MILOMIR STEPIĆ: GRANICE NA BALKANU OPET ĆE SE MENjATI

Sadašnje granice su atlantističko nasleđe, i ono ne sme da ostane. Granice su nerealne,...

Sadašnje granice su atlantističko nasleđe, i ono ne sme da ostane. Granice su nerealne, neetničke i neodržive, veštačke i nametnute

Država se ne može voditi bez geopolitičkih znanja. To ne važi samo za velike sile – imperije – nego i za male zemlje, pogotovu one na Balkanu. Globalne geopolitičke koncepcije projektuju se na Balkan i Srbiju, pa se bez njihovog razumevanja ne može uspešno ni analizirati dnevna politika, a kamo li voditi uspešna državna politika, upozorava na početku razgovora za Fakte prof. dr Milomir Stepić, čija se monografija Geopolitika, ideje, teorije, koncepcije, objavljena krajem decembra 2016, smatra kapitalnim i nezamenjivim geopolitičkim štivom ne samo za akademce nego za sve koji pretenduju da se politikom bave ozbiljno.

— Monografija je namenjena širokoj publici: od studenata završnih godina do njihovih profesora i asistenata. Jer mnogi predaju geopolitičke predmete, naročito na privatnim fakultetima, a, koliko ja znam, nije njihovo znanje nekog visokog nivoa. Uglavnom se bave dnevnopolitičkom analitikom, a ne znaju da je ipak sve zapisano u teorijskim postavkama. Međutim, do sada se pokazalo da je veliko interesovanje među ljudima koji nisu ni geografi ni politikolozi, dok među tim strukama nije onakvo kakvo bi bilo logično da bude. Možda imaju pristup da geopolitika nije bitna, ili pristup „kiselo grožđe“, ili već sve znaju. S druge strane, veliko je interesovanje u vojsci i među novinarima, što može samo da me raduje, kaže Stepić.

Za koga bi posebno bilo korisno da pročita monografiju?
— Namenjena je i političarima koji hoće da se ozbiljno bave politikom, a ne politikantstvom i koji imaju ambiciju da postanu državnici na različitom nivou.

Po čemu se razlikuje od drugih dela slične tematike?
milomirstepicknjiga— Sadrži obiman teorijski prikaz geopolitike, od njene definicije, mesta u sistemu nauka, metodologije, podele pa nadalje, jer je to nešto što u našoj geopolitičkoj literaturi ne postoji, a situacija nije mnogo bolja ni u stranoj literaturi. Taj deo može da se tumači kao udžbenički. Knjiga ima karakter naučne monografije, ali je prvi deo bio poseban jer nije tako nešto postojalo. Jedno poglavlje razmatra odnose geopolitike sa dve bliske nauke. To je otklon prema političkoj geografiji, iz koje je geopolitika potekla, a drugi je otklon ka geostrategiji, ka kojoj geopolitika teži u vojnom smislu. Potom je najobimniji onaj deo koji se odnosi na geopolitičke ideje, pa i one koje su postojale i pre nego što je geopolitika definisana, a najvažniji je deo koji sadrži geopolitičke koncepcije relevantniih škola.

To nije samo hrestomatija, prikaz tih koncepcija nego kritička analiza u istorijskom kontekstu u kome su nastajale i kako su se razvijale. Ono što, čini mi se, nigde drugde nema jeste kako se te koncepcije – koje su globalne – projektuju na Balkan i Srbiju.

U tom smislu, jedna od glavnih poruka je da Srbija uopšte nije tako „mala, slaba i bez uticaja“, u šta žele da nas ubede izvođači atlantističkog projekta. Gde je zapravo Srbija u atlantističkoj agendi? Zašto nas stalno guraju u velikošiptarske projekte, od kojih je poslednji primer autoput Niš – Drač. Vučić tvrdi da je to put saradnje, drugi da je to put Velike Albanije.
— Naravno da je svaki autoput, naročito na slabo povezanom Balkanu, dobrodošao. Štaviše, u jednom od ranijih prostornih planova Srbije bila je predviđena gradnja autoputa Niš – Priština – Peć i njegovo povezivanja sa autoputem Beograd – Južni Jadran. Ali autoput Niš – Priština – Drač nije sadašnji interes i prioritet Srbije, već ekspanzivnog albanskog činioca i zapadnih sila da prevaziđu trenutnu saobraćajnu i geostrategijsku izolovanost Albanije i njihovog „čeda“ tzv. Kosova. Uostalom, postojeći put Niš – Prokuplje – Kuršumlija – Merdare ima sasvim dobru široku trasu, koju bi trebalo „presvući“ novim asfaltom jer je sadašnja u veoma lošem stanju. I to je dovoljno jer je gustina saobraćaja mala. A prioritet Srbije jesu autoputevi duž zapadnomoravske doline, do Crne Gore, do Banjaluke…

