DANIJEL IGREC: ZAŠTO JE N1 POTISNULA RTS SA PRVOG MESTA

Srbija je zapravo jedinstven primer zemlje u kojoj SBB potiskuje državnu televiziju na drugo...

Srbija je zapravo jedinstven primer zemlje u kojoj SBB potiskuje državnu televiziju na drugo mesto, što je i svojevrsna simbolička poruka srpskom narodu

Edvard Bernajs, član Komiteta za javno informisanje pri administraciji američkog predsednika Vilsona, u svojoj knjizi koju je objavio davne 1928. godine pod nazivom „Propaganda“ kaže da je manipulacija nužna i da ne smemo dozvoliti da ljudi u demokratskom društvu sami prave svoje izbore već da im ti izbori moraju biti nametnuti. Udarna pesnica takve manipulacije u savremenom svetu su upravo mediji.

Tehnika „kontrole misli“, stvorena tokom 20. veka u „laboratorijima medijskog inženjeringa“ u SAD glavno je sredstvo medijske manipulacije javnosti. Time se javnost po Volteru Lipmanu pretvara u “zbunjeno stado pasivnih posmatrača“ koji nisu sposobni da oblikuju sopstveno mišljenje o ključnim političkim i nacionalnim temama, već slede „opšteprihvaćeno“ mišljenje, forsirano od strane kontrolisanih medija.

Putanju stvaranja „poželjnog“ javnog mnenja i medijskog disciplinovanja ljudi razobličio je već Noam Čomski u svojoj strategiji manipulacije putem medija. Među ključnim koracima Čomski ističe „postepenost promena, odlaganje promena i stvaranje osećaja krivice“ kako bi javnost što lakše prihvatila nametnute odluke političkih elita.

Otelotvorenje Noamove strategije manipulacije najprimetnije je na medijskom nebu Srbije. Pokušaji stranih agentura da se srpskom narodu nametne zapadna, antisrpska verzija stvarnosti teku već godinama, a njihov intenzitet je najviši upravo u periodu važnih političkih procesa u državi, pre svega u trenucima predizborne kampanje. Ni ovoga puta nije drugačije.

Pre dva dana najveći kablovski operater u Srbiji, SBB, odlučio je da bez ikakve zakonske osnove promeni raspored kanala u svojoj ponudi. Tako od sada svi oni koji ne žele sami da pozicioniraju kanale na svom TV prijemniku na prvoj poziciji umesto Radio-televizije Srbije imaju program N1.

Ko se krije iza ovakve odluke SBB i zašto se u sam vrh gledanosti stavlja televizija koja važi za ispostavu američke CIA-e i udarnu pesnicu antisrpske medijske propagande na Balkanu? Drugim rečima, postavlja se pitanje zbog čega se sada N1 stavlja na prvo mesto?

Odgovori na navedeno biće nam jasni ukoliko pogledamo ko je vlasnik najveće mreže kablovske televizije u Srbiji. To je Dejvid Petreus, bivši šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i direktor KKR Global instituta, najvećeg investitora i promotera razvoja „demokratije i slobode medija“ u državama bivše Jugoslavije.

Važno je istaći da je fondacija KKR za poslednjih godinu i po dana stavila pod svoju kontrolu značajan deo medija u Srbiji. Dejvid Petreus preko svoje ćerke firme „Junajted grupe” u Srbiji, osim kablovskog operatera SBB, poseduje i kablovsku Televiziju N1. U svom vlasništvu ima i Total TV, „Grand produkciju”, Sport klub, Sinemaniju i dečiji kanal Ultra.

Cilj Petreusa je zapravo produbljivanje medijske okupacije Srbije. Selektivnim pristupom u medijskom izveštavanju, po principu „saznaćete samo ono što odgovara američkim interesima“, zapadne strukture kontrolišu protok informacija i srpskoj javnosti nameću svoju verziju medijske istine. Planskim kreiranjem javnog mnenja stvara se pogodno tle za dalju manipulaciju širih narodnih masa kako bi se na duži rok osigurali američki geopolitički interesi u regionu.

Inostranom medijskom invazijom i poplavom fabrikovanih vesti zapadne obaveštajne strukture u Srbiji teže kanalisanju nezadovoljstva građana aktuelnom političkom situacijom u zemlji, sa ciljem njene sveobuhvatne destabilizacije. One predosećaju da se u državi stvara politička kriza pa pokušavaju da se pozicioniraju i krizu usmere ka svojim interesima. Povećana aktivnost Dejvida Petreusa, inače otvorenog zagovornika informacionog rata protiv Ruske Federacije, takođe se poklapa i sa naporima Evropske unije da eliminiše medijski uticaj Rusije na Balkanu.

Kako bolje odraditi navedene zadatke nego odlukom da se američkom medijskom projektu, televiziji N1, preko noći podigne gledanost, a njegova antisrpska programska sadržina nametne gledaocima ispred malih ekrana. Sa centrima u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Beogradu televizija N1 u proteklom periodu pokazala se kao uspešan promoter svih antisrpskih ideja, agitatorski servis za “jugokomunističke” teme i televizija koja veoma rado ustupa minute svim društvenim faktorima bliskih Sorošu i onima koji rade na destabilizaciji Srbije.

Kanali javnih servisa nalaze se na prvim pozicijama kablovskih operatora u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji i drugim zemljama regiona, ali i Evropske unije. Ne i u Srbiji. Srbija je zapravo jedinstven primer zemlje u kojoj SBB potiskuje državnu televiziju na drugo mesto, što je i svojevrsna simbolička poruka srpskom narodu.

Glumeći objektivnost u dnevno-političkim temama, N1 na suptilan način gura antisrpsku propagandu u svim važnim i suštinskim pitanjima. Osnovni metod koji američka medijska mašinerija koristi putem televizije N1 jeste promovisanje srpske krivice za ratove devedesetih i za rasturanje SFRJ.

Naravno, moramo postaviti i pitanje odgovornosti onih koji su dozvolili ovako eksplicitan oblik medijske okupacije u Srbiji. Prema Zakonu o zaštiti konkurencije i Zakonu o informisanju ovakva koncentracija medijske moći u rukama pojedinaca može se tretirati kao oblik nedozvoljene koncentracije i stvaranja zakonski zabranjenog monopolnog položaja.

Favorizovanje jedne takve privatne televizije nauštrb državne, RTS-a, poslužiće kao idealno sredstvo za medijsku homogenizaciju javnosti u regionu sa ciljem stvaranja jedinstvenog informacionog prostora pod uticajem zapadnih centara moći.

Nema dileme da je N1 eksponent američke spoljne politike. Opravdano možemo zaključiti da ono što oni promovišu i naglašavaju – sigurno nije u većini slučajeva vođeno interesima Srbije!

Izvor Vidovdan, 19. mart 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u