DMITRIJ STEŠIN: UKRAJINA JE PARTIJA NA DUGE STAZE, POTREBNO JE STRPLjENjE

Zar neko može ozbiljno da misli da će čovek koji igra na duge staze...

Zar neko može ozbiljno da misli da će čovek koji igra na duge staze dozvoliti da za milijarde uložene u Donbas dobije dva krnjatka od dve oblasti, plus Krim?

Neće sada biti onoga što Donbas već dugo čeka.

Biće novih umiranja. A onoga što se već dugo čeka – neće. Isuviše je tupa i primitivna igra „Nezaležne“ (Nezavisne Ukrajine) koja želi da do nogu nove američke administracije dopuzi kao prebijen pas, cvileći, žaleći se i zavijajući.

A kasnije?

Zar neko može ozbiljno da misli (među onima koji razumeju stvari, naravno) da će čovek koji igra na duge staze – ako je suditi po „Minhenskoj reči“, bezmalo beskrajnu igru po današnjim merilima – dozvoliti da za milijarde uložene u funkcionisanje života u Donbasu, kao i za svu ostalu pomoć, dobije dva krnjatka od dve oblasti, plus Krim? Pa još sa bremenom sankcija…

Pogotovo pod pritiskom nekih ljudi u ukrajinskim narodnim nošnjama koji nisu ni za kakvo uvažavanje i posredstvom njihovih tupih neandertalskih provokacija: raspali artiljerijom po Donjecku, da ti bude uzvraćeno, pa plasiraj to po zapadnim medijima i proglasi se u Savetu bezbednosti UN za stradalnika…

Ne! Tom čoveku – a i mnogim milionima koji su iza njega – potrebna je cela Ukrajina.

Samo, nju niko – bez prethodnog brižljivog „rada na sopstvenim greškama“ – u složnu porodicu naroda neće primiti. Dva puta su je već primali i to je dosta, jer oba je puta bilo „ajmo Jovo nanovo“.

Koliko vidim, većinu stanovnika Ukrajine do ovoga trenutka sve zadovoljava. Isto kao što je milionsko stanovništvo Mosula mirno podnosilo Islamsku državu.

Želimo li da u svoju porodicu (naroda) primimo 20 miliona prikrivenih banderovaca? Ne?

Nisu li u Ukrajini u većini normalni koji sede i ćute već tri godine, gurnuvši sebi vlastite jezike na jedno mesto?

Usamljeni pojedinci su oni koji ispisuju grafite ili veteranu „antiterorističke operacije“ pokažu ono što ih je mimoišlo na ratištu.

Prerano je za vraćanje Ukrajine, a i sutra će takođe biti prerano.

Pravo vreme biće između pretvaranja te zemlje u obezdržavljeni prostor i prve tehnogene katastrofe u Zaporoškoj atomskoj centrali.

Izvinite za cinizam. Idealno bi bilo da se sve dogodi kroz bezmalo beskrvnu smenu vlasti.

Trpimo još malo, mada srce boli. Ko ne može da trpi – neka se moli.

Ima za koga.

Izvor Fakti, 03. februar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u