATO-a na Baltiku.
„O NATO trupama – vidim da je sve to loše. Ako NATO ne vidi drugu primenu svojih trupa, osim na granici sa Rusijom, to je tužno. Loša im je obaveštajna služba“, istakao je ministar.
O SANKCIJAMA RUSIJI
Moskva ne veruje da novoizabrani predsednik SAD Tramp pokušava da poveže ukidanje antiruskih sankcija sa dogovorom o smanjenju nuklearnog oružja.
„Tramp će razmišljati o tome šta da radi sa sankcijama. Drugi deo izjave glasio je: Ako sa Rusijom mogu da se urade zajedničke korisne stvari, mi ćemo ih tražiti. I treće, kao korisna stvar može se razmatrati nastavak rada na nuklearnom razoružanju“, rekao je šef ruske diplomatije.
Ruski ministar je dodao da je Obamina administracija uložila napore da ponudi Moskvi dijalog o strateškoj stabilnosti. On je dalje naveo da će Moskva biti spremna da se sastane sa novom administracijom kako bi razgovarala o ovim pitanjima nakon Trampove inauguracije. Ovakvi razgovori mogu da pokriju hipersonično oružje, američki raketni štit u Evropi, svemirsko oružje i nuklearne probe, zaključio je Lavrov.
Odgovarajući na pitanje o mogućem sastanku Putina i Trampa u Rejkjaviku, Lavrov je rekao da „nije bilo nikakvih kontakata. „Ova informacija nije tačna“.
O NAVODNIM RUSKIM HAKERSKIM PRETNjAMA
Kada je nemački novinar pitao Lavrova kako će braniti Rusiju od navoda da su ruski hakeri bili uključeni u operacije širom sveta, Lavrov je rekao da ove tvrdnje prvo treba da se dokažu, i da još uvek ne postoji verodostojan dokaz o ovim optužbama.
„Videli smo pokušaje izmišljanja dokaza od kojih se distanciraju već i Britanci i njihove američke kolege, koji su pokušavali da učine neke neprijatne stvari novoj administraciji. Mogu dugo da nabrajam. Sve naše televizijske emisije prepune su diskusija o ovoj najgrubljoj provokaciji koja jednostavno diskredituje Evropu i deo Amerike koji je u to uključen“, istakao je Lavrov.
Lavrov je dodao da je bivši špijun MI6 koji je napisao dosije o Trmpovim navodnim vezama sa Rusijom „odbegli šarlatan“. Ruski ministar spoljnih poslova rekao je da smatra da bi američke obaveštajne službe koje su pokušale da dokažu da Tramp ima veze sa Rusijom „trebalo otpustiti“.
„NADAM SE NASTAVKU ODNOSA SA KERIJEM“
Ruski ministar je izjavio da se nada da će očuvati prijateljske odnose sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem koji uskoro treba da napusti svoju dužnost i sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Frank-Valterom Štajnmajerom.
„Mene zaista povezuju i sa Frank-Valterom Štajnmajerom i sa Džonom Kerijem veoma topli prijateljski odnosi. Nadam se da će se ovi odnosi nastaviti bez obzira na to u kom svojstvu se budemo nalazili. U krajnjem slučaju i Frank-Valter i Džon znaju o tome, to je moj stav, i oni ga sa mnom dele“, istakao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije poželeo im je uspeh u daljem radu.
O ODNOSIMA RUSIJE I JAPANA
Na pitanje japanskog novinara o odnosima Moskve i Tokija nakon Putinove posete Japanu krajem 2016. godine, Lavrov je odgovorio da je Obamina administracija pokušala da ugrozi izglede normalnih odnosa između Rusije i Japana. On je naglasio da su takvi pokušaji „nedostojni“.
„Odlazeća administracija čini nedostojne stvari. Pokušali su da zloupotrebe svoje odnose sa Japanom, pokušavali su da se odnose prema svojim japanskim saveznicima kao sa drugostepenim članovima međunarodne zajednice, podređenim članovima međunarodne zajednice“, naglasio je Lavrov.