Da se vratimo na to zašto Srbiju uvlače u velikošiptarske kombinacije. Balkan je geopolitički veoma važan u evropskom, evroazijskom i globalnom kontekstu. To je aksiom. Balkan je „seizmograf“ svih svetskih geopolitičkih tektonskih pomeranja. Za njegovu kontrolu traje stalno nadmetanje. Već jedno stoleće je pod atlantističkom kontrolom, koju SAD žele da zadrže i u posthladnoratovskom razdoblju. U toj nameri određuju se balkanski favoriti i autsajderi. Favoriti su hrvatski i arbanaški činilac, jer su kompatibilni atlantističkim uslovima. Njima je namenjena važna uloga u neokenanističkom „obuzdavanju“ srpskog činioca, koji je apostrofiran kao proruski, tj. kontinentalistički (evroazijski). Zato im se toleriše sve, uključujući i ekspanzionizam na srpsku štetu. Zato se Srbima nameću razni oblici integracija u kojima će biti inferiorni.

Zapadnobalkansko tržište, odnosno „carinska unija“, kome je potrebno i za šta? Treba li to Srbiji ili je u funkciji onih iz Brisela? I da li to znači da se ulazak u EU odlaže na neodređeno, pošto se ne vidi čemu carinska unija ako ćemo svi uskoro u EU?
— Kada bi geopolitički i geoekonomski procesi tekli prirodno, Srbija i srpske zemlje bili bi zbog svojih prostornih, populacionih, resursnih i drugih kvalitativnih i kvantitativnih svojstava – logičan regionalni hegemon. Jer, kako bi početkom 20. veka rekao J. Cvijić, „od Beča do Carigrada nema većeg naroda od našega“. Shodno tome, zajedničko tzv. zapadnobalkansko tržište bilo bi srpski interes. Ali ovaj prostor još uvek je pod atlantističkom šapom i prostor kome su nadenuli pogrešan, geografski nepostojeći, tendenciozan naziv „Zapadni Balkan“ ustvari je beskonačna „čekaonica“ za obećani pristup EU.

balkaneu04Bojim se da se od ovog prostora pravi jedna vrsta karantina. Da će to biti prostor zatvoren spolja, a otvoren iznutra. Imaćemo laku komunikaciju gde će se kretati nekontrolisano robe (i u higijenskom, zdravstvenom smislu – što je jako opasno), švercovana roba i naravno oružje, vojna oprema, narkotici i ljudi. Spolja gledano, to u ovom momentu deluje dosta primamljivo i dosta prihvatljivo – spolja gledano – ali to u stvari narušava suverenitete. To je ovde i glavni cilj: da se pokaže kao navodno nebitno da li je to prostor koji pripada Srbiji ili je to prostor koji pripada tzv Kosovu, da se može lako prelaziti. Kao da je napravljen model funkcionisanja Albanije, kosovsko-metohijskog dela Srbije i Makedonije, gde je taj prostor koji naseljavaju Arbanasi ustvari jedna zona.

To nije u našem interesu, to se nameće kao pandan „zapadnom Balkanu“. Sve što nam dolazi kao predlog iz EU i Vašingtona je nešto o čemu treba dva puta razmisliti i analizirati sa pogledom u daljinu. Za sada ne znam nijednu pozitivnu stvar koja nam je u poslednjih 25 godina došla sa te dve strane. I ovo treba gledati na taj način.

Glavni cilj EU i Amerike je ne toliko da nas integrišu u svoju integraciju koliko da nam ne dozvole integraciju prema Rusiji.

Trenutno imamo ubrzanu realizaciju dva projekta – tiranske platforme i Vučićeve carinske unije…
— Ako tzv. carinska unija podrazumeva članice u svojim međunarodno priznatim granicama, tj. celovitu BJR Makedoniju i celovitu Srbiju, onda je to u suprotnosti sa tzv. Tiranskom platformom. Primetno je da se različite „inicijative“ pojavljuju kao pečurke posle kiše. Sve to je zavođenje za Goleš planinu i služi za skrivanje suštine. A suština je da na Balkanu o(p)staje stanje neograničenog iščekivanja, nestabilnosti, inhibicije i „držanja SAD i EU unutra, a Rusije van“.

