ČIJI JE SAVET EVROPE?

ANDREJ MILANOVIĆ Nije dobro da Parlamentarna skupština Saveta Evrope bude telo za promociju antiruskih...

ANDREJ MILANOVIĆ

Nije dobro da Parlamentarna skupština Saveta Evrope bude telo za promociju antiruskih stavova

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, telo koje je osnovao Savet Evrope, zahtevala je je u svom izveštaju od vlasti Srbije da „prizna genocid u Srebrenici“, da iskoreni „rasističke“ navijačke grupe i promeni retoriku u javnom diskursu koja „podseća na 90-te“. Ove optužbe ne bi bile čudne kada ne bi toliko ličile na korpus napada dela lokalnih političkih faktora koji sad nisu u opoziciji srpskoj vlasti, već samoj Srbiji.

Na sličan način od početka prošlog meseca poslanici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope počeli su da pripremaju antirusku rezoluciju pod radnim naslovom Hapšenje Alekseja Navaljnog i drugih demonstranata u Rusiji. Radi se o reakciji na hapšenje ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, koji je bio jedan od organizatora protesta protiv ruske vlasti u Moskvi 26. marta. Već sutradan Navaljni je izveden pred sud, gde mu je dosuđeno 15 dana zatvora uz novčanu kaznu od 20.000 robalja (320 evra) zbog organizovanja skupa koji nije prijavljen policiji. Naravno, u globalnim medijima i međunarodnim telima, poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Rusija je optužena za nepostojanje građanskih i političkih sloboda.

POLITIKA IZNAD PRINCIPA
Kroz hor zapadnih medija koji su osuđivali Rusiju jedva su se probijali glasovi poput Đenara Sanđulijanija, koji je u listu Libero 28. marta napisao da je odnos ruske policije prema demonstrantima bio mnogo blaži nego odnos policije u Italiji, Francuskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope. Nikada se, međutim, nije dogodilo da je delovanje policijskih organa evropskih država bilo osuđeno od evropskih političara“, piše Sanđulijani u tekstu pod naslovom Putin je doneo Rusima samo dobro, tvrdeći da je on svojoj zemlji vratio prirodna bogatstva iz ruku kriminala i da bi, da nije bilo Putina, Rusija danas izgledala kao „Nigerija sa snegom“.

navaljnihapsenjeIstog dana u italijanskom dnevnom listu Korijere dela sera beloruski dobitnik Nobelove nagrade za književsnost Svetlana Aleksijevič, inače veoma opoziciono nastrojena i prema Aleksandru Lukašenku i prema Vladimiru Putinu, tvrdi da su demonstracije koje je u Moskvi organizovao Navaljni bile obična provokacija. „Aleksej nije moj heroj“, rekla je Aleksijevičeva, tvrdeći da njegovi protesti „nisu bili vođeni težnjom za promenom“.

Da zapadnu politiku i medije opredeljuje politička podrška pojedinim vladama, zbog koje su spremne i da tolerišu nasilje koje one vrše, videlo se, na primer, prošle godine u Crnoj Gori. Naime, niko u Zapadnoj Evropi nije reagovao kada je crnogorska policija prošle godine grubom policijskom silom razbila antivladine demonstracije. Brutalno prebijanje opozicionih demonstranata nije bilo dovoljno da bilo ko na Zapadu dovede svoje odnose sa tadašnjim pronatovskim premijerom Milom Đukanovićem.

SASTANAK U NIKOZIJI
Sa druge strane, da neke zapadne sile na veoma tankom ledu drže vladu Aleksandra Vučića, pokazao je njihov jak pritisak da se srpska policija ne meša u skorašnje antivladine demonstracije, nazvane „protestom protiv diktature“. To je i bio jedan od razloga zašto je tokom protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije reakcija vlasti bila vrlo blaga, uprkos tome što protesti nisu bili uredno prijavljivani, kako je u takvim prilikama nalagao zakon. Naravno, reakcija srpske policija bila je neuporedivo blaža od uobičajenih reakcija zapadnih policija na proteste u njihovim zemljama, koje su mnogo žešće. Da se i ne govori o tome da nijedna policija u Zapadnoj Evropi ne bi dozvolila održavanje neprijavljenog protesta.

Činjenica da su se na meti Saveta Evrope našle i Srbija i Rusija trebalo bi pripisati političkim razlozima, a ne tome da je to telo posebno zabrinuto za stanje ljudskih prava u Srbiji i Rusiji. Naravno, nije Savet Evrope zabrinut ni za Alekseja Navaljnog, nego je ta „briga“ izazvana početkom nove antiruske kampanje i rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Istina, antiruskoj histeriji u zapadnom establišmentu suprotstavili su se neki parlamentarci, poput španskog poslanika Pedra Agramunta. Sličnu uravnoteženu politiku prema Rusiji zagovara i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, poslanik norveških laburista.

podgoricaprotest11Budući da će 19. maja u Nikoziji biti održann sastanak komiteta ministara Saveta Evrope, očekuje se da će biti zauzet politički stav i o rezoluciji o Navaljnom. Tog dana u prestonici Kipra videće sa da li će u Savetu Evrope pobediti konstruktivni stav Agramunta i Jaglanda ili antiruska histerija, koja neće dozvoliti da Savet Evrope i njegova Parlamentarna supština budu telo od autoriteta koje će biti u stanju da pomaže u pronalaženju rešenja za pitanja prevazilaženja postojećih izazova u Evropi.

Svet
Pratite nas na YouTube-u