IGOR PŠENIČNjIKOV: ZAŠTO RUSIJA TREBA DA BOJKOTUJE PESMU EVROVIZIJE

To je isplanirana akcija koja odražava duhovno-moralnu diverziju protiv evropskih naroda kojima pokušavaju da...

To je isplanirana akcija koja odražava duhovno-moralnu diverziju protiv evropskih naroda kojima pokušavaju da sugerišu da je normalno „u rodnom smislu razlikovati se od drugih“

Vitalij Milonov, poslanik Jedinstvene Rusije u Državnoj Dumi, obratio se generalnom direktoru Prvog kanala (državne televizije) Konstantinu Ernstu sa molbom da se bojkotuje takmičenje Evrovizija 2017. koje treba da se održi u Kijevu u maju mesecu.

„Učešće naših umetnika na ovom konkursu nedopustivo je u bilo kom obliku. Nezamislivo je da građani Rusije 1943. godine odu na uslovni muzički festival „Rajhovizija!“ – istakao je Milonov.

Prvi zamenik predsednika odbora Državne Dume za kulturu Josif Kobzon se složio sa mišljenjem Milonova da Rusija ne treba da učestvuje na Evroviziji 2017. ali predlaže da svaki građanin Rusije samostalno donese odluku o bojkotovanju televizijskog prenosa tog takmičenja.

Želim da kažem da ja svim srcem podržavam Milonova i Kobzona. I, ne samo zato što je u Donbasu u toku rat, a u Ukrajini, kao što je dobro rekao Milonov, diže glavu neonacizam. Postoje i drugi osnovani razlozi da Rusija ne učestvuje, čak i da uopšte i ne prenosi to takmičenje.

U drugo vreme bih se složio sa tezom da treba odvajati politiku od umetnosti. Ali, ako neko smatra da je danas, na primer, zapadna štampa slobodna i da nije angažovana protiv Rusije, da su zapadna estrada, filmska industrija, pozorišta, glumci i generalno umetnost na Zapadu – apsolutno apolitični, taj ili je slep ili ima svoje, samo njemu znane, ciljeve.

Pogledajte samo kako se „zvezde“ Holivuda bore protiv Trampa. Međunarodni konkurs estradne pesme među zemljama-članicama Evropske radiodifuzne unije (ERU) ne postoji van okvira vremena i prostora.

On je danas postao neodvojivi deo zapadne masovne kulture. A ona je, sa svoje strane, jedan od instrumenata „meke sile“ koju liberalni Zapad koristi protiv Rusije u kombinaciji sa oštrom rusofobskom retorikom, informacionim falsifikatima, ekonomskim sankcijama i vojnim pritiscima.

Ono što je sredinom 50-tih godina prošlog stoleća i u naredne 4 decenije bio muzički festival Evrovizije, odavno je otišlo u prošlost.

Atmosfera, kada je 1974. godine pobedio švedski kvartet ABBA, potpuno se promenila. Imao sam priliku da prisustvujem finalu Evrovizije 1996. u Oslu i da razgovaram sa umetnicima na marginama konkursa.Čak i taj konkurs je još uvek bio praznik, i niko nije sumnjao u objektivnost prilikom brojanja glasova, niti u talenat pobednika.

Ruska Državna televizijska i radiodifuzna kompanija „Ostankino“ i Sveruska državna televizijska i radiodifuzna kompanija primljene su u ERU 1993. godine. Rusija je 90-tih godina gledala na evropske „partnere“ širom otvorenih očiju i sa puno poverenja,

A sada? Da li mi i dalje sve primamo zdravo za gotovo? Mislim da niko ne sumnja da je prisvajanje pobede ukrajinskoj pevačici Džamali prošle godine bilo daleko od političke neutralnosti.

Samo naivan čovek može da pretpostavi da ta akcija nije bila isplanirana i da njen cilj nije bio da se kijevskim vlastima dodeli opšteevropska tribina kako bi se na Rusiju izlila još jedna porcija gadosti. Auditorijum gledalaca Evrovizije u Evropi je približno pola milijarde ljudi. Da li neko stvarno misli da će se ljudi zatrovani Majdanom zaista suzdržati od antiruskih provokacija?

Ovde se čak ne radi o tome da kijevske vlasti neće uspeti da se izbore sa iskušenjem da iskoriste konkurs za antiruske ispade, već o tome da je taj događaj radi i isplaniran: „pobeda“ Džamale – to je prva faza operacije, samo takmičenje u Kijevu – druga.

Postavlja se pitanje: da li treba ići tamo gde te očekuju samo da bi te ponizili? Ubeđen sam da bi ruski umetnici mogli (i moći će ako budu išli) da dostojno nastupe. Ali, da učestvuju u farsi koja je, kako smo razumeli, od početka natopljena mržnjom prema Rusiji? Zašto?

