O TAJNOJ VEZI ISLAMISTA I MULTIKULTI LEVICE

ALEKSANDAR PAVIĆ Na „ženskom maršu“ u Berlinu „feministkinje“ su aplaudirale čoveku koji ih je...

ALEKSANDAR PAVIĆ

Na „ženskom maršu“ u Berlinu „feministkinje“ su aplaudirale čoveku koji ih je sa bine pozdravljao pokličem „Alahu akbar!“

Svakako je zanimljivo posmatrati kako se recepti soroševskih obojenih revolucija trenutno pokušavaju primeniti protiv najnovijeg Neprijatelja broj jedan globalističkog establišmenta – Donalda Trampa – koji je bar trenutno preuzeo štafetnu palicu od Vladimira Putina. Naravno, uz Soroševu (ili Sorosevu, ako ćemo ovog „građanina sveta“ tretirati kao američkog državljanina) obilatu finansijsku, logističku, medijsku i drugu pomoć. Tako, na primer, saznajemo da među preko 400 „partnerskih organizacija“ koje su organizovale čuveni Marš žena na Vašington, koji je održan samo dan posle svečanosti polaganja zakletve novog američkog predsednika (dakle 21. januara), njih bar 56 prima novac ili ima blisku saradnju upravo sa Sorošem (neka bude Soroš, jer se većina ljudi navikla).

No to neće biti glavna tema ovog članka, već nešto o čemu se još uvek nedovoljno govori, a to je savezništvo između (nazovi) liberalne levice i radikalnog islamizma. I počnimo od izvora nepobitnog kredibiliteta, žene koja je u nedavnom članku za Njujork tajms iznela navedeni uvid o soroševskom karakteru pomenutih masovnih antitrampovskih demonstracija – 51-godišnje Asre Nomani – inače bivšeg novinara Vol strit žurnala. U jednom ranijem članku, objavljenom u Vašington postu 10. novembra 2016, neposredno posle američkih predsedničkih izbora, Asra je u naslovu otkrila još nešto zanimljivo: Ja sam muslimanka i imigrantkinja, i glasala sam za Trampa. Zašto?

ASRIN SLUČAJ
Na prvom mestu zato što nije više mogla da se nosi sa troškovima čuvenog Obamakera, sistema zdravstvenog osiguranja koji je navodno trebalo da zdravstvenu zaštitu učini dostupnom i dovoljno jeftinom za svakog Amerikanca. Kao što nije mogla da komotno otplaćuje ni svoj hipotekarni dug, uprkos još jednom Obaminom programu koji je tu stvar trebalo da reguliše. Postojao je i treći glavni razlog, kojeg vredi citirati u celosti:

„Konačno, kao liberalna muslimanka koja je iz prve ruke okusila islamski ekstremizam na ovom svetu, protivila sam se odluci predsednika Obame i Demokratske partije da zaobilaze faktor ‘islam’ kada je reč o Islamskoj državi. Naravno, Trampova retorika je bila više nego neosetljiva, i ljudi se ne moraju slagati sa njegovim preporukama. Međutim, što se mene tiče, ona je prenaglašavana i demonizovana od strane vlada Katara i Saudijske Arabije, njihovih medijskih kanala poput Al Džazire, i njihovih eksponenanta na Zapadu, da bi se skrenula pažnja sa stvari koja me, kao ljudsko biće na ovoj zemlji, najviše zabrinjava: ekstremističkog islama, koji je prolio krv na mestima od hodnika hotela ‘Tadž Mahal’ u Mumbaju do noćnog kluba ‘Puls’ u Orlandu, Floridi“.

asranomaniAsra se zatim prisetila Trampovog tvita iz juna 2016. neposredno posle terorističkog napada u Orlandu (u kojem je Amerikanac avganistanskog porekla Omer Matin ubio 50 i ranio 53 ljudi u jednom gej-klubu): „Hoće li predsednik Obama najzad da upotrebi reči radikalni islamski terorizam? Ako to ne uradi, trebalo bi odmah u sramoti da podnese ostavku!“

