PETAR AKOPOV: DA LI JE NA POMOLU SAVEZ VAŠINGTONA, MOSKVE I VATIKANA

Koliko je realna teza da bi Tramp, Putin i papa Francisko mogli da osnuju...

Koliko je realna teza da bi Tramp, Putin i papa Francisko mogli da osnuju neku vrstu geopolitičkog saveza baziranog na zajedničkim hrišćanskim vrednostima 

Počinje da se uobličava trougao Vatikan-Vašington-Moskva – ova tvrdnja italijanske štampe samo na prvi pogled može da se učini neočekivanom i izmišljenom. U suštini, postoje realne osnove da se u Trampu, Putinu i Papi Francisku vide potencijalni geopolitički saveznici.

Pre godinu dana papa Francisko i Donald Tramp razmenili su oštre izjave. Prvo, posle posete Meksiku, Papa je rekao da se „čovek koji razmišlja samo o izgradnji zidova svuda gde je to moguće, umesto toga da gradi mostove, ne ponaša se hrišćanski“.

Očigledna aluzija na Trampa odmah je izazvala povratnu reakciju predsedničkog kandidata – on je nazvao kritiku nedostojnom i pri tom je podvukao da duboko poštuje papu i da je spreman da se susretne sa njim u svako doba, kako bi su diskutovali o spornim pitanjima.

Tramp je takođe dodao: „Ako i kada ID napadne Vatikan (a Vatikan kao što je poznato veoma poželjan trofej za ID), papa će moći samo da žali što Donald Tramp nije postao predsednik, jer to se onda ne bi dogodilo. ID bi bila uništena i ne bi preživela zahvaljujući našim toliko logoreičnim i isto toliko neaktivnim političarima.“

Međutim, tada obe strane nisu usijavale atmosferu, naprotiv, predstavnik pape je izjavio da Franciskove reči nisu kritika upućena političaru i nikako „nisu diktat za koga treba glasati na predstojećim izborima“. I dobro su uradili – jer je u novembru većina američkih katolika (a to je svaki četvrti birač) glasala za Trampa – 52 odsto protiv 45 odsto koji su podržali Klintonovu.

Već posle toga je državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin čestitao Trampu dodavši da se „mi obavezujemo da ćemo se moliti za prosvetljenje Trampa i da ga On podrži da služi ne samo u njegovoj zemlji, već i da služi u ime mira u čitavom svetu“. U intervjuu pape Franciska koji je objavljen u španskom listu El Pais posle inauguracije Trampa, pontifik je ovako odgovorio na pitanje u vezi Trampa:

„Ne bih hteo da trčim pred rudu i da pre vremena osuđujem ljude. Videćemo šta će Tramp da uradi, kako će da deluje, i tada ću da formiram svoje mišljenje. Međutim, da se plašimo ili da se unapred radujemo zbog nečeg što može da se dogodi, po meni je sasvim nerazumno“.

Pri čemu, naravno, Vatikan ne samo da je osudio planove izgradnje zida između SAD i Meksika, već se i pridružio zapadnom horu revoltiranih zbog Trampovih antimigracionih uredbi – mada se, sva je prilika, pridružio uglavnom zbog toga što se svi koji sada pokušavaju da ćute odmah podvrgavaju ozbiljnoj opstrukciji.

Kod liberalnih globalizatora funkcioniše princip: „ko nije sa nama – taj je protiv nas“ i Vatikanu ne odgovara da zaoštrava i bez toga komplikovane odnose sa „progresivnim i kreativnim“.

U tom svetlu je kardinal Anđelo Beču – komentarišući zabranu za građane sedam zemalja da ulaze u SAD i stopiranje programa za izbeglice – rekao da „takva politika, svakako, izaziva zabrinutost, jer Vatikan nosi poruku sasvim drugačije kulture. Papa Francisko mnogo govori o potrebi integracije onih koji stižu u naše društvo“.

To su samo reči. Međutim, postoje i konkretne vrednosti i konkretna dela. Ovde treba razumeti da Trampova konzervativna antiliberalna revolucija i pozicija katoličke Crkve imaju dosta toga zajedničkog.

Nesumnjivo je da će unutrašnji politički život u SAD u najskorije vreme ličiti na bojno polje levičara i liberalnih ateista-kosmopolita koji će zajedno nastupati protiv konzervativnih hrišćanskih patriota-nacionalista (antifašista protiv fašista, prema manipulativnoj terminologiji).

U ovoj bici nova administracija i Katolička crkva će se nalaziti sa iste strane barikada. Međutim, oni imaju i zajedničke interese u svetu – toliko zajedničke da su neki već spremni da izvode iz toga dalekosežne zaključke.

