DANIJEL IGREC: JASAN RUKOPIS „OBOJENIH“ METODA U AKTUELNIM PROTESTIMA

Strateška vojna i privredna saradnja Beograda sa Moskvom i Pekingom ozbiljno ugrožava zapadne geopolitičke...

Strateška vojna i privredna saradnja Beograda sa Moskvom i Pekingom ozbiljno ugrožava zapadne geopolitičke interese na Balkanu

Srbija se suočava sa novom krizom. Ovoga puta ona se ispoljava kroz, prema rečima mnogih, spontane proteste pre svega mlađe generacije, studenata i srednjoškolaca. Na prvi pogled deluje kao da je reč o bezazlenom okupljanju koje ima za cilj da izrazi revolt i neslaganje određenog dela građana sa rezultatima predsedničkih izbora u državi.

Međutim, ako malo bolje pogledamo koreografiju samih protesta i način na koji se oni sprovode uočićemo nemali broj stvari zbog kojih je sasvim opravdano tvrditi da ovi protesti otvaraju vrata pokušajima određenih zapadnih političkih krugova da preko leđa okupljenih građana realizuju svoje antidržavne planove.

Postavlja se nekoliko pitanja. Zbog čega još uvek široj javnosti nisu poznati organizatori protesta? Zašto se oni vešto kriju i ne žele da pokažu svoj identitet? Zbog čega se na protestima koriste pištaljke, bubnjevi, simboli radikalnih anarho-levičarskih i liberalističkih ideologija, što užasno podseća na obojene revolucije, naročito na onu od pre 17 godina, kada je u Srbiji izvršen državni udar?

Onima koji su upućeni u metodologiju rada zapadnih obaveštajnih službi na ovim prostorima odgovori na navedena pitanja nisu teški. Glavni, krucijalni cilj tih struktura je umanjivanje ruskog uticaja u Srbiji. To će postići tako da ponovo povrate punu kontrolu nad čitavim političkim, ekonomskim, bezbednosnim, kulturnim, medijskim i obrazovnim sistemom u Srbiji.

Zapadu je jasno da zbog sveukupnog geostrateškog jačanja Rusije kako na globalnom nivou tako i na nivou pojedinih država (a u Srbiji je ruski uticaj na našu sreću u poslednjih nekoliko godina, iako još uvek nedovoljno, ipak poprilično ojačan) više nema kompletan nadzor nad svakom spoljnopolitičkom odlukom vlasti u Srbiji.

Strateška vojna i privredna saradnja Beograda sa Moskvom i Pekingom ozbiljno ugrožava zapadne geopolitičke interese na Balkanu. Zbog nespremnosti aktuelnog režima da se odrekne te saradnje atlantističke strukture pokušavaju da izazovu opštu destabilizaciju zemlje kako bi na rukovodeća mesta postavili one koji će biti spremni u potpunosti, bezuslovno da ispune ostatak briselsko-vašingtonskog ultimatuma.

Pod time se pre svega misli na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, sprečavanje dolaska najavljenih kineskih investicija, opstrukcija ostvarenja kapitalnih ekonomskih projekata sa Pekingom i de jure priznanje kosovske nezavisnosti. Izjave Tereze Mej, Dejvida Mekalistera, Žan Kloda Junkera i drugih glasnogovornika zapadne administracije koji danima unazad govore da je neophodno intervenisati i potisnuti „ruski uticaj na Balkanu“, ukazuju na pozadinu poslednjih dešavanja.

U kontekstu navedenog sada lako možemo naći onaj pravi, suštinski razlog i svrhu aktuelnih protesta. Ne radi se ovde o protestima koji imaju za cilj istinsku borbu za slobodnu i suverenu Srbiju, bez koje nema ni ekonomskog prosperiteta ni socijalne stabilnosti. Ovde je reč o novom pokušaju zavođenja naroda i manipulaciji javnog mnenja kako bi se stvorila kritična masa politički dezorijentisanih pojedinaca koji će biti spremni da, kao što je to radila generacija njihovih roditelja na početku 21. veka, ponovo stvaraju nerede i ruše državne institucije kako bi stvarni gospodari protesta ostvarili svoje antisrpske interese.

Da je ovo istina svedoči mnogo stvari. Ključne među njima su sledeće:

1) Na protestima možemo uočiti malo more pripadnika „pete i šeste kolone“. To su predstavnici inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, NVO finansirane od strane američkog USAID-a i Fonda za otvoreno društvo, čelnici i članovi rehabilitovanog DOS-a, vođe nekadašnjeg „Otpora“, lideri žutog kartela koji je Srbiju uveo u politički i ekonomski sumrak.

Među njima se našao i Genti Behramaj, Šiptar sa Kosova, član Inicijative mladih za ljudska prava iz Prištine, otvoreni promoter nezavisnog Kosova! Postavlja se pitanje: „Da li se borba za obnovu Srbije vodi sa onima koji otvoreno zagovaraju podrivanje njenog ustavnog poretka i pozivaju na rušenje njenog suvereniteta?“

2) Zahtevi koji su izneti na protestima poprilično su marginalne prirode, a njihovim isticanjem i forsiranjem važne državne i nacionalne teme ponovo se guraju u drugi plan. Pozivi po smeni članova Republičke izborne komisije, uredništva RTS-a i sređivanju biračkog spiska su za organizatore protesta važniji od strateških državnih pitanja – da li Srbija treba da nastavi putem pogubnih EU i NATO integracija, da li treba da se nastavi sprovođenje briselskih sporazuma, da li je neophodno primenjivati štetni neoliberalni ekonomski model i time uništavati srpskog radnika i seljaka?

Kakvi. To je sve nebitno. Ključno je da se traži degradacija RTS-a kao javne državne televizije, dok niko nije ni rečju pomenuo zahtev da se pod hitno zabrani delovanje televizije N1, direktne američke medijske ispostave i ogranka CIA-e na Balkanu. To nisu ni smeli da iznesu kao zahtev jer ko bi onda zaboga izveštavao o njihovim protestima i pružao neophodnu medijsku logistiku kako bi se manipulisalo javnim mnenjem.

I tako, dok se narod poziva na od strane zapadnog faktora režirane skupove, Hašim Tači najavljuje podizanje tužbe protiv Srbije zbog nekakvog „genocida nad albanskim stanovništvom.“.

Da li će se na tim, od strane neupućenih nazvanim „srpskim protestima“ osuditi politika Prištine i tražiti odgovornost zločinačke OVK za genocid nad Srbima?! Da li će se izneti zahtev o hitnom prekidu briselskih pregovora i povratku pitanja KiM pred UN?

Najverovatnije ne. To ni nije cilj okupljanja. Hladno pivo, skrnavljenje sećanja na srpske žrtve i demolacija državnih institucija su preče stvari od „tamo nekog Kosova i Metohije“.

Rušenje države, a ne njeno očuvanje – to je glavni zahtev organizatora protesta.

Izvor Vidovdan, 05. april 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u