Šta znači to što iza tih kombinacija stoje Nemačke i Merkelova, za šta to treba Nemcima u ovom trenutku i da li više treba Nemcima ili briselskoj administraciji?
— Nemci razmišljaju, planiraju i projektuju dugoročno. Oni koriste EU radi ostvarivanja sopstvenih interesa, ali ne žele da budu njeni taoci ako ne ispunjava ciljeve. Nemci se već spremaju za postEU vreme, kada će se Nemačka vratiti tradicijama mitteleurop-ske i kontinentalističke orijentacije. Njena neposredna interesna sfera jeste Centralna Evropa, tj. „zavesa“ od Baltičkog i Severnog do Jadranskog mora. Na Balkanu i ona računa na slovenački i hrvatski, ali i muslimanski/bošnjački i arbanaški činilac. Može da se očekuje povratak nemačke i ruske interesne sfere na Balkanu.

Gde će biti granice tih interesnih sfera?
— One će se tek postavljati. U našem je interesu da se samopreporučimo velikim silama, a pre svega Rusiji, koja na neki način stoji iza nas. Da kažemo Rusima zašto njihova interesna sfera ne bi trebalo da na zapadu bude samo do Drine.

Velike sile, kao Rusija, stvari posmatraju u širokom dijapazonu. Ruska i nemačka interesna sfera – a sad me dovodite u delikatnu poziciju – znači redefinisanje granica koje je neizbežno. Jer sadašnje granice su atlantističko nasleđe, i ono ne sme da ostane. Te granice su nerealne, neetničke i neodržive, veštačke i nametnute. Projektovane su tako da srpski činilac na Balkanu čine nemoćnim.

putinmerkel007Nemačka interesna zona je svakako Slovenija i jedan veliki deo Hrvatske, ali mi ne smemo da dozvolimo da to bude cela Hrvatska. Nemačka ima stari interes da se njena sfera prostire od Baltičkog i Severnog mora do Jadrana, ali to ne znači da treba da se prostire na celu balkansku stranu Jadrana, koju najvećim delom drži Hrvatska. Tu negde treba definisati granicu. Ali, svakako da i deo Hrvatske i BiH ne smeju biti prepušteni nemačkom interesu, jer je onda nemački interes da forsira hrvatski činilac, muslimanski i slovenački. I, onda, ako je njihova interesna sfera do Drine, onda će ići preko Drine.

Na koji se način u celu računicu uklapaju Britanci?
— Britanci će delovati kriptogeopolitički, kao što su delovali do sada. Nije im stalo da imaju konkretnu teritorijalnu sferu, ali će da smetaju da to imaju Nemci kao izdvojena sila koja se vratila sama sebi, pogotovo ne Rusi. Moj kolega istoričar Ljubodrg Ristić je rekao da su britanski i ruski interes u prirodnom antagonizmu. Britanci, naročito sad kad se izvlače iz EU i iz evropskih kontinentalnih poslova, neće više moći ni da imaju interesnu sferu u terirorijalnom smislu. A Rusi i Nemci bi trebalo da učine sve da se oni konačno potisnu sa ovih prostora.

Ako izlaze iz EU i kontinentalnih poslova, šta je poruka odluke da britanske trupe prvi put dođu u Srbiju na vežbe ove godine?
— To je pokušaj da se zadrži noga u vratima. Velika Britanija ima imperijalni duh i ponaša se kao imperija. Međutim, njene objektivne moći su bez Amerike vrlo male. To je pokušaj da ne dolaze američke nego britanske trupe, mada je to isto.

Daleko od toga da smatram da Britaniju treba zanemariti – ona je u vrhu zemalja po izdvajanju za vojne potrebe – i želi da zadrži šaku na Balkanu. Prosto će biti merilo moći Rusije, Nemačke pa i Turske koliko je Britaniji dozvoljeno da bude na Balkanu.

