MIŠEL ŽOFROA: NOVAC, MEDIJI I SUDSTVO U SLUŽBI „GOSPODINA NIKOG“

Oligarhija je izabrala Emanuela Makrona zato što je mlad, ambiciozan i dobro izgleda. Ali...

Oligarhija je izabrala Emanuela Makrona zato što je mlad, ambiciozan i dobro izgleda. Ali sam Makron nije niko drugi nego portparol oligarhije

Zove se Makron. Ali njegovo ime je nebitno jer pre nekoliko godina niko nije znao za njega. Mogao je to da bude bilo ko drugi: Emanuel Vals, Manuel Makron, Fransoa Žipe ili Alen Bejru, nebitno. Svi su međusobno zamenljivi.

Oligarhija je izabrala Emanuela Makrona zato što je mlad, ambiciozan i dobro izgleda. Ali sam Makron nije niko drugi nego portparol oligarhije.

Odnosno, portparol jedne bezlične i nadzemne moći: moći novca, finansija, velikih globalizovanih kompanija, briselske birokratije i buržoaskih kosmopolita.

NIKO, IZABRANIK OLIGARHIJE
Oligarhija je izabrala gospodina Nikog kako bi nastavila da preko njega izvršava svoj uticaj na Francusku, dakle i na Evropu. Izabrala ga je kako bi izbegla da predsednički izbori 2017. godine dozvole promenu jedne politike koja joj tako dobro uspeva. Izabrala ga je kako bi sprečila da se francuski narod probudi nakon Olandovog nesrećnog mandata, njegovog smrtnog vaznesenja.

Ona je dakle gospodinu Nikom stavila na raspolaganje tri glavne akcijske mere kako bi dobio izbore na Zapadu: moć novca, moć medija i moć sudstva. Tri sile koje zajedno funkcionišu: novac kupuje medije, a sudstvo deluje sa medijima. Tri sile koje su za nekoliko meseci transformisale ambicioznog bankara – koji je postao ministar – u kandidata za predsedničke izbore.

Jer u Francuskoj više ne živimo u demokratiji, već u jednom postdemokratskom režimu.

MOĆ NOVCA U SLUŽBI GOSPODINA NIKOG
Postdemokratija se ne bazira više na principu ”jedan čovek = jedan glas” kao nekad, već na principu ”jedan evro = jedan glas”.

Moć novca je dozvolila gospodinu Nikom da za nekoliko meseci ni iz čega stvori jedan totalno novi pokret. Novac mu omogućuje da mobiliše najbolje marketinške agencije kako bi usavršio svoju strategiju, svoj stil, svoj marketing. Novac mu omogućuje da bude svuda vidljiv, da iznajmljuje najbolje sale za svoje mitinge. Novac mu omogućuje i da kupi ankete koje su njemu povoljne.

Kako je bez pretvaranja priznao Žerom Fuke, direktor Odeljenja za javno mnjenje instituta za anketiranje IFOP, u emisiji ”Na talasima”: ”Postepeno smo ubedili [javno mnjenje – prim. ur.] da on [Makron] može da prođe u drugi krug predsedničkih izbora.”[1]

Novac je omogućio promociju brenda Niko isto onako kako se to radi za bilo koji drugi marketinški proizvod. Šteta što smo to uvideli.

MEDIJSKA MOĆ U SLUŽBI GOSPODINA NIKOG
U postdemokratiji, moć se takođe izražava i preko medija. Mejnstrim mediji, državni ili privatni, više nisu protivteža, već deo mašinerije vlasti. Jer medijska konfirmacija služi da pripremi političke izbore u javnom mnjenju.

Mejnstrim mediji pripadaju finansijskim moćnicima u Francuskoj i zbog toga se naša zemlja nalazi na 45. mestu rang liste Reportera bez granica o slobodi medija za 2016. godinu, iza… Burkine Faso, Bocvane i Trinidad i Tobaga…

Pošto su pokorni novcu, mejnstrim mediji su neprestano promovisali kandidata Nikog: pričali su samo o njemu, nikada ga nisu kritikovali i nikada mu nisu postavljali pitanja koja bi mogla da mu budu problematična. Nema šanse da jedna Kristin Ango[2] napadne gospodina Nikog u nekoj TV emisiji. Čak je i časopis Istorija našao za shodno da dâ reč kandidatu Nikom[3]! Naravno, ne i drugima.

