KAKO SU NEOKONI BACILI TRAMPA NA KOLENA

ROBERT PERI Liberali su toliko mrzeli Trampa da su dopustili da ih neokoni i...

ROBERT PERI

Liberali su toliko mrzeli Trampa da su dopustili da ih neokoni i liberalni jastrebovi iskoriste za politiku beskrajnog rata

Nakon par meseci šamaranja Donalda Trampa kako bi odustao od nada u bolje odnose sa Rusijom, neokoni i njihovi liberal-intervencionistički saveznici izubijanom predsedniku sada govore koji je sledeći korak: eskalacija rata na Bliskom istoku i podizanje tenzija sa nuklearlnom silom – Rusijom.

Zvezda neokona Rober Kejgen u nedelju je popisao Trampove buduće zadatke u kolumni za Vašington post, koja počinje glađenjem po glavi kažnjenog predsednika zbog odluke da lansira 59 Tomahavka na pistu u Siriji, navodno u znak odmazde zbog napada hemijskim oružjem za koji je optužena sirijska vlada (iako ozbiljna istraga nije čak ni pokrenuta).

Tramp je pobrao veliki broj pohvala za svoju odlučnu akciju i srceparajući humanitarizam, pokazan u emotivnom glasu kojim je 4. aprila govorio o „maloj deci, čak i prelepim malim bebama“ nastradalim u hemijskom napadu. Potom su američki mediji pomogli umanjivanjem izveštaja o smrti 15 ljudi koji su nastradali u Trampovim osvetničkim raketnim udarima, među kojima je i devetoro civila, uključujući četvoro dece.

Međutim, za Kejgena su raketni udari bili samo dobar početak. Zagovornik „smene režima“ u Siriji i suosnivač Projekta za novi američki vek, koji je zagovarao rat u Iraku, Kejgen je pohvalio Trampa „zbog toga što je učinio ono što je Obamina administracija odbijala da uradi“, misleći na direktne američke vojne napade na sirijsku vladu.

„Međutim“, dodaje Kejgen, „akcija koja je preduzeta u četvrtak trebalo bi da bude samo prvi korak široke kampanje sa ciljem ne samo da se sirijski narod zaštiti od brutalnosti režima Bašara al Asada već i da se preokrene negativni trend urušavanja američke moći i uticaja na Bliskom istoku i širom sveta. Jedan raketni udar, nažalost, ne može sanirati štetu koju je politika Obamine administracije napravila u proteklih šest godina“.

Kejgen nastavlja: „Tramp ne greši kad za strašno stanje u Siriji krivi predsednika Baraka Obamu. Svet bi danas bio drugačije mesto da je Obama održao svoju pretnju o napadu na Siriju ukoliko Asad pređe famoznu crvenu liniju, što se desilo leta 2013. godine. Loš sporazum, koji je tadašnji državni sekretar Džon Keri postigao sa Rusijom ne samo što nije obezbedio uništenje hemijskog oružja u posedu sirijske vlade, dozvolivši Asadu da nastavi široku torturu nad civilima, ženama i decom, već je prizvao i rusku vojnu intervenciju iz jeseni 2015. godine, koja je spasila Asadov režim od potencijalnog kolapsa“.

ISKUSNI PROPAGANDISTA
Kejgen, koji je prvo iskustvo stekao u Reganovoj administraciji vodeći propagandno odeljenje Stejt departmenta za Centralnu Ameriku, nikad nije bio naročito zainteresovan za nijanse ili istinu, pa stoga ne mari što se Obama leta 2013. uzdržao od napada na Siriju delimično i zbog toga što su mu obaveštajni savetnici predočili da nemaju dokaze o Asadovoj odgovornosti za misteriozni napad sarinom. (Dokazi koji su se kasnije pojavili ukazuju da je napad verovatno bio provokacija Al Kaidinog sirijskog ogranka, izveden uz pomoć turskih obaveštajnih službi).

kejgenAli kolektivistički način razmišljanja teško umire – gotovo svaka važna ličnost zvaničnog Vašingtona jednostavno zna da je Asad izveo taj napad sarinom, baš kao što su 2003. svi znali da Sadam Husein krije oružje za masovno uništenje. Stoga oni slede svojevrsnu uvrnutu logiku da će na temelju fingiranog napada sarinom iz 2013. izgraditi novi kolektivni obrazac mišljenja prema kojem bi Asad bio odgovoran i za ovaj poslednji napad. Ozbiljna istraga nije neophodna; svi prosto „znaju“ istinu.