Nemci podmeću priču o destabilizaciji Srbije od strane Rusije. Mora li Srbija da to opovrgne, odnosno šta znači činjenica da vlast u Srbiji ne opovrgava da je Rusija destabilizuje? Da li to znači da smo toliki robovi da za elementarnu laž ne smemo da kažemo da je laž?
— Zapadne atlantističke sile (a Nemačka još uvek pripada toj grupaciji) žele da zadrže status quo. Ako neko namerava da to promeni i stvari vrati u normalu, naravno da Zapad to naziva destabilizacijom. Destabilizacijom svojih pozicija, a ne stvarnom destabilizacijom. Ustvari, baš Zapad je znatno doprineo destabilizaciji Balkana uspostavljajući veštačke odnose regionalne (ne)moći. „Povratak” Rusije na Balkan nije destabilizacija i jeste u srpskom interesu, ali nije u interesu zagovornika „bezalternativnog puta u EU”.

Karl Bilt je rekao da je briselska administracija donela odluku da se poduhvati potiskivanja Rusije sa Balkana. Da li je to već krenulo?
djukanovicbajden— To nikad nije ni prestajalo. Uostalom, Karl Bilt je deo proameričke, atlantističke, a ne autentične Evrope. On je reprezent zbignjevističke geopolitike da Evropa (uključujući Balkan) treba da ostane „najvažniji američki mostobran u Evroaziji”, što znači objekt, a ne subjekt globalnih odnosa. Njegova poruka odnosi se na preventivno antirusko delovanje, i to u trenutku kada se EU i Zapad u celini bore sa teško rešivim problemima.

Ko i sa kojim posledicama gura Crnu Goru hitno u NATO? Spominjao se čak i presedan da bi ona „pristupila“ i da SAD nisu ratifikuovale sporazum sa Podgoricom? Odakle ta hitnost?
— Žurba je da se zauzmu pozicije koje će kasnije biti teško promeniti. Crnoj Gori je namenjena uloga isključivo antisrpska i antiruska – da se „pokrije” celokupna balkanska obala Jadrana, kompletira opkoljavanje Srbije balkanskim Rimland-om, dugoročno onemogući njen izlaz na more, izvrši dodatno slabljenje srpskog činioca i obesmisli „toplomorska” ruska ideja u jadranskom sektoru. Rasrbljivanjem Crne Gore i njenim indukovanim antisrpstvom to bi trebalo da se zacementira.

Takozvana vojska Kosova se navodno formira protiv volje NATO. Verujete li u to ili je reč o onome – „mi ćemo se malo buniti, ali vi samo gurajte”. I čija je to zapravo vojska?
— Srpska (geo)politička jalovost je sindrom sa kojim se suočavamo sve vreme jugoslovenskog „razbi-raspada” (odličan termin M. Kneževića). Naše političke vođe više se čak ni verbalno ne suprotstavljaju. Zar neko može da poveruje u tezu da se vojska arbanaških terorističkih separatista u kosovsko-metohijskom delu Srbije formira mimo volje SAD i NATO, koji su njeni neupitni sponzori? U stvari, sve se svelo na timing: da li pre ili posle izbora? Da se ne dovede u pitanje proces lobotomije. Legalizovana tzv. OVK biće trenažni teroristički centar. Zavaravaju se svi koji misle da će ih lakše kontrolisati ako su organizovani. Biće ih ustvari lakše instrumentalizovati i upotrebiti.

Šta može da zaustvi stvarnje Velike Albanije? Nasuprot njoj stoji koncept objedinjenog srpskog prostora, pa čak i pravoslavnog balkanskog prostora.
— Velikoalbanske pretenzije traju dugo. Svi balkanski narodi imaju velikodržavne projekte. Nekada se i težnja da se spreči fragmentacija etno-istorijskog i državnog prostora anatemiše kao velikodržavlje, kao što je u srpskom slučaju. Srpska državna integracija trebalo bi da se legitimno stavi na sto. Srpsko pitanje je prvenstveno geopolitičko pitanje. Takođe, logično je da zemlje ugrožene velikoalbanskom ekspanzijom – Srbija, Crna Gora, BJR Makedonija i Grčka – formiraju antivelikoalbansku koaliciju. Ali to neće biti moguće sve dok ne budu spremne da američkom atlantizmu, koji je očigledan velikoalbanski patron – kažu „ne“.

