PAVLE POPOVIĆ
Kina je prva u istoriji sveta postala jedna od vodećih ekonomskih sila mirnim putem, bez ispaljenog metka
Neoliberalizam ima „ugrađene” sistemske greške koje protokom vremena izazivaju krize sa produženim dejstvom. Hipotekarna kriza iz 2008. godine, kada su državne intervencije spasle od kolapsa raspojasani finansijski sektor najmoćnije svetske privrede, pokazao je svu nemoć samoregulacije tržišta te osnovne postavke nove dogme. Stagnacija rasta društvenog proizvoda, sve veća dohodovna nejednakost, povećanje zaduženosti država i stanovništva, rast nezaposlenosti, posebno mladih, pojava prekarijata sa vremenski ograničenim zapošljavanjem i niz drugih aberacija u razvijenim zemljama Zapada ukazuju na nužnost radikalnih promena. Umesto suštinskih promena, političke elite ovih zemalja, podržane svetskim finansijskim institucijama, uporno insistiraju na merama štednje, koje najviše pogađaju široke slojeve društava, a ne i one najbogatije. U isto vreme, velika sredstva se ulažu u naoružanje i obojene revolucije za smenu nepoćudnih režima i ustoličenje sistema liberalne demokratije. Sa krizom Zapada pojačava se strah od Rusije i njene samosvojstvenosti. Posle predsedničkih izbora u SAD, izgleda da je počasno mesto arhineprijatelja namenjeno Kini. Prvi indikator će biti širenje straha od ekonomski i vojno moćne Kine putem medija i instruisanih eksperata po obrascu razvoja rusofobije. SAD su nesrećne ako nemaju spoljnih neprijatelja, a Kina ako nema prijatelja. Moguća stigmatizacija Kine može usporiti, ali ne i zaustaviti razvoj Kine.
Pretnje noviizabranog predsednika SAD da će uvesti „kaznene” carine za kineske proizvode, predstavljaju, po svoj prilici, samo primamljiva predizborna obećanja. Svaka batina ima dva kraja: napuštanje principa slobodne trgovine, odnosno pokretanje trgovinskog rata između dve međusobno isprepletane ekonomski najsnažnije privrede sveta naneo bi ogromne štete ne samo ovim zemljama već i celom svetu, a posebno EU, koja je alter ego protektora sa druge strane okeana. (Dobar primer predstavlja uvođenje sankcija Rusiji, koje su nanele velike ekonomske štete EU.)
TIHI RAT SAD I EU PROTIV KINE
Tihi rat protiv Kine već je pokrenut uvođenjem visokih carinskih stopa za uvoz određenih vrsta poluproizvoda čelika u SAD i EU. Sastavni deo napada na Kinu su navodne ekspertske analize o teškoćama kineske privrede (nelikvidnost i prezaduženost kineskih kompanija, diskriminacija malih privatnih u odnosu na velike državne firme, neodrživost kursa domaće valute i slično) sa ciljem da se izazovu panične reakcije investitora. Pojave bekstva kapitala kineske vlasti su u korenu sasekle ograničavanjem deviznih transakcija i odbranom kursa juana. Što se tiče povećanja carina, Kina je najavila kao meru odmazde mogućnost povećanja poreza za kompanije poreklom iz zemalja koje ograničavaju uvoz iz Kine. U opticaju su i druge mere. Veliki broj kompanija iz SAD i EU ostvaruje velike profite, poslujući preko ćerki firmi registrovanih u Kini ili Hongkongu, i one će prve platiti visoku cenu neodgovornih politika prema Kini.
Ne treba smetnuti s uma da je Kina posle Japana najveći poverilac SAD. Posle sudske odluke da porodice poginulih u terorističkom napadu na Trgovinski centar u Njujorku imaju pravo na odštetu, Saudijska Arabija je odlučila da više ne kupuje američke obveznice petro-dolarima. Kakvu bi samo paniku na svetskim berzama izazvala Kina kada bi primenila iste mere, istovremeno počela masovno da prodaje američke obveznice i da insistira da dolar više ne bude podloga za međunarodne robne transakcije. Šta bi se desilo sa dolarom?
