O IZDAJI (VELIKA SREDA)

ALEKSANDAR DUGIN Velika Sreda je baš onaj momenat kad treba da donosimo najvažnije odluke:...

ALEKSANDAR DUGIN

Velika Sreda je baš onaj momenat kad treba da donosimo najvažnije odluke: vernost ili izdaja?

Danas je Velika Sreda. Strašni Dan. Od svih zločina, grehova i gnusnih dela koja je čovečanstvo počinilo na Veliku Sredu sećamo se najgnusnijeg i najstrašnijeg. To je Jude Iskariota izdaja Gospoda našeg Isusa Hrista.

Veliki Dani Strasne Sedmice govore nam, ne o prošlosti, nego o večnom, o onome što je bilo, jeste i biće. Simbol večne izdaje je Juda, čijeg se čudovišnog čina sećamo na Veliku Sredu.

Judino izdajstvo je zbir svih izdaja, a njegova ličnost – uopštena ličnost svakog izdajnika. Gotovo da je zajednička imenica: Juda jednako je izdajnik.

Juda izdaje ne samo učitelja i druga. Ne samo onoga u koga je on poverovao i za kojim je krenuo, on izdaje Boga, Tvorca, onoga ko mu je dao sve – život, telo, dušu, veru, um, srce, sposobnost da voli i mrzi.

Kako se tu ne setiti Satane, najvećeg među anđelima, koji se, pošto je bio prvo biće i nalazio se od svega bliže Bogu, zbog svoje gordosti survao u bezdan.

Pad Lucifera i Judina izdaja u suštini su jedno isto – strašni događaj Velike Srede. Inače, baš zbog toga mi hrišćani tokom čitave godine poštujemo post u sredu svake nedelje. Onaj koji to ne čini solidariše se sa Judom i kao on – izdaje samog Hrista.

Prema Judinoj izdaji ne sme se odnositi suviše lakomisleno: kažu, taj loš čovek postupao je nepravilno, a ja na njegovom mestu ne bih tako učinio. A kako? Jeste li u to sigurni? Otkud takva sigurnost?

Koliko puta mi u životu činimo izdaju – veliku i malu? I koliko puta smo mi u poslednjem HH veku izdali ono u šta smo verovali?

Godine 1917. mi, Rusi, izdali smo Cara i Crkvu. Boljševici su čak planirali da postave spomenik Judi. Ali, nisu se na tome zaustavili i 1991. ponovo su izdali – ovaj put socijalizam i socijalnu pravednost. Ili je to uradio neko drugi? A nismo mi sami? Nisu li naši preci?

Juda – to je ozbiljno. Ako ga izbegnemo i u žurbi povičemo: to nije o nama, mi nikoga ne izdajemo – to neće pomoći. Izdavali smo, izdajemo i još ćemo izdavati. Avaj. Čovek je stvoren kao slobodan, a ne kao rob. Zato on može da kaže Bogu, duhu, drugom čoveku – da, a može i ne.

Može da bude veran, a može i da izda. Sloboda je teško breme. Nema ništa teže od moralnog izbora. Zato se ne treba zareći: čoveku je svojstveno da izdaje. Čoveku je svojstveno da pada, čoveku je svojstveno da čini prestupe.

A Hrista nije samo Juda izdavao. Tri puta se od njega odricao i sam apostol Petar. Jasno je da se on bojao. Ali ipak… I u čemu se apostol Petar razlikuje od Jude? To što se Juda obesio, a Petar pokajao.

I Pavle-Savle progonio je Hrista i njegove učenike, mučio ih. Ipak, i Petar i Pavle su se pokajali… i postali glavni prvoapostoli.

Stoga je sve u pokajanju. I za ’17. i za ’91. Dok se ne pokajemo, mi smo Jude. Znači, mi ćemo izdavati iznova i iznova. Velika Sreda je baš onaj momenat kad treba da donosimo najvažnije odluke: vernost ili izdaja?

judinpoljubac03malaDoviđenja. Ovo je bila Duginova direktiva o Velikoj Sredi i metafizici izdaje. Nije važno kada i sa koje tačke ćemo se okrenuti Hristu. Važno je da se to desi. A pokajanje je važnije od vrline.

Prevela KSENIJA TRAJKOVIĆ

Fakti

Istorija
Pratite nas na YouTube-u