SUKOB REALNE I VIRTUELNE AMERIKE

Antitrampovske strasti raspiruju uglavnom američki medijski giganti koji su tesno povezani sa virtuelnom privredom...

Antitrampovske strasti raspiruju uglavnom američki medijski giganti koji su tesno povezani sa virtuelnom privredom i IT-zajednicom

Nivo ozlojeđenosti prema Trampu u američkom društvu je toliki da se ponekad čini da on nema nikakvu podršku i da je Amerika na korak od „obojene revolucije“. Međutim, to nije tako, jer se Tramp u suprotnom nikada ne bi dočepao vrha vlasti.

Linija razgraničenja se već nazire: antitrampovske strasti raspiruju uglavnom američki medijski giganti koji su tesno povezani sa virtuelnom privredom i IT-zajednicom. Zbog promene tehnološkog uređenja u korist realnog sektora koju je zamislio Tramp, smeši im se barem značajno degradiranje društveno-ekonomskog statusa.

Veliku ljutnju kod gazda vodećih američkih medija izaziva i to što je Tramp uspeo bez njihove podrške, skoncentrisavši se na komuniciranje sa biračima preko društvenih mreža. Pored ostalog, on je time dokazao da orijentacija na realni sektor i privrženost najnovijim tehnologijama nisu u suprotnosti.

Teško je identifikovati sve, čak i velike učesnike sukoba koji se rasplamsava u Americi između „realista“ i „virtualista“, ali neke ličnosti iz Trampovog tabora zaslužuju posebnu pažnju. Ako ništa drugo, zbog toga što se retko pominju. Na primer, braća Koh (na slici iznad).

Čarls i Dejvid Koh su suvlasnici najveće privatne kompanije na svetu Koch Industries koja broji 100 hiljada zaposlenih. Paket akcija dvaju braće u toj kompaniji procenjuje se na 94,2 milijarde dolara.

Oni su već duže vreme glavni donatori konzervativnog krila Republikanske partije. U delatnost braće Koh spadaju prerada nafte, proizvodnja i održavanje opreme za preradu nafte, korišćenje cevovodnih mreža, prerada drveta, proizvodnja elektronskih komponenti za te i druge privredne grane.

Delujući kao nerazdvojan tandem, braća po bogatstvu prevazilaze vlasnika IT kompanije Microsoft Bila Gejtsa, čiji paket akcija vredi 87,4 milijarde dolara.

U određenom smislu, konfrontiranost između braće Koh i Bila Gejtsa predstavlja odraz glavne ekonomske suprotnosti današnje Amerike – između realnog i virtuelnog sektora.

Intenzitet konfrontacije izazvao je usijanje političkih strasti koje su isplivale na površinu. Dovoljno je reći da su, prema navodima Njujork tajmsa, finansijsko-industrijske grupe povezane sa braćom Koh planirale da potroše na izbore 2016. godine 900 miliona dolara! Toliko su bili visoki ulozi u nedavnoj možda za Ameriku i prelomnoj predsedničkoj kampanji.

Verovatno bi bilo pogrešno nazvati Trampa čovekom braće Koh. Iako je po svom bogatstvu, koje se procenjuje na 4,5 milijardi dolara, znatno iza njih, ipak im je Tramp pre partner i saveznik. Jer, novi američki lider je personifikacija građevinarstva SAD koje je takođe deo realnog biznisa.

U Trampovom timu ima mnogo ljudi koje su direktno postavila braća Koh. Najistaknutiji od njih je potpredsednik SAD Majk Pens, koga je tokom predizborne kampanje direktno podržavao Tim Filips, jedan od najbližih savetnika braće Koh, predsednik organizacije koju su oni osnovali i finansiraju – Amerikanci za prosperitet (Americans for Prosperity – AFP).

Pens je bio počasni gost na konferenciji za prikupljanje političkih donacija koju su braća organizovala u Koloradu u avgustu 2016. godine.

Jedan od saradnika Koch Industries Mark Šort postao je Pensov savetnik za odnose s javnošću.

Još kao guverner Indijane, Pens se više puta sastajao sa Čarlsom i Dejvidom Kohom, između ostalog, na sastancima upravnog odbora AFP, i zahvaljivao im se za pruženu podršku.

Neskriveni opunomoćenik braće Koh je novi direktor CIA Majk Pompeo. U svom rodnom gradu Vičita, država Kanzas, gde se i nalazi sedište Koch Industries, Pompeo je jedno vreme bio predsednik nadzornog odbora Kanzaskog instituta za politiku – analitičkog centra braće Koh.