Ali Kejgen već gleda unpared. Nakon Trampove prošlonedeljne kapitulacije u Siriji, Kejgen usmerava pogled na mnogo sočnije mete: Rusiju i Iran.

„Rusija je… mnogo proširila svoje vojno prisustvo u Istočnom Mediteranu“, piše Kejgen. „Obama i Keri su potrošili četiri godine jureći za ovim partnerstvom, ali Rusija je partner isto koliko i mafija dok na vas vrši pritisak zbog biznisa na koji je bacila oko. Zahvaljujući Obaminoj politici, Rusija je dobrim delom zamenila SAD na poziciji velike regionalne sile. Čak i američki saveznici poput Turske, Egipta i Izraela sve više gledaju ka Moskvi kao važnom regionalnom igraču.

Obamina politika je takođe omogućila neviđenu ekspanziju iranske moći i uticaja. (…) Ako na to dodate razorni uticaj velikog odliva sirijskih izbeglica u evropske demokratije, Obamina politika ne samo da je dopustila da umre gotovo pola miliona Sirijaca, već je znatno oslabila i američku globalnu poziciju, kao i vitalnost i koherentnost Zapada.“

TRAMP NA PROBNOM RADU
Da, sve je to Obamina greška što nije izvršio invaziju na Siriju sa nekoliko stotina hiljada američkih vojnika, koliko je potrebno da se ostvari Kejgenov cilj o „smeni režima“ u toj zemlji. Nema razloga da se veruje kako bi invazija na Siriju bila imalo manje krvava od invazije na Irak koju je Kejgen takođe zagovarao. Ali on i neokoni nikad ne preuzimaju odgovornost za svoja krvoprolića. To je uvek tuđa greška.

I sada Kejgen govori Trampu da još uvek ima mnogo toga što treba da uradi kako bi povratio naklonost neokona.

U tom maniru, nastavlja: „Tramp je, naravno, u dobroj meri pogoršao ove probleme svojom kampanjom i teškim rečima na račun saveznika. Sada je načinio važan prvi korak u sanaciji štete, ali to neće biti kraj priče. Američke neprijatelje neće jedan raketni napad uveriti da su se SAD vratile na put projekcije moći i odbrane svojih interesa i svetskog poretka. (…)

Testiranje Trampove odlučnosti zapravo je tek počelo. Ako SAD popuste pred ovim izazovima, raketni napad, iako sam po sebi vredan, mogao bi samo da učvrstiti uverenje sveta da SAD nemaju odvažnost za konfrontaciju“.

A konfrontacija je sasvim sigurno ono što Kejgen ima na umu, dodajući:

kejgenovi„Umesto jednokratnog događaja, raketni napad bi trebalo da bude prvi korak sveobuhvatne političke, diplomatske i vojne strategije usmerene na promenu ravnoteže snaga u Siriji u američku korist. To podrazumeva oživljavanje nekih od predloga koje je Obama odbacio pre četiri godine: bespilotna zona da se zaštite sirijski civili, prizemljenje sirijskih vazdušnih snaga i efikasno naoružavanje i obuka umerene opozicije, sve sa ciljem da se na kraju dođe do političkog rešenja koje bi značilo kraj sirijskog rata, a time i Asadovog režima.

Posvećenost SAD takvom kursu moraće da bude dovoljno jasna da odvrati Ruse od pokušaja da ga poremete. Ovo će zahtevati razmeštanje dovoljnog broja vojnih sredstava u region kako ni Rusija ni Iran ne bi došli u iskušenje da eskaliraju konflikt do nivoa krize i da bi bili ubeđeni da su američke snage spremne za takav razvoj događaja. (…)

Nadajmo se da je Trampova administracija spremna za sledeći potez. Ako jeste, onda su dobre šanse da se preokrene tok globalnog povlačenja koji je pokrenuo Obama. Jak američki odgovor u Siriji bi Putinu, Ksiju Đinpingu, ajatolahu Aliju Hamneiju, Kim Džong Unu i sličnima poslao poruku da je završen period američke pasivnosti.“

NA KOLENIMA
Da bismo poruku preveli na sirovi jezik koji predsednik Tramp razume, sad kad su ga naterali da klekne, neokoni zahtevaju da otvori usta. Njih neće zadovoljiti ništa manje od masovne američke vojne intervencije na Bliskom istoku i otvorene konfrontacije sa Rusijom (a možda i Kinom).

