DUŠAN KOVAČEV
Propast Agrokora uzrokovana je nizom loših odluka, motivisanih politikom potiskivanja ruskog investitora
„A reka sam ti ja,
u veliku se rizičnost upušćaš,
moj gospodaru Šaloma!“
Matan Potrk (Prosjaci i sinovi)
Agrokor je nastao ulaganjem kapitala socijalističkog Agrokombinata [1] u „svete tajne Matanove“, koje su davno opisali Ivan Raos i Antun Vrdoljak [2]. Postigli su ono što niko nije sanjao u Hrvatskoj, gde se sve više ugledaju na Ostapa Bendera [3]. Ipak nije Agrokor cvećarnica koja je tek tako postala gigant niti su imotski mangupi u stanju da prevare Dojčebanku i Sberbanku pod budnim okom američkih bankara. Tragovi posla kojim je firma vredna 1,3 milijarde evra od Sberbanke prigrabila 1,7 milijardi vode do Holandske Adria Grup Holding BV.
AGROKOR, EKONOMSKI ASPEKT PROBLEMA
Sticanjem nezavisnosti Hrvatska je razvijala politiku balansiranja između istočnih i zapadnih sila. Velike zasluge za razvoj ovakve politike pripadaju prvom hrvatskom ambasadoru u Rusiji Božu Kovačeviću, a potom Stjepanu Mesiću i Ivu Sanaderu. Ruski ambasador objavio je da je u Hrvatsku Rusija uložila pola milijarde evra. Ruski ulagači su ranije isključeni iz projekta naftovoda Baltik – Crno more – Jadran i iz firmi MOL i INA. Ipak, ovo nije smetalo da ruska diplomatija najavi povećanje ruskih investicija u Hrvatsku na milijardu evra, povećanje robne razmene na tri milijarde evra, snabdevanje Hrvatske i aluminijumom i ugljem, a ne samo naftom i gasom [4].
Ivica Todorić je iskoristio neoliberalni privredni sistem da poslovanje jedne male cvećarnice pretvori u najmoćniju trgovinsku firmu na prostoru bivše Jugoslavije – Agrokor – drugu po veličini hrvatsku firmu posle INA. Sberbanka je počela saradnju s Agrokorom još 2016. godine, kada je postalo jasno da Agrokor više nije strateški partner Dojčebanke. Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu juna 2016. Sberbanka je s Agrokorom potpisala prvi Memorandum o razumevanju [5], kojim su postali strateški partneri i objavili sindicirani dugoročni zajam od 600 miliona evra [6]. Rusko kreditiranje Agrokora se nastavilo. Do početka 2017. se saznalo da je ukupni dug Agrokora 2,4 milijarde evra, a da je od toga 1,3 milijarde dug Sberbanci. Sberbanka je brže-bolje otkazala ugovor s Agrokorom o sindiciranom zajmu, jer se ispostavilo da Agrokor ruskim novcem u stvari refinansira otplatu ranijih kredita. Mudis i Standard end Pur su hitro dramatično oborili rejting i izglede Agrokora [7]. Već februara je bilo jasno da postoji nesaglasnost kome pripada prvenstvo naplate potraživanja: Ranijem kreditoru (Dojče banka) ili kasnijem (Sberbanka). Stvar je komplikovana kreditiranjem preko manjih banaka (švajcarska UBS, ruska VTB banka i druge) [8], knjigovodstvom i hrvatskim propisima, kojima je kreditiranje komplikovano regulisano (komercijalno, razvojno itd). Sberbanka je ipak bila spremna da nastavi kreditiranje Agrokora ako joj se prizna prvenstvo naplate potraživanja [9]. Bez obzira na prvenstvo naplate, postalo je jasno da menično-imovinsko obezbeđenje potraživanja Sberbanke malo vredi. Da stvar ima veze sa geopolitičkim položajem Hrvatske sugerisao je Božo Kovačević, ocenjujući da Hrvatska već deset godina radi na pogoršanju odnosa s Rusijom [10]. Ispostavilo se da je agresivna poslovna politika Agrokora uvalila Sberbanku u davanje nenaplativih kredita u visini od čak 1,7 milijardi evra [11]. Javnost je u međuvremenu saznala da je krajnji vlasnik Agrokora u stvari Todorićeva Adria Grup Holding BV iz Holandije (95,52 odsto deonica), a da je osnovni kapital Agrokora vredan tek 1,17 milijardi evra [12]. Menadžment Agrokora je s početka krivio Nemačku državu, koja je namačkom Lidlu davala povoljnije kredite, pa Agrokor nije mogao konkurentno poslovati na tržištu [13]. Zaboravili su da je Agrokor 2014. godine kupio slovenački Merkator [14] kako ga se ne bi domogli srpski tajkuni [15]. Ta kupovina bila je politički motivisana kako bi se hrvatski ekonomski uticaj širio u regionu. Međutim, taj nekomercijalni trošak je inicijalno uvalio Agrokor u spiralu zaduživanja [16].
