HOĆE LI TRAMP PONOVITI BUŠOVU GREŠKU NA BALKANU?

DžEJMS DžORDž DžATRAS Da li Obamine sankcije protiv Dodika označavaju poslednji očajnički trzaj jedne...

DžEJMS DžORDž DžATRAS

Da li Obamine sankcije protiv Dodika označavaju poslednji očajnički trzaj jedne propale politike?

Samo nekoliko dana pre nego što će Barak Obama napustiti Belu kuću, njegov ambasador u Sarajevu nametnuo je sankcije protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Prema zvaničnom saopštenju, navodni razlog bio je taj što je Dodik „aktivno opstruisao“ ili predstavljao „značajnu opasnost u vezi sa ometanjem sprovođenja Dejtonskog sporazuma“ iz 1995, te stoga predstavlja značajnu pretnju suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine.

Sve ove silne reči iskorišćene su da bi se okvalifikovao „zločin“ odbrane izbora kojeg su Srbi iz BiH iskazali putem javnog referenduma da obeležavaju dan svog nacionalnog i duhovnog identiteta. A Valentin Incko, neizabrani „visoki predstavnik“ ne znamo tačno koga i čega, je na odvratan način uporedio Dan Republike Srpske sa danom osnivanja „Nezavisne Države Hrvatske“, ustaške tvorevine iz Drugog svetskog rata, po zlu poznate zbog svog genocidnog pokolja nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Epizoda sa sankcijama protiv Dodika zanimljiva je zbog onog što nam govori o tri povezana faktora: budućnosti BiH kao države (ili nečega što se pretvara da je država); zatim o očajničkom pokušaju pokojne nežaljene Obamine administracije i njenih republikanskih i evropskih kolaboranata da ovekoveče svoju propalu politiku za poslednjih četvrt veka; i nadi (ali još uvek ne i izvesnosti) za prosvećeniju američku politiku na Balkanu, u Evropi i na globalnom planu, pogotovo kada je reč o nužnosti borbe protiv islamskog radikalizma umesto podrške.

OBAMINO TROVANjE TRAMPOVIH IZVORA
Prvo, što se tiče budućnosti BiH, ona ne izgleda dobro. Dodik je BiH nazvao „projektom bez budućnosti“, dodajući da je jedini održivi put „mirni razlaz“ duž entitetskih linija. Odgovor američkih i EU diplomata je poziv na dodatne „reforme“, što u praksi znači zalaganje za veću centralizaciju moći u rukama Muslimana, na račun Srba i Hrvata. A, kao odgovor na Inckovu tiradu, Republika Srpska je prekinula sve kontakte sa njegovom kancelarijom i podržala poziv svojih ratnih veterana Incku da se izvini srpskom narodu za uvrede koje je izrekao.

Stoga se ova najnovija epizoda može posmatrati kao još jedan krug bh spirale u disfunkcionalnost. U načelu je još uvek moguće za Muslimane da stupe u istinske pregovore sa Srbima i Hrvatima oko stvaranja autentične federacije, koja poštuje prava, bezbednosne potrebe i identitete sve tri zajednice – što je jedini način da BiH dobije priliku da uopšte opstane. Ali to je malo verovatno, s obzirom na muslimansko ubeđenje da će strane sile, prvenstveno SAD, i dalje držati prst na vagi da bi im osigurali dominaciju.

Drugo, sankcije protiv Dodika trebalo bi posmatrati u kontekstu drugih pokušaja Obamine administracije da „zatruje izvore“ za Trampov tim kako se bližio trenutak prenosa vlasti. Ti pokušaji su se na prvom mestu odnosili na Rusiju: proterivanje diplomata, razmeštanje vojske na ruskim granicama, i iskonstruisanu histeriju u vezi sa „ruskim hakovanjem“ američkih izbora.

Najprostijim jezikom rečeno, od raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta, postojala su dva isprepletena definišuća principa dvopartijskog američkog spoljnopolitičkog establišmenta (ili „duboke države“): permanentna rešenost da se Rusija održi na nivou vazalne države, kakva je bila pod Borisom Jeljcinom (a, ako se u tome ne uspe, da se razbije, npr. u skladu sa trojnom podelom koju je predlagao Zbignjev Bžežinski); i kao oruđe za pokoravanje Rusije (ali i odobrovoljavanje naših „prijatelja“ poput Saudijske Arabije), podržavanje islamskih interesa, pogotovo na račun pravoslavno-hrišćanskih protivnika.

izetbegovictaciTo se konkretno otelotvorilo u podršci džihadističkim elementima u Avganistanu tokom 80-tih (što je porodilo Al Kaidu), zatim u Bosni („zeleno svetlo“ za iransko oružje, kao i tajne američke vazdušne isporuke oružja i, prema izveštajima, džihad-ratnika), na Kosovu (Fatos Klosi, bivši čelnik albanske tajne policije, rekao je da je dva puta video Osamu bin Ladena u Tirani kako se konsultuje sa „premijerom“ i liderom kosovske mafije Hašimom Tačijem radi planiranja njihove terorističke kampanje protiv Srbije), a potom i u Libiji i Siriji.

