IMA LI BUDUĆNOSTI ZA HRIŠĆANE NA BLISKOM ISTOKU?

POGOS ANASTASOV Da li će Trampova adminsitracija početi da štiti manjine na Bliskom istoku,...

POGOS ANASTASOV

Da li će Trampova adminsitracija početi da štiti manjine na Bliskom istoku, uključujući i hrišćane?

Dramatični događaji u Siriji – konkretno, masakr civila otrovnim gasom koji se 4. aprila dogodio u Idlibu, nakon čega je 7. aprila usledio američki raketni udar na sirijsku avio bazu u Šajratu, što je konačno kulminiralo veoma žustrom debatom u Savetu bezbednosti UN – potisnuli su u drugi plan ostale tragedije Bliskog istoka.

Vredan pomena je teroristički napad na koptsku zajednicu u Egiptu, koji je ponovo aktuelizovao pitanje sudbine hrišćana u regionu.

Prvo da kažemo nekoliko reči o samom događaju. Devetog aprila, na Cveti kao značajan praznik za hrišćane, dve koptske crkve u egipatskim gradovima Tanta i Aleksandrija su tokom svečane službe potresle jake eksplozije, ubivši 49 i ranivši 120 ljudi. Vlast je odmah reagovala uvođenjem tromesečne vanredne situacije i stvaranjem Vrhovnog saveta za borbu protiv terorizma. Na ovo su SAD i zapadne zemlje, umesto da iskažu saosećanje sa hrišćanima, automatski izdale oštra saopštenja u kojima se režim kritikuje za „sputavanje demokratije“.

Bilo kako bilo, mi zaista moramo posvetiti više pažnje sudbini hrišćana na Bliskom istoku, uključujući i Egipat. Koptska zajednica je oduvek bila jedan od najvažnijih čuvara egipatskog nacionalnog identiteta iako, sudeći prema različitim procenama (budući da nema zvaničnih podataka nakon 2006. godine) čini između 7 i 11 odsto ukupne populacije u zemlji, što znači da Kopta u Egiptu ima između 6 i 13 miliona. Vekovima su Kopti igrali važnu ulogu u ekonomiji, politici i kulturnom životu egipatske države. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Butros Gali (njegov deda Butros Gali bio je premijer zemlje od 1908. do 1910, nakon čega su ga ubili egipatski nacionalisti) jedan je od poznatih Kopta kojih se sećamo. Ipak, tokom 20. veka uloga Kopta u politici i ekonomiji postepeno je opadala. Ne više od jednog ili dva člana koptske zajednice bili su članovi vlade ili guverneri u proteklim godinama, a pod Hosnijem Mubarakom samo šestoro njih su bili članovi parlamenta.

KAD POČINjU PROBLEMI ZA KOPTE
Istovremeno, tokom 20. veka, pa sve do početka 90-tih, Kopti nisu bili suočeni sa bilo kakvim naročitim pritiscima. Naravno, njihov udeo u ekonomiji, politici i ukupnom broju stanovnika je opadao, ali to nije uticalo na njihov status. Problemi su postepeno počeli da se javljaju nakon pobede Islamske revolucije 1979. u Iranu i krize sekularnog državnog modela, koja je pogoršana raspadom SSSR, a sa tim i sekularnog levičarskog vektora u politici arapskih zemalja. Mnoge arapske države, prethodno orijentisane na socijalistički ili na liberalno-zapadni model vladavine, kao što je recimo Egipat (koji je, kako god okrenete, bio sekularan), počele su da osećaju pritisak islamista, posebno Muslimanskog bratstva, koje je popularizovalo slogan „islam je rešenje“.

Koptska zajednica u Egiptu, koja je u Mubarakovoj eri preko pape Šenude III (zbog apostolskog porekla, poglavar ove crkve nosi titulu „papa Aleksandrije i patrijarh prestola Svetoga Marka“; prim. prev.) uspostavila jake odnose sa državnim institucijama (koje su je zauzvrat generalno štitile) počela je da biva meta masovnih napada islamista od 90-tih. U periodu između 1990. i 1997. dogodili su se incidenti u mnogim mestima (Abu Kirkas, Manfalut, Asjut, Izet-Davud) koji su rezultovali smrću desetina hrišćana. Vrhunac je bio napad islamista na turiste u Luksoru iz novembra 1997, nakon čega je Stejt department protiv njih uveo represivne mere.

kopti03To je na određeno vreme smirilo islamiste iako su „spontane“ demonstracije i pritisci na hrišćane – pod izgovorom „ilegalne izgradnje crkvi“, navodnih „uvreda“ islama od strane Kopta, kohabitacije hrišćanskih žena sa muslimanskim muškarcima itd. – nastavljeni, što je polako vodilo ka sve bržem iseljavanju Kopta i drugih hrišćanskih zajednica iz zemlje (na primer Jermena, koji su bili dobro pozicionirani u poslovnoj zajednici u Aleksandriji). Pored toga, bilo je i terorističkih napada sličnih ovim poslednjim, kao recimo 2011. kad su se dogodile eksplozije u koptskim crkvama u Aleksandriji.