Istina je da se svi slažu kako je situacija u Agrokoru sasvim nalik aferi Agrokomerc [17]. Problemi su brojni i njihova cena je potpuno neizvesna. Radi se o sukobljenim interesima poverilaca, od banaka do snabdevača, starim dugovima po osnovu hedž poslova, koji će se u Agrokorovim bilansima nepredvidivo javljati opterećujući ih ogromnim rashodima. Pošto je sad jasno da je Agrokor politički instrument Hrvatske, ona je preuzela rukovođenje ovom firmom donoseći Lex Agrocor [18].
Od početka krize u Agrokoru sve se odvijalo mimo komercijalnih razoga. Nakon dogovora o Merkatoru sa stranim bankama u Beču [19] Todorić je potpisao tajanstveni stendstil aranžman sa velikim bankama poveriocima [20], pa je Hrvatska preuzela upravu nad firmom [21]. Postignut je dogovor o kreditiranju Agrokora s domaćim malim bankama [22]. Sve se odvijalo uprkos Bečkom dogovoru, pa je najavljenom spasiocu Agrokora Antoniu Alvarezu ostalo samo da se povuče [23]. Hrvatska je na čelu Agrokora postavila Anta Ramljaka (na slici ispod), koji je unapared predstavljen kao nekakav ruski „uništitelj“ hrvatske privrede [24]. Opterećen tom hipotekom, Ramljak je ruskim investitorima zalupio vrata kada su Agrokoru bili najpotrebniji [25]. Neophodnih 160 miliona ruskih evra kredita od Sberbanke je zamenio sa 80-tak miliona evra hrvatskih banaka [26]. Tog trenutka je firma Antonija Alvareza uputila Ramljakovu upravu na saradnju sa drugim konsultantskim kućama [27]. Naime, sa kreditom do 160 miliona evra procenjivalo se da će Agrokor sastaviti tek 10 meseci funkcionisanja, a domaći krediti ni polovinu tog perioda. Od početka se taj novac troši na hrvatske velike dobavljače, dok slovenački i bosanski uopšte nisu među prioritetima [28], kao ni mali hrvatski dobavljači [29]. Ogroman je problem kojeg će tek imati snabdevači Agrokora, jer će pitanje „biti ili ne biti“ od sada Agrokorovom Konzumu postavljati jednom sedmično. Već smo videli kako drastično može biti postavljeno to pitanje [30], a vrhunac dospeća kreditnih obaveza Agrokora prognozira se tek za jun 2018. godine. Saznalo se i za privredna društva koja su godinama živela od preprodaje Agrokorovih menica bez pokrića [31]. Mudis je objavio da će Agrokor do kraja ove godine ipak likvidno poslovati [32], a Jamnica će, po svemu sudeći, pripasti Koka-koli [33].