Ovu vrstu udaranja u ratne bubnjeve neokoni i liberalni jastrebovi očekivali su od Hilari Klinton, koju je Kejgen podržao. Neki izvori tvrde da je Hilari Klinton planirala da njegovu ženu Viktoriju Nuland postavi na poziciju državne sekretarke.

Kao pomoćnica državnog sekretara za Evropu u Obaminoj administraciji, Nulandova je nadgledala američki puč u Ukrajini, kojim je 2014. godine svrgnut predsednik Viktor Janukovič i zamenjen vatrenim antiruskim režimom, što je dovelo do građanskog rata u Ukrajini i rasplamsavanja novog Hladnog rata između SAD i Rusije. (Za druge vesti o klanu Kejgen, vidite Porodični biznis večitog rata.)

Poraz Klintonove bio je šokantan udarac, ali neokoni se nisu predavali. Kao dobro organizovana i finansirana grupa, oni dominiraju medijskim izvorima i tink-tenkovima zvaničnog Vašingtona, deleći nešto moći sa svojim mlađim partnerima liberalnim intervencionistima, od kojih se razlikuju uglavnom samo po verbalnoj racionalizaciji invazija na druge zemlje (neokoni uglavnom pričaju o globalnoj moći i promociji demokratije, dok liberalni jastrebovi naglasak stavljaju na „ljudska prava“).

Hvatajući se ukoštac sa narcisoidnim i nepredvidivim Trampom, neokoni i liberalni jastrebovi izveli su pametnu psihološku operaciju. Okupili su široko poznate javne ličnosti i demokrate zgrožene Trampovom pobedom. Naročito su demokrate i njihova besna glasačka baza gledali da pronađu bilo koji tračak nade za pokretanje procesa Trampovog impičmenta. Odlučili su se za preuveličavanje priče o navodnom ruskom „mešanju“ u izbore.

Dan za danom MSNBC i druge medijske mreže nadmetale su se u blaćenju Rusije kako bi podigli rejting demokratama koje mrze Trampa. U međuvremenu demokratski političari, poput kalifornijskog kongresmena Adama Šifa, u saslušanjima povodom afere Rusija videli su put do nacionalne slave, dok su profesionalni stratezi demokrata prebacivali teret krivice na Ruse kako bi sa sebe skinuli odgovornost za bledu predsedničku kampanju.

Međutim, pored stvaranja pogodnog izgovora za poraz Klintonove, antiruska histerija sprečila je Trampa i njegov tim da načine bilo kakav korak ka izbegavanju skupog i opasnog novog hladnog rata. Antiruska pomama dostigla je takve razmere da je paralisala formulisanje bilo kakve smislene Trampove spoljne politike.

Sad, kad su neokoni povratili uticaj u Savetu za nacionalnu bezbednost preko pozicije savetnika koja je pripala generalu H. R. Mekmasteru, pulenu neokonskog favorita Dejvida Petreusa, njihova akcija protiv novog detanta pretvorila se u ofanzivu usmerenu na širenje vrućeg rata u Siriji i intenziviranje Novog hladnog rata sa Rusijom. Kao što je Kejgen prepoznao, Trampova ishitrena odluka da lansira rakete bila je ključna prekretnica u povratku američke spoljne politike pod kontrolu neokona i liberalnih jastrebova.

kejgenmekejnTakođe je iznenada postalo jasno u kojoj meri su se liberalne demokrate ukrcale u ratni voz pristankom da optuže Rusiju za poraz Hilari Klinton. Liberali (čak i mnogi progresivci) su u toj meri mrzeli Trampa da su dopustili da ih neokoni i liberalni jastrebovi iskoriste za politiku beskrajnog rata. Sada je možda prekasno da se taj voz zaustavi.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Consortiumnews

Svet
Pratite nas na YouTube-u