U kom je tačno položaju Srbija između Turske, koja preti da pusti milione islamista u EU, i Mađarske, koja nam ih već vraća?
— Ne zna se šta je pogubnija definicija položaja Srbije – „kuća na drumu”, „evroazijski most”, „zapad Istoka, a istok Zapada”…

Cunami „nove velike seobe” može da se zaustavi udarom u mađarsku ogradu, koju EU, umesto sadašnje osude, odjednom može da proglasi za antemurale christianitatis. A onda će Srbija da se pretvori u veliki kontumac na civilizacijskoj granici.

erdoganalbanciEU će obećati silnu materijalnu pomoć da muslimanski migranti ostanu u Srbiji. A potom će zahtevati od Srbije da poštuje njihova ljudska, verska i nacionalna prava – dozvoli gradnju džamija, upotrebu jezika, obrazovanje, šerijatsko pravo, stambeno ih obezbedi, zaposli… A Srbija, kako bi dokazala svoju humanost, i to veću od one u koju se kune sama EU, uradiće i više od toga. Eto prilike da se i migranti koji su već u EU vrate u lepu, zelenu, vodom i plodnom zemljom bogatu, a demografski sve prazniju – Srbiju. Recite mi da ovaj scenario nije moguć!?

Vidimo prekomponovanje i u redovima domaćih muslimana. Da li vas iznenađuju pomirljivi tonovi koji od zimus vladaju među muslimanskim faktorom u Srbiji (Ljajić, Ugljanin)?
— Radi se o podizanju cene pred promenu odnosa moći i preuređenje Balkana. Kohezija, bila ona oročena, kompromiserska i utilitarna, uvek znači bolju poziciju. Uz to, i moćnom sponzoru iz Male Azije ne ide baš najbolje, a isto važi i za regionalnog „izvođača radova” u Sarajevu.

Povodom atlantističke koncepcije za BiH, kako vidite faktor Milorada Dodika i RS u kontekstu zaštite srpskih nacionalnih interesa na Balkanu. On je na proslavi 25 godina od donošenja Ustava RS rekao: sad smo tamo gde ne želimo (BiH), želimo da budemo sa Srbijom, a gde želimo – bićemo. To je bilo direktno pred još jedan put u Moskvu.
— Moramo konačno reći šta hoćemo. I raditi na tome. I samo se preporučiti velikim silama, koje mogu da zastupaju (i) naše interese. Jer velike sile slikaju svet u širokim potezima. Neophodno je ukazati zašto upravo njima nije u interesu mali, slab i fragmentiran srpski činilac na Balkanu, podeljen granicom na Drini.

Kakve su prognoze za događaje u Makedoniji i, posledično, za konačno prevladavanje velikoalbanskog faktora?
— To je čudno nastala zemlja. Moramo naučno biti tačni: Makedonija je titoistička tvorevina, kao i njena nacija i crkva. Zamišljena je kao tamponska država, koja će biti između interesa Bugarske, Grčke, Albanije i Srbije. Istorijsko-geografski precizno rečeno, ta država je nastala na prostoru Stare Srbije. Samo je njen krajnji jug istorijsko-geografska Makedonija.

Naziv Makedonija je protegnut na sever, na deo koji nije Makedonija. To je jedna nesrećna kombinacija, jer ta zemlja, bežeći od uticaja Srbije, sve više se konfrontirajući sa Grčkom, sve više potpada pod velikodržavne albanske ambicije (a pomalo i pritajene bugarske).

Sve što je makedonsko rukovodstvo mislilo da će ih zaobići od 90-tih godina sada im se u koncentrovanom obliku sručilo: da velikoalbanski činilac ne može da se izbegne. Sračunao sam koliki bi prostor velika Albanija zauzela od zemalja na koje pretenduje: preko 60 odsto današnje Makedonije, uključujući glavni grad Skoplje.

Jedini način da se to spreči je, kao što sam rekao, da se napravi antivelikoalbanska koalicija od ove četiri države koje su ugrožene (Makedonije, Grčke, Crne Gore i Srbije). Međutim, to nije moguće dok su te zemlje pod velikim uticajem i pritiskom atlantista i SAD, koji su patron velike Albanije, kao što je to ranije bila Austrougarska. Kada ove zemlje postanu minimalno emancipovane – u geopolitičkom smislu – nužnost je da se velikoalbanski ekspanzionizam potisne. To je prosto prirodno.

Šta nam govori tajming: prvo predsednički izbori u Srbiji u aprilu, onda izjašnjenje „skupštine Kosova“ o stvaranju vojske krajem aprila, potom odluka o ulasku CG u NATO u maju, a „carinska unija“, kako je Vučić najavio – u junu…
izbori201706— Mehanizam se ne razlikuje od nekih ranijih pomeranja „bolnih rešenja” da ne bi zasmetala da pobedi „onaj koji treba”.

Razgovarala DIANA MILOŠEVIĆ

Fakti

Politika
Pratite nas na YouTube-u