Da američki kapital ozbiljno ulazi u posao otimanja imovine Agrokora, najbolje svedoči činjenica da je u veće poverilaca ove firme ušao fond Knajted kapital menadžment [34]. Time je prilično jasno zašto je ruski ambasador u Hrvatskoj prethodno objavio da Agrokor više neće dobijati ruske kredite [35]. Hrvatska država će sa svoje strane socijalizovati sve Agrokorove dugove [36], baš kao što je bio običaj pred propast SFRJ. Međutim, evropska Hrvatska plaća samo dugove najbogatijih, dok su siromašni građani izloženi najnemilosrdnijim izvršiteljima u regionu [37].
SRPSKI ODSEK AGROKORA
U svetlu predsedničkih izbora u Srbiji, hrvatska javnost je dobro zapazila jednu srpsku vest [38]. Tema martovskog razgovora Vučića sa Putinom u Moskvu nisu bili samo Migovi, Bukovi, tenkovi, avioni kamioni… već i Agrokor [39]. Rusija sa Srbijom ima dovoljno ozbiljnih zajedničkih imovinskih interesa da ih ne kvari zbog ma čijeg ličnog animoziteta prema Vučiću.
Ispostavilo se da veći deo firmi Agrokora u Srbiji nije na neposrednom udaru poverilaca, pa je sada izgleda dovoljno da Srbija legalno ograniči odliv Agrokorovog kapitala iz Srbije i ograniči ustanovljenje jemstava radi pokrivanja gubitaka firmi u Hrvatskoj. Međutim, ograničiti slobodu kretanja kapitala van granice svoje države je najveći greh u neoliberalnom privrednom sistemu. Firme Agrokora u Srbiji, za razliku od hrvatskih, ipak nisu u stendstil aranžmanu [40]. Konferenciju za štampu povodom stanja Agrokora u Srbiji Vučić je stilizovao tajanstvenošću [41].
U Srbiji možda nastane prilika da se poveća snabdevanje Agrokorove mreže od strane domaćih snabdevača. I snabdevačima koji izvoze iz Hrvatske će srpski Agrokor biti mnogo pouzdaniji platiša. Uz to, pitanje imovinske naknade ruskog poverioca na teritoriji Srbije može biti van domašaja Lex Agrocor, a imovina Agrokora u Srbiji je velika [42]: Frikom (Beograd), Nova sloga (Trstenik), Idea, Dijamant (Zrenjanin), Kikindski mlin, tržni lanci Idea, Roda, Merkator S.
O sudbini Agrokorovog Merkatora [43] Slovenija i Srbija počinju da se dogovaraju bez posredovanja Hrvatske [44], baš kao što se Hrvatska bez Slovenije i Srbije dogovarala o uključenju Balkana u Intermarijum. Slovenija je već donela Lex Mercator [45].
PRAVI PROBLEMI AGROKORA SU POLITIČKI
S ekonomskog gledišta, hrvatska privreda se pokazala kao krajnje nesigurno investiciono područje, i to u oblasti poljoprivrede i trgovine hranom, iako je tamo prinos dobiti mali, ali otporan na udare ekonomske krize koja je u regionu bila, ostala i biće hronična. Hrvatska je Agrokoru izborila pola godine vremena da uvede politički podoban kapital Zapada, raspoložen da svojim keditima puni Agrokorove bunare bez dna. Međutim, za sada se pojavio samo jedan američki fond kojeg u Hrvatskoj već nazivaju „strvinarskim“.
Niz ekonomski sasvim neracionalnih poteza Agrokora, koji su politički iznuđeni ili podržani od strane hrvatske države, ukazuju da suštinski problem Agrokora leži van ekonomskih razloga.
