SLOBODAN RELjIĆ: RUSIJA I TURSKA ĆE POTISNUTI ZAPADNI UTICAJ SA BALKANA

Mnogo će lakše ići proces devesternizacije koja nas je dosad stezala oko vrata, gušila...

Mnogo će lakše ići proces devesternizacije koja nas je dosad stezala oko vrata, gušila i usmeravala na „polja smrti“, nego proces uspostavljanja našeg novog društvenog stanja

Tri dana posle pobede Donalda Trampa, jedan profesor prava setio se knjige od pre decenije i tvitovao tri paragrafa iz nje. Doći će dan kad će „radnici shvatiti da se njihova vlada uopšte nije trudila da spreči sunovrat njihovih zarada i gubitak posla. Shvatiće i da ,bele kragne’ nemaju nameru da im priteknu u pomoć jer su i same prestravljene kao i oni“, napisao je Ričard Rorti, levičarski filozof 1998. godine.

I, kao što i najbenigniji levičar zna – „tada će se nešto slomiti“. Liberali ne vole reč „slom“ pa ih onda normalne stvari iznenade, a logika im se učini nepodnošljivom. Jer, liberalni svet, u kome je zdrav razum poništen stvaranjem pseudosveta u mejnstrim medijima, sad sav svoj bes usmerava na čoveka kome je do juče bilo najvažnije da višak kose s jednog dela glave prebaci na onaj deo koji kosa ubrzano napušta.

Kao da je Tramp kriv što je osećao (drugi pasus) da će „ljudi iz provincije odlučiti da je sistem propao, i okrenuti se potrazi za jakom ličnošću za koju će glasati, koja će ih uveravati da će, čim bude izabrana, učiniti da samozadovoljne birokrate, prevrtljivi advokati, preplaćeni mešetari na berzama i postmodernistički profesori prestanu da budu ti koji kreiraju njihovu sudbinu“.

I treći pasus: „Sve što je urađeno za prava crnaca, manjina, homoseksualaca i ostalih… biće izbrisano. Šaljivi prezir prema ženama vratiće se u modu. Netolerancija i sadizam će nas poplaviti, a sav bes slabo obrazovanih Amerikanaca zbog toga što im sudbinu kroje oni sa fakultetskim diplomama izaći će na videlo“.

Jedan tvit je pokrenuo tvit-talasanja i Rortijeva studija Ostvarenje naše zemlje – levičari i Amerika XX veka pretvorila se u proročanstvo, a knjige koje su godinama ležale u magacinima – „Amazon“ je rasprodao do smiraja dana. Svi mi, u stvari, čekamo svoje Tarabiće. I da: Rorti je javio kako su stigli „žuti ljudi“ i ukrali Amerikancima „američki vek“ kad su oni bili glavni narod na Zemlji.

Podsećanje na Ričarda Rortija može da deluje kao preopširan uvod u suočavanje s činjenicom koju je ovih dana nama doturio „Fajnenšel tajms“ – da „Rusija i Turska žele da istisnu EU sa Balkana“. Ne znam koliko će našoj kvazieliti – koja se kladila na Hilari Klinton – trebati da shvati da u ovoj poruci nije suština šta Moskva i Ankara „žele“, nego što ubrzano dolazi vreme kada one to „mogu“.

Dok Tramp bude umirivao svoje „ljude iz provincije“, koji bi sada radije da nešto rade nego da na televiziji i u lažnoj statistici gledaju kako im je dobro, njegov pogled prema Balkanu će gasnuti. Isto bi se to desilo i Hilari Klinton na koju su naši „elitisti“ bacali sve karte, samo ona to ne bi priznavala, pa bi se „srpska provincija“ sporije budila. Ovako bi svaki Rorti mogao da bez nekog udubljivanja izvuče neke zaključke koji samo hohštaplerima i slepcima nisu vidljivi.

Ako Srbi, Turci, Grci i Bugari – sav taj balkanski konglomerat „rogova u vreći“ – propitivačima iz američkog „Galup internešnela“ kaže da bi radije pozvali Ruse da im pomognu ako dođe do nekog rata nego NATO, bandoglave Amerikance, lukave Engleze, netolerantne Nemce, uspavane Francuze i blede Italijane, onda je nešto zaista „trulo u državi Danskoj“. Baš, trulo!

Dobro, mi stvarno živimo u doba kad niko ne veruje ni u „d“ od demokratije i kad se jak glas naroda zove „ekstremnom desnicom“ i „populizmom“ i kad je kriv narod koji ovo više ne može da trpi, a ne oni koji su to antidemokratsko stanje stvorili, ekstremno se obogatili i spremni da status quo brane do poslednje glave svog naroda. Sad kad Tramp digne pogled s Balkana i povuče onih 5 milijardi dolara koje su SAD odvajale za ubeđivanje Balkanaca kako žive „u najboljem od svih svetova“, logično je – a da čovek ne mora da bude Rorti ni Tarabić – da će sva ta njihova konstrukcija rđati i urušavati se. I to ubrzano.

