CINKARENjE, ZANAT NAJSTARIJI

IGOR JOVANOVIĆ Pismo Dragana Šutanovca Martinu Šulcu pokazalo je da liberalni delo srpske opozicije...

IGOR JOVANOVIĆ

Pismo Dragana Šutanovca Martinu Šulcu pokazalo je da liberalni delo srpske opozicije ne bi imao ništa protiv reprize Petog oktobra

Jedan rđav običaj iz 90-tih godina kao da je ponovo oživeo u Srbiji. Radi se o političkom maniru cinkarenja sopstvene zemlje u inostranstvu, kojim je tada veći deo srpske opozicije nastojao da pridobije podršku stranih centara moći, uveren da bez toga neće biti moguće skloniti sa vlasti Slobodana Miloševića. Slično se, kako nam je pokazao Vikiliks, događalo i 2007. i 2008. godine, kada je Boris Tadić sabirao podršku zapadnih ambasada za pobedu na predsedničkim izborima, posle kojih je sklonio sa vlasti tadašnjeg premijera Vojislava Koštunicu.

Sada se događa potpuno isto. „Samo budala može da veruje i da se nada da Vučić može da se sruši na izborima, a ne u Vašingtonu, Londonu i Berlinu“, pre nekoliko dana na svom Tviter profilu otkrio je Amir Bislimi, doskorašnji direktor Demokratske stranke. Pošto je otkrio svoj mudri recept za rušenje Aleksandra Vučića, Bislimi je podelio i konkretne savete: „Dovoljno je sto ljudi umivenih, okupanih, pristojno obučenih sa par plakata koji će stajati ispred ambasada“. I dodaje: „Tamo se mora lobirati i ukazati na divljačko i pogubno delovanje režima. Oni se moraju naterati da reaguju“.

ŠULCE, POMAGAJ!
Naravno, ne samo da zvuči prilično naivno nego i vrlo pokvareno. Ali to jeste model koji su snage liberalne političke opcije, naravno, u dosta složenijem kontekstu, primenile na rušenju Miloševića. Pretpostavka je samo da je Bislimi bio suviše prost i sujetan, govoreći javno o stvarima o kojima se ne priča. Zanimljivo je, međutim, u tom smislu, kao operacionalizacija Bislimijevih „ideja“, jedno nedavno pismo predsednika DS Dragana Šutanovca predsedavajućem Evropskog parlamenta Martinu Šulcu.

U tom pismu u koje je Novi Standard imao uvid u Strazburu, a koje je Šutanovac krajem novebra prošle godine poslao još dvojici evropskih parlamentaraca – Nemcima Joakimu Zeleru i Knutu Flekenštajnu – politička situacija u Srbiji slika se najmračnijim bojama, uz diskretan zahtev strancima za pomoć na predstojećim predsedničkim izborima.

Šutanovac piše Šulcu o izloženosti DS „političkom nasilju“ i „ugrožavanju osnovnih političkih prava i sloboda u Skupštini, koje se sprovodi kroz kršenje poslovnika u parlamentu, u čemu prednjači vladajuća SNS. Ovo političko nasilje nije usmereno samo protiv DS već i protiv svih opoziconih partija, i to je posebno važno usled nadolazećih predsedničkih izbora.

martinsulc00Šutanovac dodaje u istom stilu: „Nasilje unutar političke komunikacije postalo je svakodnevno. DS, kao i nevladine organizacije, građanski aktivisti, intelektualci, novinari, pa čak i karikaturisti koji se usuđuju da kritikuju rad Vlade suočavaju se sa uvredama, odmazdama, organizovanim medijskim hajkama, izbornim nasiljem, lažnim optužbama i političkim hapšenjima.

Slikanje Srbije kao nekakve evropske verzije Severne Koreje Šutanovac dosoljava konstatacijom da u Srbiji ne postoji vladavina prava, što se ogleda i u tome da „Vlada Srbija stavlja van snage ne samo opoziciju već i čitavu Skupštinu“.

ZA VIŠE OKUPACIJE
„Ovo je od ključne važnosti, imajući u vidu nadolazeće predsedničke izbore“, kaže u pismu Šulcu Šutanovac, upozoravajući na „pokušaje vlade da opoziciji zabrani javni govor“. „Koristićemo sva demokratska sredstva u borbi protiv ove autokratije, bez obzira na ličnu cenu koju ćemo platiti za to“, hrabro zaključuje Šutanovac u svom pismu, blago upozoravajući svoje adresate na odgovornost koju imaju time što su se upoznali sa opasnim problemima kojima je izložena srpska opozicija.

petioktobar01Naravno, u Srbiji danas svakako ima i takvih koji tvrde da Šutanovac sa svojim konstatacijama i slikanjem političke Srbije nije preterao, i to je stvar o kojoj se može polemisati. Međutim, veoma je teško polemisati o nečemu drugom: svaka politička snaga u Srbiji koja iz Brisela/Strazbura potraži zaštitu u borbi protiv političke konkurencije može i da misli i da predstavlja kako se ona zalaže za više demokratije i više slobode. Ali, uvek i svuda, ona se bori za nešto suštinski drugo – za više okupacije. A Dragan Šutanovac, koji je zbog toga 2012. sišao sa vlasti, očigledno nije o svemu mnogo naučio ni u opoziciji.

Politika
Pratite nas na YouTube-u