Problem Agrokora uzrokovan je politički, radi potiskivanja ruskog kapitala van Hrvatske. Agrokor je potrošen kao klopka za ruske finansijske investicije. U regionu je upropašćenjem Agrokora stvoren ambijent koristan samo Dojčebanci, nemačkom gigantu Lidl i drugim sličnim igračima. Postoji razlog zbog kojeg Hrvatska preduzima akcije na štetu sopstvenih finansijskih i ekonomskih interesa, a u korist ekonomskih i finansijskih interesa Nemačke. Radi se o „višem interesu“ hrvatske nacionalne megalomanije. To je učešće u rusofobnom političko-bezbednosnom projektu Zapada, koji se razvija u okvirima NATO-strategije. Radi se o Intermarijumu. Međutim, Nemački interesi u Intermarijumu se radije nazivaju „Dunavskim strategijama“ i vrlo se razlikuju od želja nacija centralne i istočne Evrope.
___________________
Uputnice i napomene:
[1] Landeka, Nada – Dinastija Todorić, Hrvatska akademska zajednica domovine i dijaspore, 1. 4. 2014.
[2] Raos, Ivan – Prosjaci i sinovi, Matica hrvatska, TGZ Hrvatske, Zagreb, 1971. g. Prema Raosovom romanu je RT Zagreb 1984. godine premijerno emitovala istoimenu TV seriju u režiji Antuna Vrdoljaka.
[3] Jergović, Miljenko – Ostap Bender: Njegov duh živi u svakom drugom hrvatskom poduzetniku, u građanima koji žive na tuđi dug, u bankarima koji su nudili kredite u švicarcima, Jutarnji list, 3. 11. 2016. g.
[4] Hina – Kreće ruska investicijska ofenziva u RH? Ambasador najavio „godinu proboja“ , otkrio u što sve žele ulagati, Jutarnji list, 9. 2. 2016. g.
[5] Sberbank i Agrokor potpisali Memorandum o razumevanju, Pro objave, 26. 6. 2016. g.
[6] Agrokor i Sberbank objavali sindicirani dugoročni zajam od 600 milijuna evra, Agrokor, 10. 4. 2014. g.
[7] Hina – Sberbank o Agrokoru, Sibiz, 15. 3. 2017. g.
[8] Babić, N – Agrokor, Sberbanka i zašto Moskva posrnulom divu neće otpisati dug, Logično, 18. 3. 2017. g.
[9] Sberbank uvjetuje daljnje financiranje Agrokora, Sibiz, 12. 4. 2017. g.
[10] Ponoš, Tihomir – Božo Kovačević: Hrvatska je deset godina radila na pogoršanju odnosa s Rusijom, a danas je ovisna o njoj, Novi list, 29. 3. 2017. g.
[11] Dojče vele – Jović: Priču oko Agrokora gledati u kontekstu loših hrvatsko-ruskih odnosa, Sibiz, 6. 4. 2017. g.
[12] Nezirović, Vanja – Kako je funkcionirala mreža preko koje je Todorić kontrolirao Agrokor, 18. 4. 2017. g.
[13] Šagolj, Zoran – Otkrivamo uzroke krize u Agrokoru: Nijemci Lidlu davali kredite s 1 posto kamate, a Todorić se kod istih banaka morao zaduživati i po 20 posto! Slobodna Dalmacija, 31. 3. 2014. g.
[14] Tanjug – Agrokor kupio Merkator za 544 miliona evra, Večernje novosti, 27. 7. 2014. g.
[15] Krivokapić, Branilav -Miškovići Beko kupuju „Merkator“, Blic, 1. 4. 2006. g; Mišković kupuje Merkator! Pres, 6. 11. 2008. g.
[16] Stepanović, Biljana – Dužnička spirala i posledice, Vreme br. 1368, 23. 3. 2017. g.
[17] Kanakaraš Trklja, Mira – Agroko(r)merc naših dana, Sputnjik, 5. 4. 2017. g.
[18] Detalji o Leks Agrokoru koje Vlada nije objasnila javnosti, 24 časa, 8. 4. 2017. g.
[19] Agrokor i banke dogovorili se o Merkatoru,Sibiz, 27. 1. 1017. g.