Na čemu bi se, inače, držala kad Amerikanci ovde nisu uvažavali nijednu činjenicu – kulturnu, političku, geostratešku, ljudsku – koja se ne bi složila s njihovim nasilničkim planovima, a čiji je glavni maneken bio čovek po imenu Ričard Holbruk, kome su glavni argumenti bili „u topuzu“ i arogantnom vikanju na sagovornike kao na decu u vrtiću.

Sad će se sve to holbrukovanje, koje je počelo da puca kao led u proleće, otopiti i pretvoriti u novu holbrukovsku bujicu koja će nam baciti na glave nove nevolje i uvesti nas u nove drame. I šta bi se tu moglo drugo očekivati, nego da se na Balkanu pojave Rusi i Turci. Kao što tu bejahu u XIX veku.

Razlika je u tome što su se onda oni tu najdirektnije sukobljavali, a Austrougari, Nemci i Britanci iz toga izvlačili sve koristi. Šta će ta razlika doneti Balkanu, ključno je pitanje. Uspostavljanje održivog mira, manju upotrebu rimskog Divide et impera ? Ili se mi to samo zaludno nadamo?

Ali, najpre bi, za našu korist, morali da zaboravimo da će nam Zapad pomoći u ovoj „novoj tranziciji“. Prvo, zato što znamo kako su to radili u XIX veku, a drugo šta su napravili kad su držali „i nož i pogaču“ na kraju XX veka. Tu nisu potrebni nikakvi Tarabići: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, bespametno cepanje SFR Jugoslavije sa jedinom namerom da Srbi, najveći narod i u centru Balkana, budu iscepkani na što više delova i da od Albanaca naprave svog ključnog slugu.

Čak je u međunarodno pravo uveden termin „entitet“ da bi se osvetničkom besmislu dao nekakav smisao. Ubijanje naroda koji ne može da se brani obeleženo je kao delo „milosrdnog anđela“ koji u svom dobročinstvu „tomahavcima“ rascepljuje glave „kolateralnoj šteti“. A, gle čuda, onda je vođa „kolateralne štete“ postao Hitler (!), a bezlična masa je počinila genocid. I, državni sekretar SAD nalazi da nije prevelika cena pola miliona mrtve iračke dece da se, posle Velike laži, Iračanima donese krvava demokratija, ali jeste genocid i sedam hiljada (brojka je, inače, njena izjava koju istrage nisu potvrdile) nastradalih u jednom gradu u jednoj vojnoj operaciji!?

Naravno, bez obzira na sva iskustva, narod koji živi u vremenu i na mestu na kome žive Srbi ne može se povući u „sjajnu izolaciju“: neizbežnost je učiti od ekonomski razvijenijih, uzimati iz velike kulture ono što oplemenjuje našu kulturu, saobraziti svoj suživot sa hrišćanskom obavezom o „braći“. Iz toga se ne može izlaziti.

Ali, to, kao što važi za Zapad od koga se valja udaljiti na normalnu distancu, važi i za Istok, kome se valja približiti, ali ne toliko da nam se kao Ikaru krila istope od jake sunčeve toplote. Izuzetno je važno i kompleksno prelomno vreme u kome živimo. I paradoksalno. Mnogo će lakše ići proces devesternizacije koja nas je dosad stezala oko vrata, gušila i usmeravala na „polja smrti“, nego proces uspostavljanja našeg novog društvenog stanja. Devesternizacija sada teče iz Vašingtona.

To je odricanje od „vrednosti“ koje oni više ne mogu da održe, ali uspostavljanje novog poretka stvari, uvođenje novih normi (koje našim bolesnim elitama više neće stizati na prevod iz Brisela), uspostavljanje novog seta vrednosti, to je teži put. On traži nove ljude koji neće moći posuditi ideje i snagu od bezidejne Angele Merkel i nama ih prostirati kao dostignuća. Samo oni koji takav pristup gledaju kao „pohvalu ludosti“ biće od koristi društvu budućnosti.

Kao što se već desilo s Bregzitom i Trampom „srpska provincija“ (u to spada i Beograd, već od Železničke stanice i Mirijeva) ubrzo će odlučiti „da je sistem propao“. Neko će im reći da, kad se država sve više zadužuje, to nije jak budžet, da je manja penzija gora od veće, da se u zemlji koju MMF leči od siromaštva povećava i broj programa protiv siromaštva i broj siromašnih i – eto, već će biti sa zdravim razumom „na ti“. A to je glava iznad liberalističke baruštine u kojoj se valjaju u sjajnom otpadu koga ima više od hrane.

I tu nastaje problem: nije svaka promena dobro rešenje. I tu, jedino tu, liberali su u pravu. Bežeći od njih narodu, pre veka birali su Hitlera. Ta njihova „sposobnost“ da u demokratskim društvima stvore fašizam pokazala se kao njihova nova istorijska šansa – istorijsko pravo da od 1945, u pola veka stvore nešto što bi i „ljudi iz provincije“ mogli da podnose. Ali, liberalna ideologija nije pokazala da ima tu sposobnost. I evo nas u novom okretanju istorijskog ruleta. 

Ovaj put on neće stati ni na „crveno“, a još manje na „crno“. Na to se možete kladiti, a ostalo je naša sposobnost da u svemu tome učinimo za sebe najbolje.

Izvor Geopolitika/Fakti, mart 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u