Kakve bi posledice nastale povratkom dislociranih proivodnji, na čemu insistira Tramp? Koliko bi koštali ajfoni ako bi se proizvodili u Americi? Umesto 500 dolara, njihova cena bi najverovatnije bila veća od 2.500. Slično je i sa računarima, najk patikama, aparatima za domaćinstvo i nizom drugih proizvoda, američkih ili evropskih firmi čija je proizvodnja u celosti ili delom preseljena u Kinu ili druge zemlje, tzv. profitne rajeve. Zapad uveze godišnje oko 600 hiljada automobila iz Kine, većinom modela poznatih proizvođača. Kako zaustaviti ovu lavinu bez obostranih posledica? Kakav bi udar bio na “zaštićenu” industriju SAD i EU ukoliko bi Kini bilo uskraćeno članstvo u STO, što bi omogućilo SAD ili EU da po svojoj proceni primenjuje vanrednu zaštitu svog tržišta, a Kina kao odgovor primenu pravilo oko za oko, zub za zub, odnosno učini isto za uvoz iz tih zemalja ili po damping cenama potisne sa tržišta trećih zemalja proizvode od čelika, obojenih metala, bazne hemije do brojnih gotovih proizvoda poreklom iz ovih zemalja?
MOĆ KINE DA ODGOVORI NA MERE SAD
Kina ima akumulirana sredstva za ovakvu vrstu rata, odnosno subvencionisanje izvoza, što je po pravilima STO strogo zabranjeno. Fabrika iz SAD Tesla na tržište je izbacila revolucionarni elektromobil sa odličnim performansama po ceni od 30 hiljada dolara za najjeftiniji model. Da li će neka kineska fabrika, pošto Kina isključenjem iz STO ne mora da poštuje prava intelektualne svojine, pokrenuti proizvodnju kopirane verzije istog modela po ceni od 10 hiljada dolara? Kako je Kina osvojila proizvodnju raketa za izbacivanje satelita u kosmos, napravila nevidljivi avion, izgradila nosač aviona i najveći radio-teleskop u svetu, u stanju je da proizvede i vrhunski elektromobil ili neki drugi vrhunski proizvod za sofistikovano svetsko ili domaće tržište.
Novi predsednik SAD može da ubedi neke od američkih kompanija da obustave operacije u Kini, ali nikako sve. Globalizacija je dovela do velike međuzavisnosti privrede sveta, te jednostrani potezi nisu mogući. Nastali problemi u sferi trgovine i prekograničnih ulaganja mogu jedino da se rešavaju pregovorima uz obostrane ustupke. Kina se zalaže za takav pristup.
Kina je počela da primenjuje strategiju preorijentacije svoje privrede ka bržem razvoju sektora usluga (mogućnost većeg zapošljavanja – u proseku jedan zaposlen u industriji doprinosi društvenom proizvodu kao tri zaposlena u sektoru usluga); povećanju domaće potrošnje uz smanjenje izvoza – tražnja za industriskim proizvodima iz Kine u razvijenim privredama sporo raste uz prethodno pomenute rizike mogućih ograničenja uvoza; uvođenju novih energetski efikasnih tehnologija koje smanjuju zagađenje i potrošnju uvoznih energenata; uvođenju tehnologija znanja. Tu su ulaganja u drugim zemljama, među kojima se visoko kotira Srbija sa izgradnjom novih pogona prerade čelika u Smederevu; proizvodnjom struje iz obnovljivih izvora energije; preuzimanjem i modernizacijaom postojećih pogona od topionice i rudnika bakra Bor, preko proizvodnje kablova Svetozarevo, valjanja i presovanja bakra i legura Sevojno, do proizvodnje teretnih vagona u Kraljevu ili Smederevu, budući da je za obnovljenu prugu potrebno 10-15 hiljada teretnih vagona za prevoz kontejnera iz luke Pirej.