[20] Banke tvrde: Todorić potpisao standstill aranžman, Sibiz, 2. 4. 2017. g.
[21] Lex Agrocor: Pet ključnih točaka, Sibiz, 7. 4. 2017. g.
[22] Fišer, Ivan – Pao dogovor s bankama: Agrokoru injekcija od 150 milijuna eura! Jutarnji list, 10. 4. 2017. g.
[23] Antonio Alvarez pre nedelju dana došao da spase Agrokor, a sada odlazi, Nova ekonomija, 11. 4. 2017. g.
[24] Sramotna epizoda Ante Ramljaka u TLM-u, Sisbiz, 11. 4. 2017. g.
[25] Ramljak odbio Ruse: Novac za plaćanja Agrokoru osiguravaju hrvatske banke, Indeks, 12. 4. 2017. g.
[26] Ramljak: Kredit od 80milijuna eura uz kamatnu stopu od 4.97%, Sibiz, 13. 4. 2017. g.
[27] Alvarez definitivno odbio Ramljaka, Sibiz, 14. 4. 2017. g.
[28] Malus, Siniša – Agrokor slovenskim dobavljačima dužan preko 50 milijuna eura, Sibiz, 19. 4. 2017. g.
[29] Tolušić: Agrokorovim malim dobavljačima namiren dobar dio duga, Sibiz, 18. 4. 2017. g; Zukić o sastanku bh. dobavljača Agrokora: Situacija je vrlo teška, Sibiz, 17. 4. 2017. g.
[30] Do dogovora bankara i dobavljača u Konzum stiže samo svježi kruh, 7. 4. 2017. g.
[31] Efekt Agrokora: Faktoring društva lani imala promet od čak 19,2 milijarde kuna, Sibiz, 10. 4. 2017.
[32] V. B, HINA – „Agrokor ima dovoljnu likvidnost za otplatu svih dugova u 2017.“, Tportal.hr, 15. 2. 2017. g.
[33] Sučec, Nikola – Je li Ivica Todorić spreman žrtvovati Jamnicu? Tportal.hr, 16. 2. 2017. g.
[34] Grgas, Gordana – Američki strvinarski fond ušao u vjerovničko vijeće Agrokora, Jutarnji list, 21. 4. 2017. g.
[35] Ruski veleposlanik: Rusija više ne planira pomagati Agrokoru, N1, 10. 2. 2017. g.
[36] Crni scenarij: Država bi na spašavanje Agrokora mogla potrošiti dvije milijarde kuna, Jutarnji list,19. 4. 2017. g, (dostupno na Sibiz).
[37] Dužničko ropstvo, Dnevnik.hr, 19. 6. 2016. g.
[38] „Još jedna tema s Putinom – Agrokor“, B92, 25. 3. 2017. g.
[39] Vučić pred susret s Putinom: Sberbank preuzima 52% udjela u Agrokoru, Sibiz, 26. 3. 2017. g.
[40] Telesković, Anica – Vučić: Nećemo potonuti s Agrokorom, Politika, 8. 4. 2017. g; Banke tvrde: Todorić potpisao standstil aranžman, Sibiz, 2. 4. 2017. g.
[41] Vučić: Ne možemo i nećemo svi da potonemo sa Agrokorom, Jutjub, 8. 4. 2017. g.
[42] Skulić, Miodrag – Od „Agrokora“ hleb sa sedam kora, Tabloid, br. 80 (386), 6. 4. 2017. g.
[43] Ruski diktat: Agrokor kupio 10,1 posto dionica Merkatora od Agrokor Investmentsa, Sibiz, 17. 3. 2017. g.
[44] Vučić i Cerar o zaštiti prava zaposlenih i poslovanju „Merkatora“, RTS, 11. 4. 2017. g.
[45] Slovenska vlada donijela „Lex Mercator“, HRT, 13. 4. 2017. g.
Nastaviće se
