PISMO AMERIČKOG PREDSEDNIKA SRPSKOM MAJORU

DRAGAN KOLAREVIĆ Pismo Vilsona i govor majora Milićevića pokazuju kako su deljene teritorije i...

DRAGAN KOLAREVIĆ

Pismo Vilsona i govor majora Milićevića pokazuju kako su deljene teritorije i kakva je bila uloga ljudi iz senke i zvanične diplomatije

Nije uobičajeno da predsednik moćnih SAD piše jednom majoru. Naročito male srpske vojske. To se dogodilo na kraju Prvog svetskog rata. Pisma Vudroa Vilsona glasi u celini:

„Dragi majore Milićeviću, Vašom ljubaznošću dobih adresu članova jugoslovenskih masona, koju ste mi poslali po mome sekretaru g. Klosu, i, izveštavajući Vas o prijemu, molim Vas da budete dobri izjaviti prijateljima, čijom je dobrotom ova adresa sastavljena, vrlo srdačne izraze mog najtoplijeg poštovanja njegove sadržine i naročito osećanje zadovoljstva koje mi ovakav dokaz prijateljstva i pažnje čine.
Srdačno i iskreno
Vaš Vudro Vilson“

Na prvi pogled pismo se čini konvencionalno, protokolarno, pomalo nejasno. Međutim, ima se utisak da je prihvaćeno ono što je navedeno u „adresi“. U slobodnijem tumačenju, da su uvaženi predlozi upućeni američkom predsedniku Vudro Vilsonu preko g. Klosa.

Nije neglogična upitati se zašto američki predsednik piše jednom majoru, zašto piše nekom ko je po rangu znatno ispod njega, toliko da je to gotovo nemoguće uporediti?

KO JE DUŠAN MILIĆEVIĆ?
Major Mićević je bio zamenik Velikog majstora Velike lože Srbije, kasnije Velike lože „Jugoslavija“, Đorđa Vajferta. Bio je vlasnik hotela u centru Beograda u kome su se okupljali slobodni zidari članovi lože „Pobratim“ i pripadnici organizacije „Ujedinjenje ili smrt“. Boravio je u SAD u oktobru 1912. kada je bio predstavnik Vrhovnog Saveta Srbije na Internacionalnoj Konferenciji Saveznih Vrhovnih Saveta Škotskoga Reda u Vašingtonu. Tada je Vrhovni Savet Srbije postao punopravni član tog saveza Saveza što je podrazumevalo i pravo glasa.

PAŠIĆEV VOJNI RASPORED
Nikola Pašić je u Prvom svetskom ratu, po ratnom rasporedu, poslao masone po važnim evropskim gradovima da preko ličnih veza pomognu okupiranoj otadžbini. Vajfert je bio u Marseju, ostali u drugim francuskim gradovima, Švajcarskoj, Italiji, Engleskoj… Rezultat takvog rada bio je i kontakt sa američkim predsednikom i njegovim saradnicima.

KOMEMORACIJA U LOŽI „POBRATIM“
Vudro Vilson je preminuo 3. februara godine 1924. Njemu u čast, u loži „Pobratim“, održao je slovo zahvalnosti Dušan Milićević. Tada je i pročitao pismo koje smo citirali na početku teksta. Govor Dušana Milićevića se čuva u celini u Arhivu Jugosavije (Fond 100, masonske lože). Odajući poštu velikom američkom predsedniku, „major Milićvić“ je naveo da je Vudro Vilson dugo oklevao da SAD uvede u rat i time je američki narod dobio sa ekonomskog i finasijskog gledišta veliku korist. Zahvaljujući takvoj politici ekonomskog razvoja, kada je ušla u rat, Amerika je bila toliko snažna da je igrala presudnu ulogu u sklapanju mirovnih ugovora i uvođenju novih odnosa u svetu. O tome je Milićević govorio:

serbiasad„Pokojni Vilson igrao je možda najvažniju ulogu na konferenciji o miru. Za sve vreme konferencije predsednik Vilson je svagda, na svakom koraku, zastupao male narode. Ja s pravom mogu reći da je srpski narod uživao njegovo naročito blagovoljenje za vreme celokupnog rada konferencije mira.“

Milićević je rekao i ovo:

„Ja ću braću da podsetim samo na onaj momenat kada je predsednik Vilson bio postigao da se postavi jedna granična linija koja bi nama dala celu jugoistočnu obalu Istre i skoro jednu trećinu, ako ne punu toga poluostrva. Mi bismo imali i Lovran i Abaciju, i celu Dalmaciju, i sva ostrva dalmatinska, da je tada ugrabljen bio momenat, i da se tada na to pristalo“.

Dušan Milićević je govorio sa srpskog, ali pre svega jugoslovenskog aspekta. Imao je zamerke na rad diplomatije i samtrao je da je ona kriva što nije u potpunosti realizovano ono što je omogućavala naklonost Vudroa Vilsona prema malim narodima:

„Svaka diplomatija, kad se krene u pregovore, mora biti podržana da bi imala uspeha. Ipak je tada naša diplomatija našla da će ona sama, stojeći prema italijanskoj diplomatiji, koja je nesumnjivo jedna od najsposobnijih u svetu, moći da izvojuje više nego što nam je tada bilo ponuđeno od strane Engleske i Amerike da se sprovede kod tadanjeg predsednika italijanske vlade Nita. Sad je očigledno da je to bila pogreška, jer smo sada izgubili i Zadar i celu istarsku obalu, a ipak smo dali Rijeku.“

versajskimirKratko pismo i govor zamenika Velikog majstora Dušana Milićevića posredno pokazuju kako su deljene teritorije i kakva je bila uloga ljudi iz senke i zvanične diplomatije. Ko je šta, koliko i zbog koga dobio, a koliko izgubio? Kada se to zanemari, onda je moguće ponavljanje grašaka.

Istorija
Pratite nas na YouTube-u