TRAMPOV ZAOKRET PREMA KINI

SALMAN RAFI ŠEJK Trampova administracija neće ići na konfrontaciju i gomilanje vojnih trupa u...

SALMAN RAFI ŠEJK

Trampova administracija neće ići na konfrontaciju i gomilanje vojnih trupa u Azijsko-pacifičkom regionu

Administracija Donalda Trampa promenila je prethodnu poziciju o politici „jedne Kine“. To je očigledno iz različitih Trampovih i izjava njegovog tima i pozitivnog odgovora iz Kine. Udaljavajući se od zagovaranja tajvanske „nezavisnosti“ (Trampov telefonski razgovor sa tajvanskim rukovodstvom), sada su zvaničnici Trampove administracije pokazali veliko poštovanje prema „jednoj Kini“, signalizirajući nova eru saradnje u odnosima dve zemlje. To zvuči prilično kontradiktorno u odnosu na ono što je Tramp zagovarao tokom izborne kampanje. Sad, kad su izbori završeni, nestao je i dobar deo predizborne retorike. Ova promena stava je samo novi primer slučaja u kojem predizborna retorika doživljava fundamentalnu transformaciju prilikom suočavanja sa institucionalnom realnošću. Prošlonedeljni razgovor predsednika dve zemlje u očiglednom je raskoraku sa očekivanjima da će Tramp voditi radikalnu i agresivnu politiku prema Pekingu i razmotriti politiku „jedne Kine“. To se nije dogodilo, a tek treba da usledi još mnogo dešavanja, koja ne moraju nužno podrazumevati konfrontaciju.

Štaviše, teren za razgovor Trampa i Ksija Đinpinga već je bio pripremljen pre samog telefonskog poziva. Interesantan znak je i ublažavanje retorike u vezi sa Južnim kineskim morem od strane Reksa Tilersona. Iako je Tilerson ranije tokom saslušanja pred senatskim Komitetom za spoljne poslove imao agresivne izjave o Kini, kada je delovalo kao da zagovara pomorsku blokadu pekinških veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru, nova politika koju je istakao u pisanom odgovoru na pitanje američkog Spoljnopolitičkog komiteta ne podrazumeva blokadu ili povlačenje dramatičnih vojnih poteza, već saradnju između SAD i saveznika u ograničavanju kineskog pristupa moru.

POLITIKA „JEDNE KINE“
Politika opisana u ovim odgovorima savršeno se uklapa u konverzaciju koju je Tramp imao sa svojim kineskim kolegom. Stoga ne iznenađuje što se u saopštenju Bele kuće navodi da je „predsednik Tramp pristao na zahtev predsednika Ksija da poštuje politiku jedne Kine“. U kineskoj verziji navodi se da je Ksi tokom telefonskog razgovora rekao Trampu da „ceni“ njegovo pismo „zbog isticanja da će se američka administracija pridržavati politike jedne Kine“.

Razgovoru je prethodilo Trampovo pismo Ksiju u kojem se naglašavaju „konstruktivni odnosi“ SAD i Kine, poslato dva dana pre telefonskog poziva.

Ovaj zaokret od 180 stepeni u odnosu Trampove administracije prema Kini, politici „jedne Kine“ i Južnom kineskom moru ukazuje na veliko spoljnopolitičko preispitivanje koje se dogodilo nakon stupanja u kabinet. Time očigledno padaju u vodu sva ona zloslutna predviđanja o ratu između SAD i Kine. Kako bi sve bilo jasno, američki ministar odbrane Džejms Matis je tokom prošlonedeljne posete Japanu naglasio da rešenje pitanja u Južnom kineskom moru mora imati diplomatski karakter i da „uopšte ne vidi nikakvu potrebu za dramatičnim vojnim potezima“.

Kineski odgovor na ovo ublažavanje politike bio je jednako pozitivan i ukazuje na potencijalni nastavak politike koja se u odnosima prema SAD provodi već nekoliko godina. Baziran, kao i ranije, na principu bezuslovnog prihvatanja i pridržavanja politike „jedne Kine“ i poštovanju kineskih interesa u drugim oblastima, poput Južnog i Istočnog kineskog mora, Trampov i Ksijev razgovor označio je kinesku diplomatsku pobedu i naglasio značaj i važnost održanja nekonfrontacionog režima u međusobnim odnosima.