I Obama i Hilari Klinton su imali sličan odgovor na kritike poput Trampove – otprilike, nije bitno kako se teroristi nazivaju, već je važno kako će se na njih reagovati. Taj argument nije naročito impresionirao Asru Nomani, pogotovo kada je prošlog oktobra, posredstvom Vikiliksa, saznala za milione dolara koje su Hilari i Bil primili od Katara i Saudijske Arabije iako su znali da te zemlje „pružaju tajnu finansijsku i logističku pomoć ISIS“, kako je Hilari navela u jednom mejlu šefu njene izborne kampanje Džonu Podesti. To je Asru, kako kaže, prelomilo. Probala je da svoja razmišljanja „obazrivo“ podeli sa drugima preko Tvitera, ali je brzo odustala, suočena sa lavinom optužbi „naprednih“ Hilarinih glasača da je svako ko glasa za Trampa „seljačina“. Ipak, glasala je za Trampa.

Par meseci kasnije, iznela je u već pomenutom napisu za Njujork tajms svoju dilemu da li da ide na Trampovu inauguraciju ili na Ženski marš dan kasnije. Izabrala je inauguraciju. Ne samo zato što je glasala za Trampa već i zbog već pomenutog saznanja o Soroševom prstima, koji su se umešali u organizaciju Ženskog marša: Ali, opet, ne samo Soroševim. Videla je tu još neka imena koja joj se nisu preterano dopala. Na primer, Savet za američko-islamske odnose (Council on American-Islamic Relations – CAIR), organizaciju sa vezama sa raznim islamističkim ili čak terorističkim organizacijama. Ili Arapsko-američku asocijaciju iz Njujorka, čiji se izvršni direktor Linda Sarsur zalaže za uvođenje šerijatskog prava u SAD, pa je čak i fotografisana sa uzdignutim prstom koji označava podršku Islamskoj državi.

SLUČAJ MADžIDA NAVAZA
Ili pak čuvenu levo-liberalno aktivističku organizaciju Južnjački centar za prava siromašnih (Southern Poverty Law Center). Na prvi pogled, njihovo učešće deluje kao nešto sasvim prirodno. Međutim, Asra Nomani ih pamti po još nečemu osim zastupanja siromašnih i obespravljenih – po crnoj listi „antimuslimanskih ekstremista“, koju su sastavili pre izbora a koju je takođe finansirao, a ko bi drugi – Soroš. E, sad, među ljudima koji su se našli na toj crnoj listi bio je – i jedan musliman po imenu Madžid Navaz. U reakciji na ovo saznanje, objavljenoj na internetu krajem oktobra 2016, Navaz, koji sebe naziva liberalnim muslimanskim reformistom, protestovao je pred činjenicom da ga je grupa belih nemuslimanskih „naprednjaka“, odnosno „progresivaca“, etiketirala samo zato što je protivnik – islamističke teokratije, tj. islamskog fundamentalizma. Da, baš tako – nije tipografska greška.

Navaz u svom članku pokušava da objasni tu ironiju, da su liberalni muslimani kao što je on doživeli da budu etiketirani kao „antimuslimanski ekstremisti“ od strane ljudi sa levice, koje su smatrali svojim prirodnim saveznicima, „zastupnicima feminizma, gej-prava i slobode govora, koji u svojim zajednicama kritikuju hrišćanske fundamentaliste“ – ali koje su u međuvremenu, razočarani, počeli da nazivaju „nazadnjačkom“, odnosno „regresivnom“ levicom. Jer ta levica je daleko više impresionirana „autentičnim“ muslimanima, ma koliko oni bili nasilni, grubi, nazadni, i seksistički orijentisani – nego onima koji se bore protiv muslimanskih ekstremista.

Drugim rečima, identitetska politika nove, levo-liberalne, globalističke, multikulti levice došla je do svog apsurda. Sve je podređeno borbi protiv „trulog Zapada“, „nejednakosti“, „kapitalizma“. Ali, da dodamo, i hrišćanstva i bele rase kao takve. I u toj borbi su islamisti, makar i teroristi, više nego dobrodošli.

