DRAGAN KOLAREVIĆ
Zaboravljene činjenice kao pouka
Šta spaja ove tri ličnost? Organizacija Narodna odbrana. Istražujući šta je beogradska dnevna štampa pisala o Masonskom kongresu u Beogradu od 12. do 15. septembra 1926. godine, pročitao sam da se 17. septembra iste godine u prestonici održao kongres Narodne odbrane u sali Kola srpskih sestara u Frankopanovoj ulici. Kako je pisao list Vreme, kongres je bio „tajan“, izdat je samo kominike. Dakle, tajna organizacija je održala javni, a javna je održala tajni skup, što je, naravno, slučajnost.
Za doživotnog predsednika na kongresu Narodne odbrane izabran je vojvoda Stepa Stepanović. Za prvog potpredsednika izabran je dr Ivan Ribar, advokat. Izabrano je nekoliko zamenika, među njima i Hasan Rebac, načelnik u ministarstvu.
Među počasnim članovima bili su Luka Ćelović, dr Milorad Gođevac, Velja Karić, apotekar iz Beograda. Zanimljivo je da su oni bili osnivači i finansijeri u septembru 1903. Srpske revolucionarne akcije, odnosno Srpske komitske organizacije, čiji je član bio i Hasan Rebac.
Među funkcionerima kongresa izabranim 17. septembra 1926. bile su i ličnosti koje će se u kasnijim istorijskim događajima naći na suprotnim stranama kao što su dr Vladimir Ćorović, dr Milan Gavrilović, Velibor Jonić, dr Henrik Barić, Milan Banić, Kosta Pećanac. Za sadašnje vreme šaroliko društvo.
U Narodnoj odbrani bilo je članova iz svih krajeva tadašnje Kraljevine SHS. Osnovni zadatak organizacije iznet je u kominikeu: „…Narodna odbrana ima da jača sve one sile, koje će u našoj ujedinjenoj otadžbini zajamčiti uspešnu budućnost“ (Vreme, 18. septembar 1926).
Članovi Narodne odbrane koji su bili nezadovoljni njenom „pacifikacijom“ bili su među osnivačima organizacije Ujedinjenje ili smrt 9. maja 1911. S obzirom da se kongres Narodne odbrane održao dva dana posle međunarodnog kongresa masona u Beogradu (1926), zanimljivo je napomenuti da su Hasan Rebac i dr Ivan Ribar tad bili slobodni zidari.
Vreme nešto ospori, nešto potvrdi, ali procesi svakako nisu jednosmerni. Ljudi koji su nekada bili u istim organizacijama kasnije postaju nepomirljivi neprijatelji. I obratno. Dr Ivan Ribar je posle Drugog svetskog rata formalno bio šef države koja je neke od navedenih ličnosti osudila na teške kazne zbog pripadnosti organizacijama poput Narodne odbrane. Neke primere iz prošlosti ne bi trebalo zaboravljati da se ne bi ponavljali u budućnosti.
Narodna odbrana osnovana je u oktobru 1908. godine posle aneksije Bosne i Hercegovine, koju je izvršila Austrougarska. To je trebalo da bude organizacija za gerilsku borbu u Bosni i Hercegovini. Među osnivačima, u oktobru 1908, bili su Branislav Nušić, Jovan Dučić, Jaša Prodanović, Ljuba Davidović i mnoge poznate ličnosti. Branislav Nušić je bio šef dobrovoljaca i zbog izrazito ratnog stava došao je u sukob sa vlastima. A kako bi Nušić drugačije? S obzirom da nije došlo do rata zbog aneksije Narodna odbrana je prerasla u kulturno-prosvetnu organizaciju.
