ULOGA KINE NA BLISKOM ISTOKU

VLADIMIR TEREHOV Peking će za sada ograničiti svoju privrženost regionalnoj bezbednosti striktno na ekonomske...

VLADIMIR TEREHOV

Peking će za sada ograničiti svoju privrženost regionalnoj bezbednosti striktno na ekonomske mere

Poseta Kini saudijskog kralja Salmana ibn Abdul-Azisa, nakon koje je i Benjamin Netanijahu brzo otputovao u Peking, još jednom je skrenula pažnju na kinesku poziciju u svetlu turbulentnih dešavanja širom Bliskog istoka. Ta tema je naročito značajna za Rusiju, koja se našla u centru tekućih regionalnih događaja. Očigledno, Rusija je već neko vreme čvrsto uverena da je Bliski istok centar geopolitičkih promena današnjice.

Međutim, prerano je za pretpostavke da će kineske regularne snage – ili barem vojni savetnici – biti raspoređene u regionu sa ciljem da pomognu legitimnoj sirijskoj vladi, kao i da je snadbevaju širokim asortimanom opreme i oružja. Ipak nema znakova koji ukazuju na ovakav razvoj događaja i teško da će ih biti u doglednoj budućnost. To ne znači da Kina zanemaruje Bliski istok, ali znači da je inicijalna pretpostavka o važnosti ovog regiona za Peking možda bila pogrešna.

Jer centar nove posthladnoratovske geopolitičke igre lociran je u sasvim drugom delu sveta, gde se veliki igrači, poput SAD i Narodne Republike Kine, već deset godina bore za prevlast – u Azijsko-pacifičkom regionu. Ova igra je posebno napeta unutar i oko Korejskog poluostrva, potom duž Istočnog kineskog mora, Tajvana, i okončava se u Južnom kineskom moru, blizu istočne kapije Malajskog prolaza.

DVA VAŽNA SUSRETA
Kina još uvek nema vojne kapacitete koji su joj neophodni da obezbedi zaštitu svojih interesa u tom regionu. Uloga koju Tajvan ima u očima Pekinga ne bi trebalo da bude zanemarena. Politička borba za ovo ostrvo na 100 milja od kineske obale je od izuzetnog strateškog i moralnog značaja za kinesku vladu.

Na zapadnoj granici Kina pokušava da unapredi kompleksne odnose sa Indijom, kao još jednim azijskim džinom kojeg zbog razumljivih razloga SAD i Japan huškaju protiv Pekinga.

Zbog toga Peking ne smatra da poseduje kapacitet za bilo koju vrstu intervencije u udaljenim svetskim regionima, uključujući i Bliski istok. Ali to ne znači da Kina ne mari za ovaj region ili da nema sopstvene interese.

sidjinpingsalmanZbog toga koristi svoje ekonomske poluge kako bi uticala na kurs događaja na Bliskom istoku. Na primer, traju pregovori o osnivanju zona slobodne trgovine sa pomenutim velikim regionalnim igračima.

Za kralja Salmana ibn Abdul-Azisa poseta Kini ispostavila se kao jedan od najvažnijih trenutaka azijske ture i neka vrsta odgovora na posetu Sija Đinpinga Saudijskoj Arabiji prošle godine. Saudijske političke elite već pokazuju znake interesovanja za ambiciozni kineski koncept Jedan pojas jedan put. To bi moglo igrati ulogu u projektu izgradnje rafinerije YAARSEEF na Crvenom moru, pri čemu bi vrednost ukupnih investicija u infrastrukturu mogla dostići 10 milijardi dolara.

Novi put svile bi se protezao od kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora do teritorija Saudijske Arabije i – ako pristane da podrži projekat – Izraela. Nije tajna da se sve u vezi sa Saudijskom Arabijom vrti oko nafte, pa je kraljeva poseta Kini rezultovala naftnim ugovorima u vrednosti 65 milijardi dolara.

Što se tiče kinesko-izraelskih pregovora, Tel Aviv ostaje u teškoj poziciji čak i nakon po njih povoljnog ishoda američkih predsedničkih izbora. Stoga nastojanje Tel Aviva da podigne odnose sa drugom svetskom silom izgleda kao logičan izbor.

U isto vreme ne treba zaboraviti da je Kina glavni geopolitički protivnik izraelskog „starijeg brata“ – SAD. Štaviše, sredinom januara Netanijahu je svim državama koje su -podržale rezoluciju UN u kojoj se izraelska nasilja proglašavaju ilegalnim zapretio nižim nivoom diplomatskih odnosa. Među tim zemljama je i Kina, koja je oduvek na ovaj ili onaj način podržavala Palestinu.

Ipak, tokom pregovora obe strane su nastojale da izbegnu takve teme koliko god je to bilo moguće. Ksi i Netanijahu su se držali uobičajenih fraza o privrženosti miru, stabilnosti i prosperitetu Bliskog istoka u interesu svih zemalja, uključujući Izrael i Kinu.

SVEOBUHVATNO INOVATIVNO PARTNERSTVO
Umesto toga, fokusirali su se na ekonomsku saradnju, tačnije na saradnju u oblasti modernih tehnologija, a tu, naravno, Izrael ima šta da ponudi. Važno je primetiti da je napomenuto kako se zemlje kreću ka „sveobuhvatnom inovativnom partnerstvu“, što je verovatno izuzetak u modernoj međunardnoj praksi. Posebna pažnja u toj vrsti saradnje biće posvećena zajedničkim razvojnim projektima usmerenim na rešavanje problema zaštite životne sredine, što je od ključne važnosti za Kinu.

Jedina stvar koja nije analizirana je pitanje da li je bilo ikakve koincidencije u dve konsekutivne posete Kini (misli se na posetu saudijskog kralja, koja je prethodila Netanijahuovoj; prim. prev.). U tom pogledu, trebalo bi još jednom pažljivo obratiti pažnju na spremnost Izraela da se pridruži praktičnoj implementaciji koncepta Jedan pojas jedan put. Ne treba prevideti kinesko razumevanje činjenice da će neke zemlje, bez rešavanja fundamentalnih geopolitičkih problema, teško moći da izvedu tranziciju sa retorike na stvarni početak radova. Nisu SAD jedina prepreka u tom pogledu, jer i kinesko-evropski odnosi ostaju jako komplikovani.

Rezultat pregovora sa liderima dve vodeće zemlje Bliskog istoka još jednom je pokazao da će Peking za sada ograničiti svoju privrženost regionalnoj bezbednosti striktno na ekonomske mere, pokušavajući da igra ulogu „iskrenog posrednika“, oslobođenog „balasta istorije“ koji sa sobom vuku SAD i određene evropske zemlje. Nema nikakve dileme da bi ovaj pristup mogao Kini da donese određene poene u regionu.

sidjinpingnetanijahuOštrim povećanjem vojnog prisustva na Bliskom istoku (uprkos pomenutom nedostatku kapaciteta), Kina jedino može da podstakne određene vanredne mere, kao što je, na primer, hipotetičko jačanje vojnog prisustva u Indijskom okeanu i oko Japana, naročito u (kvazi)savezu sa Indijom.

Vladimir Terehov je ekspert za pitanja Azijsko-pacifičkog regiona

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u