SMISAO RANIJE PODRŠKE BALKANSKIM MUSLIMANIMA
U balkanskom kontekstu, činjenica je da je američka podrška bosanskim Muslimanima bila data njima kao muslimanima zarad sticanja poena u islamskom svetu. Na primer, pokojni demokratski kongresman iz Kalifornije Tom Lantos – tadašnji predsedavajući kongresnog Komiteta za spoljne odnose – izjavio je 2007. godine, tokom sednice Kongresa posvećene Kosovu, u susret nelegalnom proglašenju nezavisnosti 2008:

„Ovo je podsećanje većinskim muslimanskim vladama sveta da je ovo još jedan primer (tj. ‘još jedan primer’ posle BiH) kako SAD igraju vodeću ulogu u stvaranju jedne dominantno muslimanske države u samom srcu Evrope. Ovo bi trebalo da uzmu u obzir svi odgovorni lideri islamskih vlada, poput indonežanske, kao i džihadisti svih boja i nijansi. Principi SAD su univerzalni, a u ovom slučaju SAD se čvrsto zalažu za stvaranje jedne nadmoćno muslimanske države u samom srcu Evrope“.

Da ne bi zaostajao, tadašnji kolega g. Lantosa u američkom Senatu, doskorašnji potpredsednik SAD Džozef Bajden, izneo je slična gledišta u londonskom Fajnenšal tajmsu 3. januara 2007. godine:

„…Vešta diplomatija u cilju obezbeđivanja kosovske nezavisnosti bi mogla da donese pobedu za muslimansku demokratiju…, jedan nasušno potreban primer uspešnog američko-muslimanskog partnerstva…“

Drugim rečima, američka podrška islamskim zajednicama na Balkanu nije prvenstveno vođena balkanskim realnostima, već širim globalnim konceptom vezanim za imidž koji SAD žele da sagrade u islamskom svetu. Vodeći regrutni centri za ISIS i legla aktivnosti ISIS nalaze se upravo na teritorijama američkih „muslimanskih demokratskih“ miljenika – Kosova i Bosne (tj., razume se, Federacije BiH, a ne Republike Srpske).

alijaklintonTreće i konačno, postoji šansa da se sve ovo promeni zbog prenosa vlasti na samom izvoru problema – u Vašingtonu. Presednik Donald Tramp je smelo objavio svoju želju da popravi odnose sa Rusijom i da se udruži sa Moskvom u borbi protiv islamskog terorizma, počevši od Sirije. Ovo bi predstavljalo direktno odbacivanje politike Obame, Džordža Buša Mlađeg i patološkog tipa Bila Klintona. Tramp je izrazio spremnost da sarađuje sa snagama širom sveta koje bi nam se u tom cilju pridružile. Posmatrajući stvari kroz tu prizmu, Milorad Dodik je prirodni saveznik, kao i ruski predsednik Vladimir Putin.

UTICAJ VETERANA BUŠOVE ADMINISTRACIJE
To nas sve vraća razlozima za odluku o sankcijama protiv Dodika, koja je doneta u poslednjem trenutku. Kao što je Dodik primetio:

„Ovo nisu sankcije SAD, ovo su sankcije onih koji odlaze jer su poraženi na izborima… Nisam iznenađen ovim potezom, jer sam za posljednjih 10 godina čuo toliko prijetnji od ove garniture da sam znao da će ih realizovati na odlasku… Njihova politika je doživjela slom na izborima u SAD, a ja sam još politički aktivan, što je bio razlog njihovog sprečavanja mog odlaska u SAD. Nisu mogli podnijeti da me vide tamo. To je kukavičluk onih koji provode politiku sile… Odluku je saopštila administracija koja će za dva dana biti dio američke istorije… Ostaje da se vidi da li su odavde dobili sugestije za takvu odluku.“

Drugim rečima, Obamini i Hilarini pozadinci – koji, nažalost, imaju mnogo pristalica u neokonzervativnom krilu Republikanske partije – udarili su svim raspoloživim sredstvima. A, kao principijelna i snažna figura (neki bi rekli „trampovska“), Dodik je predstavljao zgodnu metu.

Trampova administracija je još uveliko u toku formiranja i dalo bi se pretpostaviti da nema nikakve šanse da će biti gora od svojih prethodnika. Međutim, trebalo bi biti oprezan. Kada je Buš Mlađi izabran 2000. godine, a pogotovo posle Al Kaidinih napada 2001, bilo ih je koji su sa sigurnošću predviđali da će SAD začas promeniti stranu na Balkanu radi suprotstavljanja džihadističkoj opasnosti. Međutim, vođen neokonzervativcima koji su podržali Klintonovu agresiju, neupućeni Buš je zapravo intenzivirao njihov proislamski kurs širom sveta, i to najviše na Balkanu. Ubeđeni da je „umereni“ islam jedini protivotrov za „radikalni“ islam, oni su se još više upinjali da pokažu kako podržavaju muslimansku stvar na Balkanu, kao i sve teroriste koji su protiv Rusije ili njenih prijatelja.

trampinauguracija05Jasno je u kom pravcu Tramp želi da ide. Problem je u tome što on mora svoju administraciju da popuni profesionalcima sa prethodnim iskustvom. A to će uglavnom biti veterani administracije Buša Mlađeg, koji će nastojati da vrate Trampa na put tadašnjih neuspeha. Još uvek se ne zna da li će oni u tome uspeti ili će Tramp uspeti da ih privoli sopstvenoj volji.

Džejms Džordž Džatras je bivši američki diplomata i spoljnopolitički savetnik republikanskog vođstva američkog Senata. Autor je važne studije „Kako američki mediji služe kao prenosnici za namerno izazvane ratove“. Twitter: @JimJatras

Fond strateške kulture

Politika
Pratite nas na YouTube-u