To je glupost. Kijevske vlasti će „igrati“ na svom terenu, one će biti gazde situacije. Verovatno ne treba dokazivati očiglednu činjenicu da su sve vladajuće evropske strukture protkane duhom liberalizma koji se zasniva na takozvanoj toleranciji i „slobodi rodnog identiteta“. To se tiče svih struktura Evropske Unije i NATO, kao i opšteevropskih organizacija, formalno posvećenih takvim sferama delatnosti kao što je kultura, nauka, zdravstvo.

Setimo se posete generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda Rusiji 2012. godine. On je tada izjavio da „Rusija treba da liberalizuje svoj odnos prema seksualnim manjinama“. Još je dodao: ako nacrt zakona o zabrani propagande homoseksualizma, prihvaćen tada u nacrtu u Sankt Peterburgu, bude prihvaćen na čitavoj teritoriji zemlje – „Rusija će na taj način početi kretanje u pravcu suprotnom od ostatka Evrope“.

Na istoj strani sa ovom opšteevropskom linijom nalazi se i ERU čiji je glavni ofis smešten u Ženevi. Na omotu brošure objavljene 2015. godine – prema rezultatima konferencije ERU upriličene za proslavu 60 godina te Unije – otvoreno se kaže: „Muzički konkurs Evrovizija – to nije samo konkurs estradne pesme, već i neretko muzički izraz političkih i socijalnih pitanja koja imaju veliki značaj“.

A da niko ne dođe u zabludu o kakvim „socijalnim i političkim“ pitanjima se ovde radi, ta gromka izjava je odštampana na fotografiji Končite Vurst – krupnim planom – bradate žene kojoj (ili kojem) su dodelili prvo mesto na Evroviziji 2014. godine.

Jedna od glavnih na toj jubilarnoj konferenciji ERU bila je diskusija na temu: kako „konkurs pesme Evrovizija funkcioniše u različitim zajednicama, zemljama i regionima sa tačke gledišta realizacije nacionalnog, ličnog i rodno-seksualnog identiteta“.

„Sloboda rodnog identiteta“ – to je nova religija liberalnog Zapada. Evropljanin koji ne pripada toj religiji, makar prividno, često skupo plaća: njega mogu da otpuste s posla, da strpaju u zatvor, ili kao minimum – da ga izopšte iz društva.

Evropski parlament je još 2006. godine doneo rezoluciju broj V6-0025/2006 „O homofobiji u Evropi“ u kojoj je najavio odlučnost da se iskoreni netolerantan odnos prema seksualnim manjinama i naredio Evropskoj komisiji i svim zemljama-članicama EU da garantuju implementaciju odgovarajućih zakonodavnih mera na opšteevropskom nivou i na nacionalnom nivou zemalja-članica Evropske Unije.

U tom dokumentu se, između ostalog, kaže da Evropski parlament „poziva Evropsku komisiju da razmotri pitanje primene krivičnih sankcija u slučaju kršenja odredbi vezanih za borbu protiv homofobije“. U dokumentu se sadrži i poziv „svim državama-članicama da preduzmu i druge mere koje one smatraju svrsishodnim u borbi protiv homofobije i diskriminacije zbog seksualne orijentacije“.

Iz tog dokumenta se vidi da briselska birokratija usmerava zapadnoevropsku zajednicu prema interesima seksualnih manjina i preformatira je, menjajući normalan životni kod ljudi.

I, kad već govorimo o konkursu Evrovizije, rezultat tog preformatiranja se već vidi na evropskoj estradi.

Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je 2010. godine ratifikovao „Standarde seksualnog obrazovanja u Evropi“. Ovi „standardi“ krasnorečivo pokazuju da evropskoj deci od malih nogu usađuju u glavu „homoseksualnu“ svest, zatirući u njima tradicionalnu prirodnu matricu.

To su samo neka od mnoštva sličnih obavezujućih dokumenata ratifikovanih u evropskim strukturama u proteklim godinama u interesu „rodne jednakosti“.

I zato pobeda „bradate žene“ 2014. godine nije bila slučajna niti izraz volje evropskih gledalaca.

To je rukovodstvom ERU i evropske birokratije isplanirana akcija koja odražava duhovno-moralnu diverziju protiv evropskih naroda kojima pokušavaju da sugerišu da je normalno „u rodnom smislu razlikovati se od drugih“.

Elem, u skladu sa gorenavedenim priznanjem rukovodilaca ERU, njihov je konkurs – „muzički izraz političkih i socijalnih pitanja“. Samo nekog uzanog i čudnog smera koji oličava Končita Vurst. Pa? Da li će Rusija učestvovati u takvom događaju?

Izvor RIA Novosti/Fakti, 12. mart 2017. 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u