GOTOVO JE: ZVANIČNO PRIZNANjE DA EU NE FUNKCIONIŠE!

SINIŠA LjEPOJEVIĆ Dok je Junker govoriop da EU ne funkcioniše, Mogerini je liderima tzv....

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Dok je Junker govoriop da EU ne funkcioniše, Mogerini je liderima tzv. Zapadnog Balkana govorila tekst iz nekog drugog vremena

Konačno se desilo i javno priznanje, i to sa visokog zvaničnog mesta, da Evropska unija u sadašnjem obliku ne funkcioniše i da su potrebne temeljne promene kako bi evropska integracija uopšte postojala. Predsednik Evropske komisije (EK) Žan Klod Junker je poslanicima Evropskog parlamenta (EP) obznanio takozvanu „belu knjigu“ ideja o mogućoj transformaciji evropske integracije. To su, podvukao je Junker, samo ideje, a EK i vrh EU direktno ne podržavaju ni jednu od tih ideja. Time se sugeriše da još nema jasne vizije budućnosti evropske integracije, da se ništa još pouzdano ne zna.

Takozvana „bela knjiga“ koju je Junker predstavio EP sadrži – da podsetimo – pet mogućih scenarija buduće evropske integracije; od onoga da se nastavi po starom uz jačanje nacionalnih politika zemalja članica iako je to protivno važećim zakonima; preko praktičnog vraćanja na vreme Evropske ekonomske zajednice, kada su zemlje članice bile vezane zajedničkim tržištem, ali uz zadržavanje nacionalnih interesa; pa preko integracije u više brzina, praktično nekoliko grupa zemalja; zatim do labave integracije u kojoj će same zemlje birati sa kime više ili manje sarađivati; i na kraju stvaranje praktične federacije 27 zemalja članica integracije.

PET SCENARIJA
Junkerova „bela knjiga“ pokazuje da u EU nema novih ideja i svi njeni predlozi su stare ideje o kojima se odavno priča, ali bez vidljivog uspeha. Zanimljivo je da je prvi scenario „bele knjige“ da se nastavi po starom uz ilegalno jačanje nacionalnih politika. Nije jasno kako je takav scenario ušao među predloge kada se zna da je EU upravo zbog toga što je takva kakva je sada ušla u egzistencijalnu krizu. Drugi predlog je samo zajedničko tržište, a svaka članica zadržava svoju nacionalnu politiku, što je povratak na Evropsku ekonomsku zajednicu i vreme kada je evropska integracija imala i najviše uspeha. Zaboravlja se, međutim, da je tada bilo samo šest, pa posle devet i na kraju 12 članica. Sada je taj broj 27. I treći predlog o Evropi sa više brzina je stara ideja koja je delimično već realizovana. Osnovna brzinska podela je u evrozoni i onih koji su izvan evrosistema. To se dakle već desilo i nije dalo rezultate. Prema „beloj knjizi“, u budućnosti bi moglo biti i više grupa zemalja pa nije jasno kako bi ta integracija funkcionisala. Četvrti scenario je da se zemlje okupe zavisno od pojedinačnog interesa, što u osnovni nije integracija. I, na kraju, peti predlog je centralizacija vlasti u Briselu i stvaranje nekog oblika federacije.

junker12Ni jedan od tih predloga, izuzev drugog o zajedničkom tržištu, nije verovatan, jer svaki od njih sadrži deo problema koji su izvorište ukupne krize EU. Primetno je da su, sem petog predloga, svi drugi u potpunoj suprotnosti sa raznim projektima koje je Birsel već pokrenuo, o zajedničkim oružanim snagama, na primer. Ili, što je još važnije, nejasna je sudbina evra, jedinstvene valute koja je simbol destruktivnog kapaciteta EU. Predsednik EK nije govorio o tome.

MOGERINIJEVA KAO SIMBOL HAOSA
Sve ipak liči na kupovinu vremena. Drugim rečima, sve je nejasno izuzev priznanja da EU ovakva kakva je sada ne funkcioniše. Niko tačno i ne zna kakva bi trebalo da bude ili ne sme javno da kaže. Junker je najavio da će o svemu biti vođena javna rasprava, koja će početi odmah posle 25. marta ove godine, kada bude obeležen 60. rođendan evropske integracije i trebalo bi da traje do 2019, kada su novi izbori za Evropski parlament. Ali, kako kaže jedno staro političko iskustvo, „u politici je i sedam dana dugo vreme“, pa je pod velikom sumnjom kako će ta javna rasprava izgledati i da li će je uopšte i biti. Uz to, ako se nešto na kraju i dogovori, svaki dogovor traži i novi sporazum članica integracije.

A Lisabonski sporazum 2009. godine, koji je bio zamena za odbačeni „Ustav EU“, donesen je uz uveravanja da više neće biti sporazuma. Tako je „kupljena“ naklonost zemalja koje su bile protiv tog sporazuma i prakse neprestanog menjanja pravila integracije. U stvaranju nekog novog sporazuma možda bi najveći problem mogla biti najmoćnija zemlja – Nemačka. Ustavni sud Nemačke, koji mora da odobri svaki sporazum EU, prihvatio je Lisabonski sporazum, ali uz preciziranje da bi svaki drugi novi dokument trebalo da bude izglasan na referendumu. Referendumi su u Nemačkoj zabranjeni još od 1949, kada je formirana Zapadna Nemačka, pa bi održavanje referenduma praktično otvorilo sezonu narodnog izjašnjavanja, što bi temeljno promenilo unutrašnje uređenje te najmoćnije evropske zemlje i otvorilo Pandorinu kutiju stvarnog raspoloženja Nemaca.

mogeriniivanovBivši češki predsednik Vaclav Klaus je jednom rekao da EU birokratija živi u nerealnom svetu bez vidljivog kontakta sa realnošću, pa bi njeni službenici jednog dana kada ne bi ni bilo EU i dalje dolazili na posao u svoje briselske kabinete. Na tu Klausovu ocenu podsećala je u četvrtak poseta visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini zemljama takozvanog Zapadnog Balkana. U času kada njen šef, predsednik EK Junker, javno kaže da EU ne funkcioniše i da se mora pronaći neko rešenje za opstanak i budućnost integracije, Mogerini liderima zemalja regiona govori tekst iz nekog drugog vremena, iz neke zamišljene, a ne stvarne realnosti. Ta poseta simbolizuje haotično stanje EU.

Svet
Pratite nas na YouTube-u