Kad je Muslimansko bratstvo došlo na vlast nakon revolucije 25. januara i predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima je pobedio njihov pulen Muhamed Morsi, pozicija Kopta naglo se pogoršala. Glavni razlog toga je to što su tokom izbora u velikoj meri podržali Ahmeda Šafika, sekularnog političara bliskog Mubaraku. Uprkos obećanjima novih vlasti da će zaštititi hrišćane, represija protiv hrišćanskih zajednica samo je pogoršana. Kao što su jasno pokazali članovi Udruženja otetih i kidnapovanih, 500 koptskih žena i devojaka je kidnapovano između januara 2011 i marta 2014. godine. Napadi i ubistva Hristovih sledbenika u različitim delovima zemlje su se povećali. Međutim, Zapad je ove činjenice ili zataškavao ili prikazivao kao „iskrivljenu realnost“, kao da su koptske devojke svojevoljno pristale da se udaju za muslimane, pa su to Kopti to protumačili kao kidnapovanje.

EL SISIJEVA EPOHA
U takvoj situaciji Kopti su se osetili oslobođeno kad su 2013. najviši vojni službenici, predvođeni Abdelom Fatahom el Sisijem, došli na vlast u Egiptu, a Muslimansko bratstvo suspendovano sa svih nivoa vlasti. Koptski papa Tavadros II, koji je nasledio Šenudu III, izrazio je solidarnost za egipatskom vojskom, navodeći da oni provode volju naroda. Usvajanje Ustava iz 2014, u kojem je prvi put, premda kratko, pomenut hrišćanski period egipatske istorije, bio je važan i značajan događaj za koptske hrišćane. Međutim, jasno je da islam ostaje državna religija, a šerijatski zakon baza nacionalnog zakonodavstva.

Nedavni događaji, poput eksplozija u koptskim crkvama, kao i poslednje pretnje Islamske države Koptima na Sinajskom poluostrvu, dovele su u pitanje relativni mir u kojem žive egipatski hrišćani.

Ovi događaji su izazov i za novu američku administraciju. Hoće li nastaviti da skreće ka diplomatiji Džordža V. Buša i Baraka Obame, kada je pod sloganom mira Vašington sledio agendu smene režima na Bliskom istoku, sa jasnim ciljem da podrži Muslimansko bratstvo kao navodno demokratsku snagu? Zna se da je upravo Muslimansko bratstvo, uz prećutnu podršku Zapada, pokrenulo najveći progon hrišćana u regionu (u poslednjih 1.000 godina); a pripadnici ISIS, koji su ih zamenili na mestu lidera u ubijanju hrišćana, proširili su tu vrstu politike sve do genocida nad hrišćanima u Siriji i Iraku.

Da li će adminsitracija Donalda Trampa biti dovoljno jaka da promeni dugoročni vektor spoljne politike i proširi polje borbe protiv radikalnih islamista i ISIS a time što će početi da štiti manjine na Bliskom istoku, uključujući i hrišćane?

U svakom slučaju, ako obrati pažnju na problem genocida i progona hrišćana i drugih nacionalnih, etničkih i verskih manjina na Bliskom istoku, administracija Donalda Trampa će, dodavši u svoju agendu i ovaj faktor, dokazati da se zaista razlikuje od neokona i da je istinski usmerena na suzbijanje radikalnog islama kao dijabolične sile koja nastoji da uništi dvomilenijumsko prisustvo hrišćana u regionu.

kopti04Time bi bila proširena i eventualna platforma saradnje u borbi protiv regionalnog eksremizma između SAD i Rusije i uspostavljena pravila – uključujući i duhovnu komponentu – za prevazilaženje konfrontacije između Moskve i Vašintona na Bliskom istoku. Možda će Bela kuća razmotriti ovu mogućnost?

Pogos Anastasov, politikolog i orijentalista

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outook

Svet
Pratite nas na YouTube-u