NE-ZAPADNI SVET PREUZIMA INICIJATIVU

SINIŠA LjEPOJEVIĆ Balkanski put postaje jedna od glavnih arterija iz Grčke prema Evropi. Zato...

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Balkanski put postaje jedna od glavnih arterija iz Grčke prema Evropi. Zato je važno da je i Srbija bila deo samita u Pekingu

Nedavni svetski samit u Pekingu o novom projektu Jedan pojas, jedan put, ili popularno nazvanim Novi put svile, je pre svega još jedna potvrda da takozvani ne-zapadni svet preuzima globalnu inicijativu. Dok se Zapad bavi besmislenim aferama, detinjastim lažima, ogovaranjima i obmanama u prikrivanju nemoći u rešavanju problema, onaj drugi, ne-zapadni deo sveta ne gubi vreme. Zapad postaje sve marginalizovaniji. To je deo suštinskih promena u savremenom svetu, čije posledice se još uvek ne mogu do kraja sagledati. Novi put svile je simbol strateških pomeranja.

Umesto da ide ususret neizbežnim događajima i postane deo kreatora novih odnosa u svetu Zapad je, zagnjuren u izbledelu sliku samouverenosti i stalnu infantilnu ljutnju na druge, izabrao da potpuno ignoriše istorijski skup u kineskoj prestonici. Na skupu u Pekingu učestvovali su šefovi 29 država i njihovih vlada. U zapadnim medijima bile su retke vesti da se taj skup uopšte i održava, a oni koji su tome dali prostora pre svega su se bavili kritikama i njegovim omalovažavanjem, i to isključivo pozivajući se na neimenovane „diplomatske izvore“.

„EU ODBACILA KINESKE IDEJE I PROJEKAT“
A reč je o najvećem infrastrukturnom i razvojnom projektu u svetskoj istoriji, vrednom oko 900 milijardi dolara, u kome učestvuju zemlje koje daju 65 odsto svetske populacije. Amerika je predvodila ignorisanje skupa u Pekingu, a onda i verna pratilja, briselska birokratija. Londonski Gardijan tvrdi da je „EU odbacila kineske ideje i projekat“ i da je odbila da potpiše završni sporazum mada nije jasno ko je to učinio i odlučio. Jer na skupu su na najvišem nivou bile zastupljene članice EU Grčka, Mađarska i Italija, koje su predstavljali predsednici vlada, a svoje predstavnike su poslale i Belgija, Estonija, Nemačka i Španija. To odbijanje se pripisuje Evropskoj komisiji, koja formalno ima status pravnog lica, ali ona nije Evropska unija, utoliko pre što su neke članice prihvatile sporazum. Prema tim neimenovanim izvorima, Brisel je odbacio projekat jer u njemu navodno nema obaveza socijalne i održivosti životne sredine. I, tvrdi, nije transparentan. U prevodu: EU odbija jer nosioci najveće svetske investicije nemaju nameru da polažu račune Briselu. Uz te zemlje članice, zanimljiv je i položaj Velike Britanije, koja je još uvek i biće do 19. marta 2019. godine članica EU.

Velika Britanija je podržala projekat Jedan pojas, jedan put, i u Pekingu je njen ministar finansija potpisao finansijski deo sporazuma a druge delove nije jer navodno Britanija u njima nije učestvovala mada ih je zvanično podržala. U Kini nije bila britanski premijer Tereza Mej zbog skorih izbora i kampanje, ali je bio drugi čovek britanske vlade, što je status ministra finansija. Čak se u zvaničnim krugovima nezvanično tvrdi da je Britanija iza scene sa Kinezima i drugima i učestvovala u celom projektu, idejama i rešenjima. Važan signal.

kinasamit201702Iza arogancije Zapada krije se ustvari velika zabrinutost. Projekat novog puta svile jeste izvorno ekonomsko-trgovački, i u toj funkciji je njegova kompletna infrastruktura, ali ekonomsko povezivanje i umrežavanje zajedničkih ekonomskih interesa neminovno sa sobom nose i političku saradnju, kakvu takvu. A iz ekonomsko-političke saradnje i uspostavljanja zajedničkih interesa neizbežno nastaje i bezbednosna saradnja i na njoj bazirana infastruktura. Njenu bazu će svakako činiti bezbednosni potencijali Kine i Rusije, dve od tri svetske sile. U svom potencijalu projekat bi mogao biti jedna od okosnica novog svetskog poretka. Uz tu zabrinutost, strah Zapada je još širi. Naime, bez obzira na sukobe, ratove i nesuglasice, još uvek globalna ekonomija funkcioniše unutar finansijskog sistema čiji je Zapad kreator i kontrolor. Sve svetske pare se na kraju, na ovaj ili onaj način, obrću na berzama u Njujorku i Londonu jer je takav sistem. Ali Kina i Rusija već uveliko rade na razvoju jednog drugačijeg finansijskog sistema i, uz tako moćnu investicionu potporu kakav je projekat Jedan pojas, jedan put taj novi finansijski sistem je jednostavno neizbežan. Zapad i pre svega Amerika sa svojim dolarom tako gube kontrolu nad globalnim finansijskim tokovima i odatle i zabrinutost i pokušaj bojkota velikog projekta.