Novinari i urednici su svi zaslužili gospodina Draija[4]: propaganda u korist kandidata Nikog je totalna, sveprisutna i očigledno sve sem spontana. Šteta što smo i to shvatili.

MOĆ SUDSTVA U SLUŽBI GOSPODINA NIKOG
Oznaka postdemokratije je najzad i vlast sudija, odnosno pokornost zamenljivih zakonodavaca diktatu nezamenljivih i ideologizovanih sudija.

Prvi put u našoj zemlji, za vreme predsedničkih izbora 2017. godine, moć sudstva se namerno meša u sam birački proces, što je protivno tradicionalnom periodu ”republikanske uzdržanosti”.

Operacija je bila pod šifrom Penelopa Gejt. Jer te sudije, ne zna se ko je ”nezavisniji” od njih, imaju zadatak da sudski ometaju glavnu političku prepreku kandidatu Nikom: Fransoa Fijona.

Jer sponzori Emanuela Nikog žele samo jednu stvar: da pređe drugi krug sa Marin le Pen, kako bi posle mogao da iskoristi, kao i bednik Širak 2002. godine, pravu medijsku buru protiv kandidata Nacionalnog fronta. Ekstremna levica, tj. akciona služba oligarhije, odavno se sprema za to punom parom, kao što smo to već videli u Nantu ili u Bordou.

GOSPODIN SVE-ILI-NIŠTA OLIGARHIJE
Sa gospodinom Niko, oligarhija igra na sve ili ništa. Posle britanskog glasanja u korist Bregzita, izbora Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama i italijanskog ”NE” Rencijevom referendumu, oligarhija zaista niže neuspeh za neuspehom na Zapadu. Ipak, ne bi valjalo da se francuski narod probudi iz svoje letargije u 2017. godini!

Zato se oligarhija svesrdno trudi da promoviše gospodina Nikog, kao i da sakrije njegove mane, koje su sve vidljivije. Jer marketing nije dovoljan da bi jednom državniku dao kredibilitet. Šteta što smo to počeli da primećujemo.

NIKO I GOSPODIN BALON
Niko je mislio da će tako moći da se izvuče i da neće morati da predstavi neki logičan program: dobro izabrane formule Proksema[5] je trebalo da budu dovoljne kako bi privukao naivce i predgrađa.

Za oligarhiju, program je bio nebitan: zaista, pošto u evro-zoni predsednici više ne predsedavaju, kao što ni vlade ne vladaju. Kao obični zastupnici lobija i oligarhije, oni rade samo ono što im se kaže da (ne) rade.

Opasna greška u perspektivi, jer narod danas želi vladare koji vladaju!

Šteta po oligarhiju. A najviše šteta po Emanuela Nikog koji će verovatno ostati ono što je od njega napravljeno: finansijski i medijski balon.

Prevela SVETLANA MAKSIMOVIĆ
———————————————–
UPUTNICE I PRIMEDBE
[1] Emisija I média mart 2017. na TV Slobode (TV Libertés).

[2] Prim. SM: Kristin Ango (Christine Angot) je kontroverzni francuski pisac, optužena u više navrata za nepoštovanje privatnog života, a od 2017. je pod istragom zbog sumnje da je kriva za javnu klevetu.

[3] Istorija Francuske: velika svađa (Histoire de France: la grande querelle), vanredni broj, u prodaji 23. marta; članak Emanuela Makrona „Pomiriti sećanja”!

[4] Prim. SM: Patrik Drai (Patrick Drahi) je francusko-izraelski biznismen rođen u Maroku, vlasnik više velikih medijskih kuća u Francuskoj.

[5] Prim. SM: Proksem (Proxem) – francuski izdavač biznis softvera za sintaksnu analizu.

Izvor stanjestvari.com, 27. april 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u