KOLIKA JE VEROVATNOĆA NAPADA SAD NA SEVERNU KOREJU

BORIS ŽERELIEVSKI Bombardovanje sirijske baze „tomahavcima“ izazvalo je neskrivenu radost na drugom kraju sveta...

BORIS ŽERELIEVSKI

Bombardovanje sirijske baze „tomahavcima“ izazvalo je neskrivenu radost na drugom kraju sveta – u Južnoj Koreji

Posle vesti da je izvršen raketni udar na sirijski vojni aerodrom u Idlibu, medijski prostor Južne Koreje zapljusnuli su talasi odobravanja. Politički analitičari i vojni eksperti u jedan glas govorili su o događajima u Siriji, apostrofirajući da je poslata jasna američka poruka Severnoj Koreji (DNRK), te da je Vašington u svakom trenutku spreman da i na Korejskom poluostrvu pređe sa reči na dela.

Kroz celokupan medijski spin provlači se i tema da je raketni napad SAD pre svega ozbiljno upozorenje za Kinu, koja se obavezala da štiti suverenitet severnog dela Korejskog poluostrva. Indirektna potvrda ovakvih tvrdnji svakako je telefonski razgovor Trampa sa predsednikom Južne Koreje, koji je izrazio punu podršku akcijama SAD u Siriji. Kao odgovor na pruženu podršku, predsednik Tramp se zahvalio predsedniku, navodi se u saopštenju Bele kuće. U tom istom saopštenju navodi se da su sagovornici dve države potvrdili savezništvo Amerike i Južne Koreje, kao i da su se dogovorili da ostanu u stalnom kontaktu po pitanju Severne Koreje.

Preciznije rečeno, napeta geopolitička situacija u Siriji stvorena naporima američke administracije izvozi se na Korejsko poluostrvo. Još više zabrinjava činjenica da je Vašington uputio ka obalama Koreje udarnu flotilu ratne mornarice, predvođenu nosačem aviona Karl Vinson. Kao što znamo, u poslednje vreme iz usta američkog establišmenta izlazila je veoma oštra ratna retorika na adresu Pjongjanga. Podsetimo se da je Tramp izjavio da namerava da se jednostrano raskusura sa severnjacima ako ratne bubnjeve SAD ne podrže i druge zemlje.

Kako je američka mreža NBC izvestila na dan raketnog udara na Siriju, pozivajući se na nekoliko izvora, Savet za nacionalnu bezbednost predsednika SAD predložio je da se u kontekstu borbe protiv nuklearnog programa Severne Koreje ubije Kim Džong Un. Dakle, na stolu su svi znaci koji ukazuju na širenje ion ako velike netrpeljivosti SAD i Severne Koreje. Prema mišljenju Kim Džon Hena, profesora Tonguk univerziteta iz Južne Koreje i stručnjaka za pitanja Severne Koreje, SAD uopšte ne nameravaju da napadnu Pjongjang. Profesor Hen tvrdi da je glavni cilj najnovije geopolitičke akcije SAD da izvrše pritisak na glavnog pokrovitelja severnog suseda – Kinu.

„Ceo slučaj treba posmatrati kao ozbiljnu proveru savezništva Severne Koreje i Kine“, rekao je profesor, podsećajući da je Vašington bombardovao sirijsku bazu u trenutku susreta Trampa i predsednika Si Đinpinga. „Bombardovanje Sirije može da se iskoristi kao adut za pritisak na Kinu i Severnu Koreju“, rekao je prof. Hen. Međutim, do sada ni Pjongjang ni Peking ne pokazuju nameru niti spremnost da se pokore američkom diktatu uprkos svakodnevnim pretnjama i zveckanjem oružjem.

IGRA ŽIVACA
Samo se do određene granice mogu podizati ulozi. Na kraju krajeva, ako te se onaj koga plašiš ne plaši, moraš ga pretući ili ispadaš pred svima slabić, koji nije u stanju da prodovede svoje pretnje. Tramp to, čini se, shvata. I, ako Pjongjang u bliskoj budućnosti ne napravi neki ishitren potez, SAD će moći da proglase pobedu, a Tramp će izaći neokaljan iz tomahavk avanture. Imajte na umu da neokaljanost postaje cilj pri donošenju strateških odluka u Beloj kući.

trampkoreja02Nasuprot tome, zvanična Moskva smatra da je verovatnoća američke agresije protiv te države veoma visoka. Konkretno, 9. aprila, predsednik komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov rekao je da slanje udarne grupe američke mornarice na Korejsko poluostrvo govori o mogućnosti raketnog napada SAD po vojnim objektima DNRK, prenose RIA Novosti. Slično mišljenje ima i senator Aleksej Puškov.

