PETAR POPOVIĆ: KAKO JE PROTEKAO SASTANAK PUTINA I MERKELOVE

Umesto Trampa, glavni sagovornik Moskve na Zapadu neočekivano je postala Angela Merkel Očekivan je...

Umesto Trampa, glavni sagovornik Moskve na Zapadu neočekivano je postala Angela Merkel

Očekivan je Tramp – ali u stolicu Putinovog sagovornika o krizama u Ukrajini, Siriji, Libiji… uskočila je, u svojstvu relevatnog partnera, ipak, Angela Merkel, čije angažovanje prema Kini i posete, kao u ponedeljak Saudijskoj Arabiji i Emiratima, svedoče o rešenosti Nemačke da u “svetskim poslovima” zauzme “mesto koje joj pripada po gabaritu”, ne iščekujući predvodništvo SAD. Gospođa kancelarka ne misli da se Rusija, na tačkama gde je Moskva uticajni akter, može ignorisati. U utorak, Angela Merkel je doputovala u Rusiju i s Vladimirom Putinom konferisala u letnjoj rezidenciji šefa Kremlja, u Sočiju. To je prva poseta kancelarke Rusiji posle skoro dve godine, od 9. maja 2015. – i sudeći po toplini osmeha gospođe Merkel pri rukovanju, vreme nije potrošeno uzalud.

Pretres šireg dnevnog reda upriličen je pod plaštom organizacije samita G20, 7. i 8. jula u Nemačkoj.

Putin i šef SAD Donald Tramp srešće se, oči u oči, tek na margini tog sastanka u Hamburgu. Sondiranje mogućnosti za neki eventualno raniji susret dvojice, negde na tlu “treće države” tokom Trampove posete Evropi tokom maja, nije bilo uspešno. Novi šef SAD nema, kako zaključuju posmatrači, mnogo komocije unutar politike produženog hladnog rata s Moskvom, kojim plaća za podršku američkih anti-ruskih faktora njegovoj unutrašnjoj politici.

KRIZA U UKRAJINI
Rusija je konstruktivan partner, ali sankcije se mogu ukloniti tek pošto se potpuno primeni sporazum iz Minska”, izjavila je gospođa kancelarka, upitana od novinara o evropskim sankcijama (citirao je Sputnjik. ru).

Uzgred, cena privrženosti Nemačke sankcijama vrlo je visoka, imajući na umu vrednost prepolovljene trgovinske razmene, sa 80 milijardi (2012.) na 47 milijardi eura (2016.). Dvoje lidera pojavili su se pred štampom u pauzi između dve runde razgovora ali, reklo bi se, pošto je ključni krizni inventar bio iznet na radni sto. Nezaobilazna evropska kriza je ona u Ukrajini, potvrdilo se već prvim komentarima.

“Stanje u Ukrajini i dalje je izvor ozbiljnog razmatranja”, izjavio je Vladimir Putin – koji je i sam potvrdio da treba primeniti sporazum iz Minska, ali “od svih ( umešanih ) strana”.

Ako se sme tumačiti, reč je o stanovištu Moskve da sopstveni deo obaveza “po Minsku” treba da izvrši najpre Kijev, ustavnim utvrđivanjem federalne autonomnosti tzv. republike Donbas-Lugansk, u istočnoj Ukrajini. Potrebno je da Kijev i pobunjenici sednu oči u oči.

Evropa, pak, pred tim zatvara svoje oči i radije proziva Rusiju – mada su Nemačka i Francuska i deo evro-ruske diplomatske mašine (Normandijske četvorke) i su-kreatori teksta s redosledom dogovorenih koraka za izlazak iz krize. Nejasno je u kojoj su se meri, i da li su se Putin i Merkel makar danas razumeli o tome.

Upitana, da li je možda (umesto Minskog) potreban novi sporazum, gospođa Merkel je “odlučno izjavila da je ona protiv toga”. Protiv je i Putin, preneto je od štampe iz Sočija, “rekavši da se ne mogu činiti novi planovi dok oni postojeći još nisu primenjeni”.

Putin je pred novinarima primetio da “niko nije Donbas odvojio od Ukrajine”, koliko su to učinile ukrajinske vlasti svojom blokadom. Normandijska grupa radi, ali potrebno je da u Ukrajini sukobljene strane pokrenu svoj direktan dijalog.

ISTRAGA O HEMIJSKOM ORUŽJU U SIRIJI
Mimo Ukrajine ruski i nemački lider pretresali su stanje stvari u Siriji.

“Diskutovali smo takođe o situaciji u Siriji”, rekla je Angela Merkel. “Kao federalni kancelar, zapazila sam da smo nastojali da učinimo sve što nam je u moći da podržimo prekid vatre, prestanak neprijateljstava, da pomognemo ljudima… Mislim da ćemo onda pretresti stanje u Libiji. Ujedinjeni smo u onome što se tiče borbe protiv međunarodnog terorizma. Rusija i Nemačka tu mogu još tešnje da sarađuju”, rekla je Merkel.

Šef Rusije je, govoreći o Siriji, izjavio da su on i Merkelova saglasni u osudi upotrebe hemijskog oružja. “Mi odlučno osuđujemo bilo koju upotrebu hemijskog oružja”, izjavio je Putin, rekavši da su dve strane saglasne da je potrebna podrobna istraga napada takvim oružjem u sirijskom Han Šejhunu.

“Oni koji su krivi moraju biti pronađeni i kažnjeni”, rekao je šef Rusije. “Međutim, to je izvodljivo samo posle nepristrasne istrage”, rekao je. Putin je rekao da se u Siriji ne mogu zanemariti pregovori aktera sukoba. “Sirijski sukob može se rešiti samo kroz pregovore”, citiran je Putin.

Kremlj je u utorak emitovao posebnu izjavu šefa Rusije da Moskva podrazumeva “odlučujuću ulogu” koju u rešavanju krize u Siriji imaju SAD. U utorak uveče očekivan je telefonski razgovor Donalda Trampa i Vladimira Putina, čiji sadržaj nije nagovešten unapred.

GEJ PRAVA U ČEČENIJI
Govoreći o bilaterali, Putin je izjavio da Rusija stremi odnosima saradnje s Nemačkom, na principima uzajamnih koristi, međusobnog uvažavanja i jednakosti.

U okviru razgovora o bilateralnim odnosima Angela Merkel je pokrenula pitanje kažnjavanja homoseksualaca u Čečeniji i zabrane aktivnosti u Rusiji sekti Jehovinih svedoka. Takođe, lider Nemačke se zalaže za bezbednost učesnika u političkim demonstracijama protiv vlasti u Moskvi.

Karakteristično, britanski Gardijan kao i nemački Dojče vele a i brojni drugi u bloku zapadne štampe, jedva da i navode krizne teme rusko-nemačkog dijaloga. Saglasno tim glasilima, poseta Angele Merkel Sočiju svela se na nemačku lekciju Rusima, povodom gej-slučaja u Čečeniji i intervencija policije prema demonstrantima. Drugim rečima – ono što citiraju ruski izvori mora da je neka vrsta privida. Zapad i Moskva su u hladnom ratu. S Rusijom nema nikakvih razgovora. U svakom slučaju to je i stav Vašingtona.

Izvor balkanmagazin.net, 03. maj 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u