MILOV TRIK JE DEO UDARA „DUBOKE DRŽAVE“ NA TRAMPA

DžEJMS DžORDž DžATRAS Đukanovićeve optužbe o ruskom atentatu su očajnički pokušaj da se pogura...

DžEJMS DžORDž DžATRAS

Đukanovićeve optužbe o ruskom atentatu su očajnički pokušaj da se pogura NATO kandidatura Crne Gore

Izveštaje britanskih medija o ruskoj zaveri za ubistvo bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića trebalo bi tretirati kao najobičniji cinični trik. Jedino što je u njima tačno je to da Đukanović zaista iznosi te optužbe. Ima li ikakvog utemeljenja ili dokaza za te optužbe? Nema! Objavljivanjem ovakvih lažnih vesti britanski mediji su pokazali da su isto toliko politizovani koliko i njihovi američki mejnstrim pandani poput CNN.

Najjači razlog da se ove neosnovane optužbe u startu dovedu u pitanje je taj što one potiču od Đukanovića, koji ima monumentalnu korupcionašku reputaciju i koji očajnički pokušava da pogura prijem Crne Gore u NATO, koji već dva meseca stoji zaglavljen u američkom Senatu čekajući ratifikaciju.

Đukanović svesno baca ovaj mamac u javnost, koristeći kontekst histerije koja je zahvatila Vašington u vezi sa optužbama da je Moskva hakovala američke izbore („Rusi su krivi!“), kao i otvorenih napada „duboke države“, elemenata obaveštajne zajednice koji objavljuju poverljive informacije i mejnstrim medija, koji su upravo skinuli skalp generala Majkla Flina, sad već bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa. Osim što na kriminalan način pokušavaju da zbace ustavno izabranu vlast – na isti način na koji su sprovodili promene režima u drugim zemljama – oni čine sve što je moguće da blokiraju bilo kakvo popravljanje odnosa sa Rusijom, koje Trampova administracija ima nameru da sprovede.

crnagora201603Đukanović se vrlo vešto ubacio u ovaj narativ. Njegova poruka je jednostavna: ne smete da dopustite da Rusi pobede. Ništa drugo nije bitno. Drekom da „Rusi dolaze“ on pokušava da odblokira proces ratifikacije crnogorske NATO kandidature. Imajmo na umu da se debata u Vašingtonu ne vodi oko toga da li treba primiti Crnu Goru u NATO ili ne zbog njenog eventualnog doprinosa američkoj bezbednosti, jer je očigledno da Crna Gora ni na koji način ne može doprineti našoj odbrani. Glavno pitanje je da li će vrata NATO ostati otvorena, pogotovo za Gruziju i Ukrajinu.

Čini se da niko nije zainteresovan da postavi pitanje zašto bi Amerika trebalo da bude saveznik nekog kome baš i nije previše stalo da bude saveznik sa nama. Ankete javnog mnjenja uopšte ne daju jasan odgovor na to da li većina Crnogoraca uopšte želi savezništvo sa nama s obzirom da one najnovije pokazuju blagu većinu koja je protiv, i to uprkos besomučnoj vladinoj propagandi i urlanju soroševskih medija. Još jedna nedavna anketa je pokazala da oko 84 odsto Crnogoraca želi da glasa o tome. Dakle, čak i solidna većina pronatovskih glasača želi referendum. Ali Đukanović neće organizovati referendum zato što zna da bi izgubio.

Đukanović je dobro tempirao svoj manevar. On u isto vreme pothranjuje i hrani se antiruskom histerijom, koja leži u osnovi onoga što je bivši kongresman Denis Kucinič nazvao pokušajem puča protiv Trampove administracije. Čuju se i otvoreni pozivi „patriotama“ u obaveštajnim službama da zbace Trampa „za dobro zemlje“.

djukanovictaci01Nije izvesno da li će Đukanović uspeti da uvede Crnu Goru u NATO na talasu rusofobije. Ono što je sigurno je da je Amerika na ivici toga da postane banana država. Tramp ima još vrlo malo vremena da uzvrati udarac, i to snažno. Jedan načni da to uradi je da pokaže ko je gazda i odbaci Đukanovića i njegove trikove.

Fond strateške kulture

Politika
Pratite nas na YouTube-u