DOJČE VELE: MOSKVA NAORUŽAVANjEM TALIBANA ŠALjE PORUKU VAŠINGTONU?

Džejms Matis je krajem aprila prilikom nenajavljene posete Kabulu izrazio „duboku zabrinutost“ zbog izveštaja...

Džejms Matis je krajem aprila prilikom nenajavljene posete Kabulu izrazio „duboku zabrinutost“ zbog izveštaja o ruskim isporukama oružja talibanima

Pre trideset godina su Amerikanci naoružavali mudžahedine da se bore protiv Sovjeta. Danas, tvrde neki izvori, Rusi naoružavaju talibane da se bore protiv Amerikanaca. Dok se igraju geostrateške igre, Avganistan strada.

S obzirom na zabrinjavajuću bezbednosnu situaciju u Avganistanu, američki predsednik Donald Tramp će sigurno popustiti pritiscima svog vojnog vrha koji traži povećanje broja američkih vojnika u toj zemlji. Za sada se govori o dodatnih 3.000 do 5.000 vojnika.

Trenutno je u Avganistanu, u okviru misije Resolute Support, stacionirano 8.400 američkih vojnika, kao i 5.000 vojnika iz sastava NATO-a. SAD su nedavno u nemirnu južnu pokrajinu Helmand poslale 300 marinaca. Inače, američke trupe su se iz Helmanda bile povukle pre tri godine. Marinci bi sada trebalo pre svega da služe kao instruktori za obuku avganistanske vojske.

U prelaznom razdoblju između Obaminog i Trampovog mandata američka strategija za Avganistan bila je nejasna. Dešavalo se ono na šta su kritičari upozoravali godinama – niti ima pravog mirovnog procesa, niti su talibani vojno pobeđeni. Maratonska intervencija posle 16 godina zapravo nije suštinski promenila odnos snaga u zemlji.

Kako u politici vakuuma ne može biti, američku neodlučnost je koristila Moskva. Na nekoliko regionalnih konferencija o Avganistanu na kojima su učestvovale regionalne sile poput Pakistana, Indije i Kine, Moskva je pokušala da se pozicionira kao mirovni posrednik.

Rusija namerava da učini ono što su SAD odavno bezuspešno pokušavale: da uključi talibane u mirovni proces. Zauzvrat se Moskva zalaže za ublažavanje međunarodnih sankcija vođama tih fanatičnih pobunjenika ako budu spremni na saradnju.

RUSI PAZE ŠTA ISPORUČUJU?
Amerikanci su po prirodi sumnjičavi kada je reč o ruskim potezima u Avganistanu. Američki ministar obrane Džejms Matis je krajem aprila prilikom nenajavljene posete Kabulu izrazio „duboku zabrinutost“ zbog izveštaja o ruskim isporukama oružja talibanima. Konkretniji je bio neimenovani pripadnik američke vojske koji je za novinsku agenciju AP rekao da Rusija talibanima u pokrajinama Helmand, Kandahar i Urusgan dostavlja automatske puške i lako oružje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je te optužbe odbacio kao neosnovane.

Pitanje je: Šta se krije iza navodne ruske isporuke oružja talibanima? Set Džons je direktor Centra za bezbednosnu i odbrambenu politiku koji deluje u okviru RAND Corporation i tesno sarađuje s Pentagonom. On je u izjavi za Dojče vele rekao da je siguran da su izjave saradnika odbrambenih resora utemeljene na pouzdanim informacijama.

„Takve izjave, posebno ako dolaze od visokih predstavnika vlade, moraju biti proverene od strane tajnih službi koje koriste sve izvore koje imaju na raspolaganju.“

S druge strane, taj stručnjak upozorava da je Rusija prebrzo identifikovana kao značajni isporučilac oružja talibanima.

„Talibani dobijaju oružje i druge vrste pomoći iz niza drugih izvora, državnih i nedržavnih. U tom kontekstu je ruska podrška, bilo da je reč o ubojitom oružju ili neka druga, vrlo ograničena.“

Džons veruje da se radi o lakšem naoružanju: „Na bazi istorijskog iskustva, isporuka efektnog oružja kao što su rakete zemlja–vazduh takvim grupama je čist autogol. Mislim da će svaki potencijalni isporučilac dobro razmisliti o kvalitetu i kvantitetu isporuke oružja talibanima.“

OPASNOST NA JUGU
Jedan od motiva za pojačani ruski angažman u Avganistanu jeste i zabrinutost za bezbednosnu situaciju na jugu te zemlje, kaže politikolog Džons: „Za Rusiju je važno to što u Avganistanu i regionu deluje više militantnih grupa. U Moskvi se pažljivo prati angažman Amerikanaca i postavlja se pitanje kakav učinak to ima na terorističke aktivnosti i stabilnost na ruskom južnom krilu.“

Pojavljivanje Islamske države (ID) u Avganistanu 2014. godine je u Moskvi izazvalo strah od mogućih terorističkih aktivnosti i na ruskim južnim granicama.

Zbog uspeha talibana u čišćenju juga Avganistana od pripadnika ID i njihove uporne borbe protiv ID u drugim delovima zemlje, talibani su za Moskvu potencijalni saveznici, smatra Set Džons: „Talibani su proširili nadzor nad ruralnim područjima. Moguća ruska ideja je da, dugoročno gledano, saradnja s njima neće štetiti ako SAD, NATO i avganistanska vlada ne uspeju da stabilizuju zemlju.“

To je, dakle, dugoročno razmišljanje. Za početak, Rusija pokušava da se predstavi kao pošteni posrednik. Doduše, teško da će ubediti zvaničnike u Kabulu.

„Velika je greška praviti razliku između dobrih i loših terorista“, izjavio je nedavno jedan savetnik avganistanskog predsednika Ganija.

Izvor Dojle vele/RTS, 08. maj 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u