MINSKI SPORAZUMI
Rusija nema nameru da prepravlja Minske sporazume o rešenju istočnoukrajinskog sukoba, rekao je Lavrov.
„Nemam nameru da prepravljam Minske sporazume. Oni su formalizovani jednoglasno usvojenom rezolucijom Saveta bezbednosti UN“, rekao je novinarima šef ruske diplomatije.
On je dodao da nije čuo da je administracija Donalda Trampa navela potrebu da sahrani Minske sporazume i reši krizu u Ukrajini na drugačiji način.
O REŠAVANjU SIRIJSKOG PITANjA
Rat u Siriji i drugim regionalnim zemljama može da se zaustavi pre svega silom, rekao je Lavrov.
„Rat može da se zaustavi, i prava hrišćana, muslimana i drugih ljudi koji su celog života živeli u Siriji i u drugim zemljama regiona, mogu da se obezbede upotrebom sile, jer je važno da se terorizam nemilosrdno i potpuno uništi“, rekao je Lavrov.
„To je ono što mi radimo, pomažemo sirijskoj vojsci i pripadnicima samoodbrane koji su zajedno sa sirijskom vojskom uključeni u borbu protiv terorizma“.
On je istakao da su SAD želele da iskoriste terorističke organizacije DAEŠ i Nusra front za rušenje sirijskog predsednika Asada.
„Postoje brojni primeri da su SAD i njihovi saveznici pokušavali da tajno iskoriste i Nusru i DAEŠ kako bi oslabili i, na kraju, srušili Asada“, dodao je ruski ministar.
KAKVA SU OČEKIVANjA OD PREGOVORA U ASTANI
Odgovarajući na pitanje šta Rusija realno očekuje da ostvari tokom razgovora u Astani, Lavrov je istakao da će ti razgovori biti drugačiji od prethodnih napora, jer će biti prisutne one strane koje određuju situaciju na terenu, a ne samo politička opozicija.
Moskva se nada da zapadne zemlje neće pokušati da potkopaju dogovor o prekidu vatre u Siriji, dodao je Lavrov.
Izvor Sputnjik, 17. januar 2017.
„UKINUTI FUNKCIJU VISOKOG PREDSTAVNIKA“
Mi se zalažemo za realizaciju Dejtonskog sporazuma i ukidanje funkcije visokog predstavnika U BiH, izjavio je Sergej Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare.
„Mi se zalažemo za realizaciju Dejtonskog sporazuma i Dodik je uvek potvrđivao svoju privrženost Dejtonskom sporazumu. Pritom, mi smo više puta podsećali naše zapadne partnere da postaje neprilično očuvanje funkcije tzv. visokog predstavnika u BiH, koji se smatra nezavisnom državnom institucijom, koji poseduje prava guvernera i koji trima konstitutivnim narodima – Srbima, Muslimanima i Hrvatima – može da nameće bilo koja rešenja“, rekao je Lavrov, komentarišući izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da taj entitet treba da se pripoji Srbiji.
„Evropska unija nikako ne može da odbaci ta ovlašćenja visokog predstavnika. To iritira, isto kao što iritira i to što su unutar Bosne i Hercegovine srpski političari u Banjaluci stalno podvrgnuti napadima da ruše tu državu. Istakao bih da tu državu niko ne ruši. Naglasiću još jednom, u BiH niko ne ruši državu. Dodik je više puta potvrđivao svoju privrženost Dejtonskom sporazumu. Dejtonski sporazum krše oni koji donose odluke u BiH ne uzimajući u obzir mišljenja sva tri naroda“, smatra Lavrov.
Optužbe da Republika Srpska proslavom 9. januara krši Dejtonski sporazum predstavljaju provokacije.
„Kada se dižu histerije povodom odluke bosanskih Srba da 9. januar proglase Danom Republike Srpske i kada se saopštava da je to podrivanje Dejtonskog sporazuma, to je još jedna provokacija i neka vrsta uvrede da neko priznaje svoje vrednosti, a ne neke briselske, posthrišćanske“, zaključio je šef ruske diplomatije.
Izvor Sputnjik, 17. januar 2017.