Od njihovog novca je uglavnom finansirana kampanja za ulazak Pompea u Predstavnički dom Kongresa SAD 2010. godine; šef Pompeovog štaba u toj kampanji bio je bivši pravnik Koch Industries, a na tim izborima je budućeg direktora CIA podržavala upravo organizacija Amerikanci za prosperitet, koja je tesno povezana sa Pokretom čajanka (Tea Party movement) .

Sama po sebi ta organizacija, koja se prvobitno malo čudno zvala Građani za zdravu privredu (Citizens for a Sound Economy), jedan je od vodećih konzervativnih pokreta u Americi i broji više od 2,3 miliona pristalica. Pored braće Koh, finansiraju je giganti kao što su ExxonMobil, Phillip Morris, General Electric i dr. AFP se zalaže za slobodu preduzetništva, smanjenje poreza i vladinih troškova.

Pošto je biznis braće Koh jedan od glavnih zagađivača životne sredine u SAD, ne čudi što se AFP aktivno suprotstavlja svim mogućim teorijama „zelenih“.

Prvi predsednik AFP bio je kongresmen Ron Pol, koji je, između ostalog, poznat po zalaganju za razvoj saradnje s Rusijom. U svojim poslednjim intervjuima Ron Pol pozdravlja odlučnost Trampa da ide istim putem, ali sumnja da će mu „vlada u senci“ dozvoliti da to čini.

Mnogo šta zavisi od toga kako će funkcionisati novi Trampov tima.

Treba reći da familija Koh ima sopstvenu istoriju odnosa s Rusijom. Osnivač kompanije, otac braće, Fred Koh je u godinama prve petoletke izgradio u SSSR 15 kreking postrojenja za preradu sovjetske nafte, dok su u to vreme mnoge njegove kolege odbijale da rade na tom tržištu.

Fred Koh nije prekidao saradnju sa Sovjetskim Savezom, iako je bio dosledni antikomunista i član „Društva Džona Birča“.

Zdrav razum mu je govorio da se politički sistemi menjaju, ali da narodi i ekonomske osnove njihovog života ostaju isti.

Interesantno je i to da su braća Koh, kao najveći prerađivači nafte u Americi, zajedno sa proizvođačima nafte, uvek smatrali da je za njih bolja skupa nafta i aktivno su se zalagali za povećanje njene cene. Za Rusiju ni to nije loša vest.

Pojavljivanje neočekivanih ličnosti na visokim političkim funkcijama u Trampovom timu, konkretno bivšeg predsednika upravnog odbora i glavnog menadžera Exxon Mobil Reksa Tilersona, bi verovatno trebalo posmatrati ne kao okretanje u određenom pravcu, već kroz prizmu odnosa u novoj administraciji.

U državnoj hijerarhiji SAD funkcija državnog sekretara se smatra četvrtom po važnosti. Postavljajući na nju Tilersona, Tramp stvara određenu protivtežu primetnom prisustvu ljudi braće Koh u svom okruženju, ali takvu koja kod njih ne može da izazove ljutnju, jer i oni zavise od eksploatacije nafte.

Tilerson po definiciji – zbog svog kalibra u poslovnoj zajednici SAD – ne može da bude braćin čovek, on je, isto kao i sam Tramp, njihov partner i saveznik.

Prilikom angažovanja u administraciji drugih istaknutih ličnosti iz poslovnog sveta, novi predsednik SAD se rukovodio, pre svega, principom njihove orijentacije na realni sektor privrede.

Od finansijera, na primer, to su uglavnom predstavnici Goldman Sachs, koji je od svih finansijskih konglomerata najviše orijentisan na investicione aktivnosti. U američkim medijima se često može naići na tvrdnje da Trampovom timu nedostaje kohezije i profesionalizma, koja teško da odgovara stvarnosti.

Tramp je prilično pametno uključio u svoj tim potrebne „kočnice i ravnoteže“ kako bi obezbedio njegovo skladno funkcionisanje. A što je najvažnije, sastavio je tim od istomišljenika po ključnom pitanju: i privreda i politika moraju da se zasnivaju na zdravom razumu.

Samo u tom slučaju će postojati šanse da se Amerika napravi „ponovo velikom“.


Izvor
Fakti, 07. februar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u