DUPLA ULOGA TURSKE U GLOBALNIM PROMENAMA

PETAR ISKENDEROV Ankara prilično uspešno igra samostalnu političku igru i čak vojnu ulogu u...

PETAR ISKENDEROV

Ankara prilično uspešno igra samostalnu političku igru i čak vojnu ulogu u oblasti sopstvenih interesa

Poseta Rusiji predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana protiče u uslovima tektonskih pomeranja koja se odigravaju na globalnoj geopolitičkoj sceni. Ruše se principi i elite koji su koliko juče izgledali kao nepromenjivi i probija se nova shema kontrole i ravnoteže, koja je pozvana da povrati svetu makar tu krhku stabilnost koja je postojala za vreme ideološkog suprotstavljanja Istoka i Zapada.

Ukoliko iz te tačke gledišta pogledamo na evroazijsku kartu, trebalo bi istaći da upravo Turskoj u ovom trenutku pripada najprotivrečnije mesto u aktuelnim procesima. Sa jedne strane, Ankara pokušava prilično uspešno da igra samostalnu političku igru i čak vojnu ulogu u oblasti sopstvenih interesa, vršeći pritisak na EU u migracionom pitanju, distancirajući se od SAD i provodeći aktivne operacije u Siriji. No, sa druge strane, tursko rukovodstvo odlično shvata ograničenost prostora za slične manevre, uzimajući u obzir sopstveno članstvo u Severnoatlantskoj alijansi i zavisnost od rasporeda snaga u višeugaoniku Moskva – Vašington – Ankara – Teheran – Damask. Predsednik Erdogan pritom mora da računa na unutarpolitičko raspoloženje u sopstvenoj zemlji, koje u najvećoj meri ne zavisi od pokretanja kandidature Turske za pristupanje EU, pa čak ni od sudbine sirijskog grada El Bab, nego od nivoa terorističkih pretnji i nacionalnih socijalno-ekonomskih problema, koji između ostalog imaju i političko poreklo. Sve to primorava rukovodstvo Turske da teži vođenju aktivne višestrane politike, ali pritom ne zaboravljajući istorijsku tradiciju igre na protivrečnosti velikih država (u današnjim uslovima, pre svega Rusija i SAD).

SUSRET ŠEFOVA TRI ARMIJE
Upravo u kontekstu težnji Ankare da maksimalno pojača sopstvenu ulogu u rešavanju regionalnih problema, trebalo bi i razmatrati učešće turskog predstavnika susretu šefova generalštaba Rusije, SAD i Turske, koji je održan 7. marta u Antaliji. U tom susretu uzeli su učešće načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov, predsednik Ujedinjenog komiteta načelnika štabova SAD Džozef Danfor i načelnik turskog generalštaba Hulusi Akar (na slici gore). Učesnici susreta prvi put su u ovakvom formatu razmatrali situaciju u Siriji i Iraku.

Sudeći prema raspoloživim informacijama, učešće predstavnika Turske na pomenutom susretu imalo je za cilj maksimalno praćenje situacije koja se odigrava u sirijskim rejonima naseljenim Kurdima. U vezi s tim, Ankara je izgleda uspela da dobije određene ustupke u okvirima tog istog sistema vojno-političkih „razmena“, koje tradicionalno ispoveda Turska i koju je izgleda usvojila nova administracija SAD. Konkretno, kompenzaciju za svoje obećanje da neće preduzimati aktivne ofanzivne akcije u rejonu grada Manbidž, koji je pod kontrolom odreda sirijskih Kurda, Turska je, prema dostupnim informacijama, osigurala preliminarnom podrškom svojoj ideji da u nizu kurdskih rejona stvori mešovitu administraciju uz učešće predstavnika centralnih sirijskih vlasti, s tim da bi se suprotstavila njihovoj autonomizaciji. Složenost te igre koju vodi Ankara u uslovima protivrečnih tendencija u rusko-američkim odnosima, veoma tačno su definisale turske novine Türkiye: „Ankara vidi sve ove napetosti. I izgleda odlučno u razgovoru o svim tim nejasnoćama. Ona namerava da sačuva ulogu posrednika u sirijskom pitanju između saveznika SAD, sa kojom je veže problematični brak, i suparnikom, ali prijateljem – Rusijom“.

„Osnovni cilj Turske ogleda se ne toliko u borbi protiv Islamske države, koliko u tome da omete sirijske Kurde da stvore mini državu na severu Sirije“, potvrđuje The New York Times.

putinerdogansanktpetersburg01Pored toga, Ankara teži da zauzme aktivnije mesto u procesu sirijskog regulisanja krize, u poređenju sa svojim regionalnim konkurentom – Iranom. Ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu već je optužio Teheran za težnju da stvori ni manje ni više nego „šiitsku alijansu“ sa Sirijom.

DAVUTOGLU POSLE DAVUTOGLUA
Puštanje u pogon religioznog faktora u kontekstu suprotstavljanja Iranu ovde uopšte ne smeta samoj Turskoj da aktivno realizuje u različitim regionima princip koji je formulisao još Mustafa Kemal Ataturk u odnosu na Sovjetski Savez. Prema tumačenju osnivača Turske Republike, Ankara mora da „igra na vođstvo“ i, ne dočekavši, po njegovom mišljenju, neizbežni raspad Sovjetskog Saveza, ojača veze sa turskojezičnim narodima koji ulaze u sastav njegove teritorije. Političko, finansijsko-ekonomsko i kulturno-religiozno povezivanje zasnovano je na istorijskim tradicijama. Takvu politiku, uzgred, Turska aktivno provodi poslednjih četvrt veka ne samo u Crnomorskom regionu, Zakavkazju i Centralnoj Aziji nego i na Balkanu. I odlazak (možda privremeni) sa političke arene Turske, autora koncepcije „strateške dubine“ bivšeg premijera Ahmeta Davutoglua uopšte ne znači revidiranje ukazanog kursa – koji će se očigledno u budućnosti samo pojačavati.

merkelerdogan04I ovde još jedan važan čvor protivrečnosti postaju uzajamni odnosi Turske sa EU, koji već izlaze na novi zamajac suprotstavljanja u formatu krize u tursko-nemačkim odnosima, po pitanju sprovođenja opšteturskog referenduma o promeni ustava zemlje, koji je predviđen da se održi u aprilu. Ne treba sumnjati da će rukovodstvo EU i vodećih zemalja koje ulaze u njega doživeti potpuno realnu pobedu Erdoganovog projekta na referendumu kao novu tačku u sopstvenom antiturskom dosijeu, uključujući i tako za Brisel karakteristične optužbe, poput kršenja demokratskih sloboda, progon opozicije, zatvaranja nezgodnih medija i smanjenje predstavničkih i sudskih organa. I zbog toga Turska će sa svoje strane preći na još aktivniju „ciljanu“ politiku u odnosu na te evropske zemlje (u prvom redu u regionu Balkana), koje usled istorijskih, religioznih i kulturno-nacionalnih faktora predstavljaju za Ankaru prirodnog saveznika u suprotstavljanju Briselu, Berlinu i Parizu.

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u