Pavic aleksandar

ALEKSANDAR PAVIĆ: MINISTAR NA ODREĐENI NAČIN

Ako ministar sa lažnom diplomom sa Pravnog fakulteta u Zagrebu razbije Republiku Srpsku, a...

Ako ministar sa lažnom diplomom sa Pravnog fakulteta u Zagrebu razbije Republiku Srpsku, a prethodno je još i zavadi sa Srbijom – postaće doktor. Očigledno je da se latio tog posla

Teško breme odgovornosti je svaljeno na Fond strateške kulture, kojeg je niko drugi do ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić optužio da je instrument preko kog predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ruši premijera Srbije Aleksandra Vučića [1].

Poput Si-En-En-a, ministar nije ponudio nikakve dokaze za ovu tvrdnju. Ali, je ipak požurio da uveri javnost da je ono što govori „na određeni način zasnovano na materijalnim činjenicama“. I time je ne samo umirio, već i dao novi doprinos bezbednosnoj struci.

Sad je još lakše verovati optužbama da Mektić poseduje nelegalnu diplomu Pravnog fakulteta u Zagrebu, zbog čega je protiv njega 2016. godine podnesena i krivična prijava zbog „zloupotrebe službenog položaja i ovlaštenja i falsifikovanje službene isprave“ [2].

Moramo se zapitati – ako ovakve naučne doprinose Mektić daje kao, kako se tvrdi, nedovršeni student, koliko li bi tek nauku zadužio da je stvarno diplomirao? Nažalost, kako stvari stoje, to nikad nećemo saznati. Ostaje nam, dakle, jedino da probamo da dokučimo kako se to, po Mektiću, „na određeni način“ nešto zasniva na materijalnim činjenicama. I da se zapitamo, koja je razlika između takvih dokaza, i onih zasnovanih na – „neodređeni način“.

Kad je nešto zasnovano na „određeni način“, to svakako zvuči konkretnije nego nešto zasnovano na „neodređeni način“. S druge strane, to zvuči neuporedivo manje konkretno nego nešto što je jednostavno, crno na belo, bez ikakvih kvalifikacija – zasnovano na materijalnim činjenicama.

I tu se vidi ministrov osnovni problem – a i razlog zašto možda ipak nije uspeo da diplomira na regularan način: slabo barata činjenicama. Jer, kad bi izjavio da su njegove optužbe, jednostavno, bez kvalifikacija, zasnovane na materijalnim dokazima – morao bi i da ponudi te dokaze. A pošto ih očigledno nema – onda ubacuje kvalifikaciju „na određeni način“, koja mu dozvoljava da kaže bilo šta o bilo čemu, a da sebe ne obavezuje da ponudi ništa konkretno.

Još jedna reč za to što Mektić radi je spin. A još jedna je neistina. Ili zamena teza, skretanje pažnje sa sopstvenih neuspeha ili nepočinstava, antidržavno delovanje. Ima i reči koje su, „na određeni način“, i teže. Ali, što bi se spuštali na taj nivo?

Jer to je upravo ono što bi, „na određen način“, Mektić i želeo. Čovek sa sumnjivom diplomom optužuje ljude koji svi od reda imaju diplome, one prave, sa dobrih, čak i vrhunskih fakulteta. Neki čak i doktorate. Pa ako on ne može da se vine, onda da bar proba da sroza druge.

Nije isključeno, međutim, da bi i Mektić hteo doktorat. Makar i počasni. Za takve mora još manje da se uči. Možda mu je obećao neko iz Obaminog Stejt departmenta. Ili iz neizbežnog Forin ofisa. A možda i neko od Bakirovih veza u Rijadu. Ili svi zajedno, kako su do skoro i nastupali. Ako razbije Republiku Srpsku, a prethodno je još zavadi sa Srbijom – biće doktor.

I očigledno je da se latio tog posla. Srećom za Srbe sa obe strane Drine, slabo ga radi, kao što slabo obavlja i svoju funkciju. Inače bi, ako ništa drugo, posle 20 meseci bar uspeo da otkrije ko je pokušao da ubije Aleksandra Vučića u Srebrenici. Ali šta njega briga ko je pokušao da ubije premijera Srbije, pogotovo ako je Bakir sa tim imao bilo kakve veze – važno je da Mektić „na određeni“, samo njemu svojstven način, prati sajtove i kuje teorije zavere. Valjda da Vučića ne bi „ubila prejaka reč“?

Ali, problem sa nedovršenim studentima je što su u svemu – nedovršeni. Ministar bezbednosti BiH izgleda ne ume ljudski ni da čita. Pa tako tvrdi da je još jedan cilj udružene zavere Fonda strateške kulture i kabineta predsednika Republike Srpske – „veličanje Vuka Jeremića“ [3]. Ako je ono što se prethodnih meseci pisalo na FSK o Jeremiću „veličanje“ – onda je teško zamisliti na šta bi tek ličila kritika. Uostalom, koga zanima – kad već ne zanima Mektića – neka pročita tekstove u kojim su nad Jeremićevim političkim delom autopsiju, redom, vršili Dragan Milašinović [4], Dušan Kovačev [5] i Branko Pavlović [6]. Onaj isti Pavlović za koga Mektić tvrdi za sarajevski „Faktor“ da je „jedan od najvećih branitelja lika i dela Milorada Dodika“, pa bi, po Mektićevoj „logici“ upravo sada, kada se predsednička kampanja zahuktava, trebalo da bude maksimalno angažovan na Jeremićevom „veličanju“.

Istina je da Pavlović nije ljubitelj ni Vučića. Ali teško da bi Vučić imao išta protiv da Pavlović bar do 2. aprila nastavi da na isti način „veliča“ njegovog političkog protivnika kao što je to prethodno radio na stranicama FSK.

Sa ovakvim ministrom bezbednosti, valja još više brinuti za budućnost BiH. A i za one koje Mektić „štiti“…

__________________

UPUTNICE:

[1] www.faktor.ba/vijest/mektic-pojasnio-za-faktor-kako-i-preko-koga-dodik-pokusava-rusiti-vucica-238872

[2] www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=216322

[3] www.rtvbn.com/3855423/dodik-pokusava-da-zataska-istinu

[4] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/projekat-jeremic-jos-jedna-analiza/

[5] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/saving-privat-jeremic/

[6] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/jeremic-je-sasvim-neprihvatljiv-osim-mozda-za-vucica/

Izvor Fond strateške kulture, 07. mart 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u