Inspirisan medijskim uspehom sirijske avanture, Tramp je poslao američku mornaricu ka obalama Koreje. Geografija raketnih udara u slučaju Koreje može da bude proširena. Izuzetno je eksplozivna situacija, napisao je ruski poslanik na svom Tviter nalogu, nuklearno naoružanje Severne Koreje predstavlja za SAD i njihove saveznike sasvim realnu pretnju. Međutim, američki stručnjaci uporno tvrde da su rakete Severne Koreje tehnički zastarele i da se mogu lako presresti američkim sistemima PVO. Konkretno, Amerikanci tvrde da je petog aprila DNRK sprovela neuspešan test balističke rakete tipa Scud (Skad). Kao što je Rojtersov izvor u Beloj kući primetio, raketa je izašla van kontrole i prešla je samo deo projektovane putanje. Što se tiče nuklearnih bombi, u SAD su izjavili da Korejanci još nisu savladali tehnologiju bojeve glave. Detonacija se vrši pomoću komplikovanih uređaja, koje je jednostavno nemoguće efikasno transportovati raketom. Međutim, dok se sistem ne proveri u ratnim uslovima, niko ne može sa sigurnošću tvrditi da je neefikasan. Sasvim je moguće i da su američki savetnici tendenciozno slagali Trampa o nefunkcionalnosti korejskog nuklearnog programa da bi ga gurnuli u sukob na DNRK. Na kraju krajeva, ako eventualni severnokorejski nuklearni odgovor ne bude u saglasju sa američkim procenama, kontraudar po američkim bazama u Guamu i Japanu izazvaće teške gubitke među američkim vojnicima, što će za početak značiti kraj Trampove političke karijere.

Međutim, stanje na terenu govori u prilog tome da je novi predsednik SAD, osokoljen prvim uspesima, spreman da proširi sirijski recept širom sfere američkog uticaja. Naravno, jednostavna operacija poput napada na aerodrom Šairat ne uklapa se sasvim u korejski slučaj.

KOREJSKI RAT 2.0
Kako može da izgleda vojna operacija protiv Severne Koreje? Vojni ekspert Konstantin Sivkov predstavio je model totalnog rata na Korejskom poluostrvu i proračunao da će za kopnenu operaciju Vašington morati da oformi međunarodnu koaliciju čiju će osnovu činiti SAD i Južna Koreja. Uz za njih povoljnu međunarodne političke prilike, u njen sastav dodatno mogu da uđu Japan i neke druge zemlje u regionu, kao i zemlje iz Evrope, na primer, Velika Britanija i Francuska. Ukupan broj eventualnih pripadnika koalicionih oružanih snaga, prema mišljenju ovog stručnjaka, može da dostigne od 900.000 do milion vojnika; 3.000 tenkova, 6.000 hiljada borbenih oklopnih vozila različitih tipova, 8-10.000 artiljerijskih jedinica, 1.800-2.000 aviona različitih klasa, do 150 brodova (zajedno sa šest nosača aviona) i do 40 podmornica (uključujući i 25 nuklearnih sa krstarećim raketama Tomahavk). Pri tome, ovo je tek prva faza rata, u toku koga će strana agresor prvo pokušati da anulira severnokorejski PVO, uništi raketne nuklearne snage, rukovodstvo zemlje, komandne centre, da raščisti teren u oblastima predstojeće kopnene ofanzive, kao i napade na civilne objekte u cilju slamanja volje severnokorejskog naroda – i može da traje najmanje od dva do sedam meseci.

Svi ovi uslovi, kako resursni, tako i vremenski, teško će sa papira preći u realnost ako realno sagledamo trenutne mogućnosti zapadne alijanse. Najverovatniji scenario je onaj u kome Vašington provodi protiv Korejanaca blickrig u obliku masovnog napada nenuklarnim sredstvima, omogućavajući tim napadom slabljenje protivnika, lišavajući ga većeg dela vojne infrastrukture i sistema za komunikaciju. Pitanje koliko jedan ovakav napad može biti efikasan (u svetlu rezultata raketnog granatiranja Šeirata) ostaje otvoreno. Posebno ako se uzme u obzir da je ukopavanje objekata bila strategija Severne Koreje još u vreme Korejskog rata. Sva skladišta, arsenali, centri za upravljanje i vezu, naravno, i raketni lanseri postavljeni su u dobro zaštićenim dubokim bunkerima, pred kojima je nemoćna antibunkerna bomba BLU-109/B, koja je glavni adut SAD za taj slučaj. Naravno, postoje i daleko savršenije GBU-28 i GBU-57, ali bunkera u Severnoj Koreji je jednostavno mnogo više od brojnog stanja ovih bombi u arsenalu SAD. Očigledno je da blickrig nije odgovor na postavljene zadatke.