Najveći izazov se javlja po dostizanju određenog nivoa razvoja sa smanjenjem stopa rasta kada stvarna i prikrivena nezaposlenost postaju problem društva. Zahvaljujući razvoju industrije i ekspanziji izvoza, odnosno robusnom povećanju društvenog proizvoda, u Kini je godišnje oko 12 miliona osoba oba pola prelazilo iz niskoproduktivne poljoprivredne proizvodnje u dinamični sektor industrijske proizvodnje. Bržim razvojem sektora usluga može se apsorbovati deo populacije od 80 miliona u ruralnim sredinama koji su, uslovno rečeno, na listama čekanja za nove poslove.
IZAZOVI BRZOG RAZVOJA
Izazov razvoja je takođe dihotomija automatizacije (primene robota i uređaja sa veštačkom intelegincijom), koja zahteva posebne veštine manjeg broja opslužioca i starih tehnologija sa masovnim zapošljavanjem priučenih radnika. Bez uspešne modernizacije tehnoloških procesa ne mogu se održati tržišne pozicije, a stare tehnologije sa ekstenzivnim zapošljavanjem polako i neumitno nestaju. Kao što je Kina uspešno izvela industrijalizaciju zemlje, tako će i ovaj proces preobražaja svoje privrede uspešno da izvede bez većih zastoja i mogućih kriza.
Talas industrijalizacije sa prljavim tehnologijama crne i obojene metalurgije, proizvodnje hemikalija i masovnim korišćenjem raspoloživog lokalnog energenta uglja doveo je do kritičnog zagađenja vazduha, zemljišta i rečnih tokova. Zagađenju vazduha u gradovima doprinosi i veliki broj vozila. Primer Japana ukazuje na jedno od mogućih rešenja. Proizvodnju od dva miliona tona sirovog aluminijuma, koja troši velike količine električne energije i zagađuje životnu sredinu, Japan je dislocirao izvan zemlje. Pored zagađenja, industrijalizacija je povećala zavisnost privrede Kine od uvoznih primarnih i sekundarni sirovina (između 80 i 90 odsto sekundarnog aluminijuma, bakra, cinka, olova sakupljenog u EU ide na pretapanje u kineske topionice). Na prvom mestu borbe protiv zagađenja i smanjenja uvozne energetske i sirovinske zavisnosti je uvođenje čistih tehnologija sa većom energetskom efikasnosti i manjim utroškom sirovina (smanjenje učešća baznih u odnosu na prerađivačke industrije, posebno one koje koriste tehnologije „znanja” i daju proizvode visoke dodate vrednosti). U Kini se već masovno koriste dvotočkaši na elektro-pogon, a može se očekivati u datim okolnostima i prodor u razvoju i korišćenju elektromobila.
U poređenju sa Velikom Britanijom u 19. i SAD u 20. veku, koje su snagom oružja dostigli i održavali primat vodećih sila, Kina je prva u istoriji sveta postala jedna od vodećih ekonomskih sila mirnim putem, bez ispaljenog metka. Vešto koristeći neutoljivu žeđ svetskog kapitala za profitom i širom otvarajući vrata za kretanje roba i kapitala, Kina se dvosmerno umrežila u svetsku privredu, najavljujući svoju dominaciju u 21. veku. Nijedan izazov na putu napretka sveta od geopolitičkih demarkacija do oživljavanja i razvoja svetske privrede, rekonstrukcije finansijskih i ostalih institucija, rešavanja klimatskih promena, masovnijeg korišćenja obnovljivih energetskih resursa i ubrzanja tehnoloških promena neće moći da se rešava bez učešća Kine.
Kraj
