IGOR GAŠKOV: MINHENSKA KONFERENCIJA KAO NAJAVA POSTZAPADA

Organizotari konferencije među pretnje svrstali povlačenje Zapada na Bliskom Istoku, uspeh alternativnih medija, politiku Vladimira...

Organizotari konferencije među pretnje svrstali povlačenje Zapada na Bliskom Istoku, uspeh alternativnih medija, politiku Vladimira Putina i nepredvidljivost Donalda Trampa

„Minhenska konferencija o bezbednosti“ – čiji redovni forum će se održati od 17. do 19. februara – objavila je pre neki dan svoj izveštaj o „globalnim pretnjama bliskoj budućnosti“.

Među njih je svrstala: povlačenje Zapada na Bliskom Istoku, uspeh alternativnih medija, politiku Vladimira Putina i nepredvidljivost Donalda Trampa. Ocenila je da te, po karakteru različite tendencije, spaja jedno – kriza globalizacije. Ako se svet menja nepredvidljivo, šta da se radi?

Prvo treba shvatiti samu suštinu promena.

Autori izveštaja da događaje u svetu usmerava ista tendencija – odstupanje od liberalnog statusa kvo. Prema njima, glavni grehovi aktuelnog procesa su: izbor Trampa za predsednika SAD, Bregzit, kolaps poverenja prema tradicionalnim medijima. Svet je pred postporetkom. U svetu postporetka uticaj zadobija postistina , a Zapad prestaje da bude ono što je dosad bio i pretvara se u oslabljeni „Postzapad“.

Liberalne demokratije gube inicijativu, pa postaje moguć scenario pri kojem će se rešenje regionalnih problema naći u vlasti srednjih država, čak i na Bliskom istoku. Autori katastrofalnim smatraju scenario konflikta između Pekinga i Vašingtona.

Erozija stabilnosti preti Zapadu ne samo izvana, nego i iznutra. Tome u nemaloj meri doprinosi porast desnog antiglobalizma na samom Zapadu.

„Populisti (desni antiglobalisti) uče jedni od drugih i održavaju među sobom tesne kontakte, formirajući internacionalu nacionalista“ – tvrdi se u izveštaju.

Pomoć neprijateljima postojećeg svetskog poretka – njegovoj unutrašnjoj opoziciji – pružaju druge države, među kojima je Rusija.

„Kriza poverenja u medije predstavlja pretnju liberalnoj demokratiji», – naglašava se u dokumentu.

U dokumentu nema kritike na račun eks-predsednika SAD Baraka Obame, ali je činjenica da se većina izazova za Zapad formirala za njegove vladavine.

Zato je američki establišment kritikovao Obaminu neodlučnost.

A autori izveštaja sasvim otvoreno pozivaju Zapad da bude „brutalniji“ nego dosad.

Izvor Fakti, 17. februar 2017.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u