U italijanskom listu Il Folju osvanuo je članak pod nazivom „Dodirna tačka Donalda Trampa i Pape Franciska – to je Rusija“, u kojoj Mateo Matuci piše da uprkos mnogim različitim stavovima novog američkog predsednika i rimskog pontifika postoje stvari gde oni mogu da se dogovore. To je odnos prema Rusiji. Štaviše, po mišljenju Matucija, počinje sve jasnije da se ocrtava trougao Vatikan-Vašington-Moskva.

To nije fantazija – za početak ćemo nabrojati argumente koje Italijan navodi u svojstvu dokaza svoje teze.

Uz napomenu da „nije teško izdvojiti potencijalno konfliktne teme u odnosima između Donalda Trampa i Pape Franciska – počevši od nastavljanja politike podizanja zida na južnim granicama SAD i završavajući merama koje se preduzimaju prema migrantima“, autor Il Foljua piše:

„Nova geopolitička podela sa dolaskom Trampa u Belu kuću odgovara svima“, – izjavio je u razgovoru za Il Folju don Stefano Kaprio, koji predaje rusku kulturu na Papskom istočnom institutu u Rimu. „Svi su zainteresovani da se situacija na Bliskom Istoku stabilizuje, i Moskva i Vašington“, – rekao je don Kaprio i dodao je da „Katolička crkva uvek bila zainteresovana da Rusija kontroliše Bliski Istok, pre svega iz duhovnih razloga. Zato što je to, – pojasnio je sveštenik – pravoslavna regija“.

„Meni se čini da je Tramp za Vatikan kao mana nebeska, istakao je don Kaprio u razgovoru sa ovim listom. To kako je on iscrtao svoju spoljnu politiku umnogome se poklapa sa Svetom stolicom; dodirnih tačaka ima mnogo više nego što bi se moglo očekivati od predsedavanja Klintonove, i tu nije samo reč o pitanjima etike“.

Tramp staje u zaštitu hrišćana na Bliskom Istoku i to ga zbližava sa Vatikanom i Putinom. Il Folju podseća da se Papa Rimski još 2013. godine obratio upravo Kremlju kako bi zaustavio udarac anglo-franko-američkih snaga po Damasku, koji se tada činio neizbežnim:

„Vatikan i Rusija imaju istu liniju u vezi Bliskog Istoka – zaštita hrišćanskih zajednica, veliko nepoverenje prema takozvanim umerenim pobunjenicima, podrška (umerenija od strane Svete stolice) Bašaru Asadu“.

Drugim rečima, Tramp i Putin će sada zajedno štititi hrišćane na Bliskom Istoku i to stvara osnovu za formiranje trougla Rusija-Vatikan-SAD. Tri strane zbližava ne samo ovo, već i to što je, kako piše italijanski list, Vašington „blagonaklon prema lideru u Kremlju“, a Vatikan „predlaže dijalog u vezi etičkih i duhovnih pitanja“ sa Rusijom.

Sećajući se prošlogodišnjeg susreta Pape i Patrijarha Kirila u Havani, Il Foljo citira američkog stručnjaka za Vatikan Džona Alena koji ukazuje da kada je Francisko govorio o „bratoubilačkom ratu“ na Ukrajini a ne o „ruskoj agresiji“ – to je obeshrabrilo ukrajinsku grčko-katoličku crkvu, toliko je bitno za Vatikan da „ne bude neprijateljski raspoložen prema nacionalnim interesima Rusije“.

I stvarno, između Moskve i Vatikana poslednjih godina se odvija geopolitička igra, o kojoj se mnogo ne govori. Suština te igre je u tome da sve sile odmeravaju svoje mogućnosti u tome u kojoj meri one mogu da budu situacioni saveznici u današnjem svetu. Istorijske protivrečnosti i suprotstavljanje između pravoslavnog ruskog sveta i katoličkog Rima neće nestati, međutim, na samom Zapadu Katolička crkva sve više dolazi u situaciju da se brani, da se povlači, da popušta. U takvoj situaciji Vatikan kao najbitniji centar koordinisanja i upravljanja starom evropskom aristokratijom traži saveznike za suprotstavljanje dolazećem posthrišćanskom i čak postčovečanskom globalizmu.

Nacionalne elite koje sada dižu glas u SAD i Britaniji, u Francuskoj i Italiji, različitim koncima su povezane sa Vatikanom koji poseduje jedinstvene obrazovne, obaveštajne, kadrovske mreže. Kontakti rukovodstva Rusije sa ovim delom globalne elite se skrivaju i o njima se ne govori mnogo. Međutim, prilikom izgrađivanja odnosa između Trampa i Putina uloga takvih elita (a naročito nemačkih), kao i Vatikana, može da se pokaže kao bitna i interesantna.

Trougao Rusija-SAD-Vatikan može da kaže svoju reč ne samo u vezi bliskoistočnih, već i u vezi strogo evropskih poslova.

Izvor Fakti, 9. februar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u