DA LI JE NA POMOLU SUKOB EU I SAD ILI DONALD PROTIV DONALDA

Da li je reč je o ozbiljnom sukobu Brisela i Vašingtona ili je prerano...

Da li je reč je o ozbiljnom sukobu Brisela i Vašingtona ili je prerano je za takav zaključak?

Dva Donalda sada ukrštaju koplja. Tusk, predsednik Evropskog saveta, upozorava da Tramp predstavlja pretnju Evropi koliko i Rusija, Kina i radikalni islam, te da Evropljani treba da se drže jedni drugih. Prethodno je novi predsednik SAD ocenio da je EU postala instrument Nemačke i da će je posle Velike Britanije napustiti i druge zemlje.

Različite su ocene tog duela: po jednima, reč je o ozbiljnom sukobu Brisela i Vašingtona, po drugima, prerano je za takav zaključak, mada ni oni ne poriču da su odnosi SAD–EU „na ispitu”.

S obzirom na to da se u ovom trenutku ne nazire ishod tog velikog geostrateškog komešanja na relaciji Brisel–Vašington, nije moguće ni precizno reći kako će se to odraziti na Srbiju i zapadni Balkan, iz čijih se uglova Amerika, inače, posmatra kao neko ko stoji iza najvažnijih evropskih poteza, a Unija se rve i sa sopstvenim teškoćama.

Nedoumicu, pre svega, izaziva činjenica da je nova američka administracija tek ustoličena, pa se tačno i ne zna njena spoljna politika. Iako, recimo, Dejmon Vilson, izvršni potpredsednik Atlantskog saveta SAD, tvrdi da neće biti zaokreta prema Balkanu, ipak se ne može prenebreći i to da se Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, u četvrtak sreo s Reksom Tilersonom. I to samo dan nakon što je novi šef Stejt departmenta položio zakletvu, i preneo mu nadu da će nova administracija pokazati veće razumevanje za Srbiju nego one ranije.

„Još nije jasno da li je na delu kratkoročna taktika vojno-finansijske frakcije, elite koju predstavlja Tramp, te da li će se narušeni odnosi EU i SAD u bliskoj budućnosti okončati interesnom nagodbama ili je reč o strategiji konfrontacija na više frontova i s bliskim saveznicama, susedima, trgovinskim partnerima, sve u funkciji obnavljanja moći SAD”, smatra Radmila Nakarada, profesorka FPN-a. Ukoliko se pokaže ovo drugo, unutrašnje, regionalne podele i zapleti će se pojačati, globalna scena će se uzburkati.

„To znači da bi posledice neminovno obuhvatile i Srbiju”, ističe Nakarada, uverena da „mera prelivanja negativnih posledica zavisi od jačine naše unutrašnje kohezije”.

„Ukoliko nastavimo put (samo)periferizacije, rasprodajom svih ključnih resursa razvoja, neravnomernom raspodelom cene tranzicije u skladu s neoliberalnom dogmom koja proizvodi dramatične socijalne podele, izostankom vladavine prava, oštrim unutrašnjim političkim podelama, teško ćemo pronaći pristojne odgovore na novu rundu izazova, a lako ćemo iznova postati moneta za potkusurivanje, plen za sve geopolitičke aspirante. U dodatno suženom manevarskom prostoru, naše opcije će se svesti na iznudu a ne na racionalni izbor”, upozorava ona.

Zoran Milivojević, karijerni diplomata, s druge strane, misli da bi u slučaju kidanja sadašnjih veza Vašingtona i Brisela evropska perspektiva i proces pristupanja EU dobili drugu dimenziju.

„Ušli bismo u situaciju u kojoj možemo da računamo na stagnaciju”, kaže i navodi da bi, prvo, ovde jačale evroskeptične snage, a u drugom planu bila bi politika proširenja, „jer bi se Evropa tada više okrenula sebi i tražila prostor da reguliše svoje transatlantske odnose”.

Ako bi, dakle, došlo do „povlačenja” EU s ovog prostora, svi su izgledi, misli on, da bi se išlo na bilateralne odnose i tada bi se „prema nama projektovali interesi koji iz toga proizlaze, recimo specifično nemački ili specifično turski interesi”.

„EU nastavlja da gradi svoj identitet na sukobljavanju s Rusijom, na SAD, a, kako najavljuju, i s Kinom i radikalnim islamom. Međutim, postavlja se pitanje šta će onda ostati od te EU”, ističe, s druge strane, Slobodan Janković, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ocenjujući da briselska birokratija i Nemačka, posebno, sada preuzimaju neoliberalnu palicu od SAD i da Nemačka nastoji da Uniju pretvori u neku vrstu federacije, a Tusk je jedan od zagovornika tog pravca.

Balkan je, prema njegovim rečima, jedina tačka gde EU ima kakav-takav spoljnopolitički okvir i nastojaće da ovde zadrži nekakav uticaj. „Međutim, on će se smanjivati urušavanjem same EU. Ako Srbija veže svoju sudbinu za EU, ona će morati da se sukobi i s Rusijom i s Kinom i da ostane u sukobu s Amerikom”, upozorava Janković.

Upitan kako bi se dogovor između Amerike i Rusije odrazio na Srbiju, odgovara da tu nešto ipak zavisi i od nas. „Ako mi i dalje budemo sebi postavili EU kao prioritet, onda Srbija može samo da nastavi da gubi”, njegov je stav.

Ukoliko bi oslabila moć EU na Balkanu, Janković sumnja da bi jedna sila mogla da preuzme primat na ovom prostoru, jer „Balkan je bio i ponovo postaje prostor prelamanja interesa više velikih i regionalnih sila”.

Međutim, Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku, nije siguran u to da će doći do sukoba SAD i EU o kojem se sada priča, jer je njihovo partnerstvo „sasvim prirodno”.

„Odnosi SAD i EU suštinski neće uticati na odnose Srbije sa EU, s obzirom na to, naša zemlja ima zacrtane uslove koje treba da ispuni prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovaračkim okvirom EU. Za neke promene koje se nas tiču moraće da prođe mnogo vremena, jer zapadni Balkan nije prioritet ni EU ni SAD”, naglašava Đukanović.

Autor Biljana Čpajak

Izvor Politika, 06. februar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u