Istovremeno, SAD razumeju važnost očuvanja mantre o „kineskoj pretnji“ u regionu. Budući da je TPP sada i zvanično mrtav, a „zaokret ka Aziji“ u ćorsokaku, SAD strateški ne mogu dozvoliti da ostanu vojno rezervisane u regionu ili da ga povlačenjem u potpunosti prepuste kineskoj dominaciji.

trampkinaOvo se jasno može videti iz stenograma Trampove pres konferencije sa japanskim premijerom. Naglašavajući američku privrženost regionu, Tramp je nastojao da uveri Japan i druge zemlje Azijsko-pacifičkog regiona da neće prekinuti višedecenijsku tradiciju američke spoljne politike time što bi povukao vojsku iz regiona. Ova izjava je usledila u trenutku kad su američki saveznici, koji su već bili u procesu preosmišljavanja dosadašnjih odnosa sa SAD u svetlu propasti TPP, strahovali da će se SAD pod Trampom vojno povući iz regiona, budući da je on mnogo puta doveo u pitanje gomilanje vojnih trupa i tokom kampanje ukazivao da će zemlje poput Japana i Južne Koreje možda morati da nabave nuklearno oružje i izgrade sopstvenu odbranu.

„OBUZDAVANjE“ KINE JE PROPALO
To uveravanje, međutim, možda se neće pretvoriti u masivno gomilanje vojnih trupa ili konfrontaciju (kao što je Tilerson nagovestio u svojim odgovorima). Ovo znači da Trampova administracija planira da vodi regionalnu politiku koja će odvajati odnose sa Japanom i Južnom Korejom od odnosa prema Kini, što će Vašingtonu ostaviti dovoljno prostora da slobodno gradi nezavisne bilateralne odnose sa Pekingom i Tokijom, istovremeno održavajući dosadašnje saveze sa ciljem da se optimalno pobrine o američkim interesima i brigama koji se ne poklapaju sa interesima Kine u regionu.

Dosta je važno što američko-japanska zajednička izjava ukazuje da je Tramp definitivno napustio ugovor o Trans-pacifičkom partnerstvu i da će nastojati da između SAD i Japana formira bilateralni trgovinski okvir, što je potez protiv kojeg Kina načelno nema ništa protiv. Ovo takođe znači da sada ne postoji alternativa sveobuhvatnom regionalnom ekonomskom partnerstvu, koje je promovisala Kina.

Ksijevo naglašavanje potrebe za izgradnjom konstruktivnih odnosa koji će odgovarati interesima i SAD i Kine učvršćuje uverenje da Kina možda zapravo i ne nastoji da primora SAD da napuste Aziju i Pacifik. Budući da stvari najverovatnije stoje tako, „zaokret ka Aziji“ i „obuzdavanje“ Kine su bar za sada propali. Ništa ne ukazuje na novu eru saradnje (sa Kinom) kao nedostatak bilo kakve važnosti ili energičnosti u protokolarnom tonu američko-japanskog saopštenja, u kojem se pozivaju zemlje regiona da izbegavaju akcije koje bi mogle da dovedu do podizanja tenzija.

kinafuturistik03Sve ovo ukazuje da Trampova administracija neće ići na konfrontaciju i gomilanje vojnih trupa u regionu. Iako je TPP mrtav, davanje prednosti bilateralnim angažmanima sa saveznicima ne znači da će SAD ekonomski i vojno napustiti region. To se neće dogoditi. Ali ona vrsta pojačane konfrontacije koja je nekada krasila politiku Ronalda Regana prema Sovjetskom Savezu ostaje nezamisliva, barem za sada. Zaokret od 180 stepeni obećava saradnju i teži da američko-kineske odnose postavi znatno iznad regionalnih sporova.

Salman Rafi Šejk je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u