Ta levičarsko-islamistička koalicija mogla se videti na delu istog (proteklog) vikenda na „ženskom maršu“ u Berlinu, gde su nemačke „feministkinje“ aplaudirale čoveku koji ih je, u sklopu njihovog „progresivnog“ protesta, sa bine pozdravljao pokličem „Alahu akbar!“

madzidnavazOčigledno je da su islamisti vrlo dobro izučili protivnika. Manifest koji je Islamska država objavila 2015. godine pod naslovom Crne zastave iz Rima sadrži i deo naslovljen Evropski muslimani u savezu sa levim aktivistima, gde između ostalog piše:

„Rastuća populacija levih aktivista (ljudi koji su protiv zlostavljanja ljudi/životinja, cionizma i mera štednje, itd.) sa poštovanjem gleda na muslimane kao snagu koja je dovoljno jaka da se bori protiv svetskih nepravdi. Čini se… da će mnogi od ovih ljudi (koji su ponekad deo pokreta Anonimusa ili Anarhista) stupiti u savez sa muslimanima radi borbe protiv neonacista i bogatih političara. Oni će obezbediti obaveštajne podatke, podeliti oružje i tajno raditi za muslimane kako bi pripremili put za osvajanje Rima.“

Kako će se ovo desiti?

SRPSKI SLUČAJ
Ako ste ikad bili na nekom propalestinskom / antiizraelskom protestu, videli ste mnoge aktiviste koji čak ni nisu muslimani, a koji podržavaju ono za šta se muslimani zalažu (propast cionizma). Upravo je to mesto gde će se najverovatnije napraviti veze između muslimana i levičarskih aktivista, od kojih će deo shvatiti da protesti nisu efektni, i da je oružana borba prava alternativa. Stoga će oni početi da rade zajedno u malim ćelijama radi borbe i sabotaže protiv „finansijske elite“.

Iz navedenog se može videti da su „ženski marševi“ već uveliko infiltrirani. Sve pod geslom „borbe protiv desnice“, „Trampa“, „patrijarhata“, pa čak i za pravo na abortus – iako su konzervativni muslimani protivnici toga.

Nismo li slične paradokse već doživeli na ovim prostorima? Nismo li već oguglali na razne „borkinje“ koje u svakom kutku Srbije i Republike Srpske vide balvan „genocidnosti“ naroda koji se već skoro četvrt veka bori protiv povampirenog islamizma na ovim prostorima – ali nikako da vide makar trun u očima Izetbegovića, Tačija, Haradinaja i sličnih? Ne demonstrira li se i mitinguje u „krugu dvojke“ neprestano protiv „srpskih zločina“, ali baš nikad protiv onih koji su nam doveli mudžahedine, Al Kaidu, vehabije i slične uvozne artikle? Nisu li drugosrbijanci – ti samozvani paragoni ljudskopravaške ispravnosti – potpuno ravnodušni na patnje preostalih Srba na Kosovu i Metohiji, ili udes desetkovanih srpskih populacija iz Zagreba, Mostara, Sarajeva, Karlovca, Prištine…? Nije li im draža nepostojeća „građanska“ – a zapravo pritajeno džihadistička Bosna – od svega što makar i miriše na srpsku nacionalnu državu? Nije li im draža svaka laž izgovorena o Srebrenici nego svaki dokaz koji tu laž negira? Nije li im bliži Tači od svakog Srbina sa KiM?

antitramprostest01O razlozima zašto je to tako, zašto je liberalnoj levici bliži islamski fundamentalizam od hrišaćske tradicije u bilo kom obliku – mogla bi se organizovati čitava naučna konferencija. Koliko njih u taj svoj stav iskreno veruje, koliko njih su jednostavno korisni idioti koji ne shvataju krajnje konsekvence svojih stavova, a koliko njih su svesni instrumenti projekta pravljenja vrlog novog sveta bez nacija, vere i moralnih kodeksa – u sklopu kojeg su sva sredstva dozvoljena – to su teme za neki drugi put. No, u međuvremenu, kada već insistiraju da se ovako ponašaju, ima li ikakvog razloga da multikulti levicu i sve njene inkarnacije, uključujići i onu briselsku – ne tretiramo kao ono što jesu – (ne)voljne saveznike novog islamizma, jedne od najozbiljnijih bezbednosnih pretnji sadašnjice?

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u