severnakorejaarmijaSa druge strane, Amerika je u stanju da veoma ozbiljno destabilizuje situaciju na Korejskom poluostrvu (koje se graniči sa Kinom i Rusijom) i veoma je teško predvideti razvoj situacije u perspektivi. Kako su vojni napori Rusije danas koncentrisani uglavnom na Siriju i Ukrajinu, Kina je ta koja preduzima ozbiljne korake u pravcu izbegavanja oružanog sukoba u tom delu sveta. Za Peking severnokorejsko pitanje ima posebnu težinu ako se uzme u obzir da će u slučaju rata Kina neminovno biti uvučena u sukob, jer ima obavezu da štiti suverenitet Severne Koreje.

KINESKI PLAN
Ministar inostranih poslova NR Kine Bang Ji je na kraju posete predsednika Si Đinpinga SAD izjavio da je Kina upoznala Ameriku sa svojim planovima za poluostrvo, u kojima ona predlaže zaustavljanje nuklearnog programa Severne Koreje u zamenu za stopiranje vojnih akcija SAD i Južne Koreje.

Prema rečima kineskog ministra, ovaj predlog poseduje potencijal da dovede sukobljene strane za pregovarački sto. Ruku na srce, ovaj kineski plan bio je na stolu i ranije, pa postoji ozbiljna sumnja da će ga Vašington prihvatiti, budući da tendenciozno pojačava nivo napetosti, pokušavajući da dovede situaciju do tačke sa koje nema povratka. Međutim, izjava koju je ministar Tilerson dao uveče 9. aprila pruža izvesne nade za mirno rešenje. U emisiji kanala CBS državni sekretar je, komentarišući pregovore sa kineskim liderom, rekao:

„Si Đinping jasno razume i slaže se sa činjenicom da je situacija u Severnoj Koreji eskalirala i dostigla određeni nivo pretnje, te da je u vezi sa tim potrebno hitno preduzeti mere… Nadam se da možemo da radimo zajedno sa Kinezima na zadatku promena u rukovodstvu Severne Koreje. U ovom trenutku dijalog može biti od koristi svim sukobljenim stranama. Svi učesnici dele mišljenje da je situacija postala opasna“, tvrdi Tilerson. Čini se kao da šef spoljnopolitičkog odeljenja SAD pokušava da podmetne kineski plan kao „zajednički rad na promeni u vrhu DNRK“, pa čak ispada da su Amerikanci nagovorili i Kineze da učestvuju u njemu. Ne smemo isključiti ni mogućnost da se rukovodstvo SAD, shvatajući da je zaglibilo na korejskom pitanju, uhvatilo za ponuđeno rešenje kao davljenik za slamku, videvši u tom planu izlaz iz teške situacije – pokušavajući istovremeno da kineski plan predstavi urbi et orbi kao veliku pobedu američke diplomatije. Sa druge strane, danas se ništa ne može sa sigurnošću tvrditi. Američka politika u ovom trenutku krajnje je kontradiktorna i turbulentna. Može biti da Tilerson na taj način pokušava da skrene pažnju sa priprema napada na Severnu Koreju.

RUSKI UBICA NOSAČA AVIONA UPLOVIO U JUŽNOKOREJSKU LUKU
Dva broda Pacifičke flote vojno-pomorskih snaga Rusije uplovila su u utorak 11. aprila u južnokorejsku luku u gradu Busanu u okviru redovnog programa razmene sa južnokorejskom mornaricom. U luku je uplovio ruski vojni brod Varjag, koji je bio pratnja tankera do korejske luke. Dva broda će ostati u Busanu četiri dana i za to vreme ruski mornari i oficiri će učestvovati u zajedničkim aktivnostima sa svojim južnokorejskim kolegama.

Raketna krstarica Varjag počela je svoju službu 1990. godine kao ofanzivni deo sovjetske vojno-pomorske flote. Varjag u svom arsenalu poseduje smrtonosne rakete, ubice brodova i podmornica, ima 510 članova posade i potencijal da plovi brzinom 29 milja na sat. Raketnu krstaricu Varjag Amerikanci sasvim opravdano nazivaju „ubicom nosača aviona“.

Varjag02aSpecijalna karakteristika ovog vojnog broda je osam dvojnih kontejnera usmerenih pod uglom, po četiri sa svake strane broda. Oni, naravno, ne služe za ukras, već se u svakom nalazi kompleks Vulkan P-100. To je strašno i moćno oružje. Jedan plotun raketnog kruzera Varjag smrtonosan je za celu eskadrilu brodova u pratnji nosača aviona.

Preveo ZORAN DRAGANOVIĆ

Kolokol Rossii

Svet
Pratite nas na YouTube-u