JEDAN DRUGI SVET KREĆE U SVOJU GLOBALIZACIJU
Zapadna propaganda pokušava da dezavuiše skup u Pekingu insistiranjem kako ipak Indija, druga po veličini zemlja na svetu, ne učestvuje. Ustvari, Indija je učestvovala na nivou eksperata, ali predsednik vlade nije otišao u Peking. Čak se i tvrdi da je to zahvaljujući pritisku Amerike na Indiju. Malo je, međutim, verovatno da je to baš pod pritiskom Amerike, nego za to postoje unutrašnji razlozi. Put svile, prema planu, prolazi kroz dve za Indiju sporne teritorije – jedna pripada Kini, a druga Pakistanu – i taj je deo kinesko-pakistanske granice. Sugeriše se takođe da je Indija bojkotovala skup, zabrinuta zbog kineskog prisustva u Indijskom okeanu. Tačno je da Amerika odavno pokušava da oživi i čak intenzivira netrpeljivost u regionu i rivalitet između Kine i Indije, ali dve zemlje sarađuju unutar BRIKS, pa se, utisak je, u ovom slučaju malo preteruje. I, naravno, tu je stalni problem Pakistana, Indija nastoji da izbegne da bude viđena na istom mestu sa Pakistanom.

Takođe, Kina se optužuje da je projekat u funkciji njenih imperijalnih ambicija. To je, razume se, potpuno nepoznavanje istorije i prirode Kine, zemlje koja je odavno iživela i napustila imperijalne ambicije. Reč je, međutim, o tome da ni Kina ni druge zemlje u razvoju sa visokom stopom rasta ne žele više da budu samo izvor gotovog novca za Zapad, nego deo svetskog ekonomskog sistema, u kojem će imati svoj srazmeran udeo i da aktivno izgrađuju ekonomski napredak, a ne da čekaju naređenje i ideje nadmenih bankara sa zapadnih berzi i korumpiranih političara kao njihovih advokata. Istovremeno, međutim – što je među ozbiljnim brigama Zapada – Jedan pojas, jedan put je prvi pouzdan nagoveštaj da Kina izlazi na međunarodnu scenu da je Kineski zid samo njena teritorijalna granica, ali ne više i zid. To je tektonska promena. Utoliko pre što je projekat novog puta svile jedan novi oblik globalizacije, kako je to nagovestio i sam kineski lider, sasvim drugačiji od onoga dosadašnjeg, čije neuspehe već odavno vidimo. Zapadne zemlje koje su autori te dosadašnje globalizacije napuštaju taj koncept i u toku je proces deglobalizacije, a sada jedan drugi deo sveta kreće u svoju globalizaciju.

vucicsi00Nije samo reč o Srednjoj Aziji, kao u izvesnom smislu prirodnoj zoni uticaja Kine, nego su tu sada i Afrika, i Evropa, i Bliski istok. Kina je u Africi kao najveći investitor, kreditor i trgovinski partner odavno prisutna, Kinezi u Džibutiju već grade svoju prvu afričku vojnu bazu, pa će novi projekat iza koga ne stoji samo Kina nego i Rusija najveću novinu u sferi uticaja, posebnu važnost imati za Evropu i Bliski istok. Evropljani su do sada uglavnom samo tražili kineske pare, ali sada je situacija drugačija. U Evropi će neobično veliki značaja projekat imati za Centralnu Evropu i Balkan. Balkanski put postaje jedna jedna od glavnih arterija koja kreće iz Grčke prema Evropi. Zato je veoma važno da je i Srbija bila deo samita u Pekingu. I ta važnost nema nikakve veze sa rusofilstvom ili sklonošću ka Kinezima ili Amerikancima i Briselu, jer ovde je reč o vidljivoj budućnosti savremenog sveta i prepoznavanju te budućnosti. To će, međutim, na Balkanu stvoriti nove dimenzije geopolitičkih utakmica, što je izgleda neizbežan deo političke istorije Balkana i, naravno, Srbije, područja kojeg geopolitičke igre ne mogu da mimoiđu. U takvim okolnostima neophodno je zato učiti se na prethodnim iskustvima i, što je još važnije, uvažavati ta iskustva.

Svet
Pratite nas na YouTube-u