MOLDAVIJA DO SRBIJE

ZORAN DRAGANOVIĆ Eventualni uspeh Rusije u Moldaviji daće vetar u leđa ne samo nama...

ZORAN DRAGANOVIĆ

Eventualni uspeh Rusije u Moldaviji daće vetar u leđa ne samo nama na Balkanu već svim slobodnim narodima

Možemo li da zamislimo kako bi izgledala Srbija da se nalazi na nekoj drugoj geografskoj širini, a ne na ovako prometnoj raskrsnici? Da li bi naše vođe od iskona do danas imale prostor za autentične izbore, ne obazirući se na ine, već samo na interese Srbije?

Kako bi danas geopolitički odjeknula Vučićeva izjava – zbogom EU? Dobar komad patriotske javnosti želi da Vučić uradi baš to ili želi da ode jer to nije uradio. Pisac ovih redova, naravno, ne zna koje je rešenje za Srbiju najbolje, ali vidi jedan pažnje vredan slučaj na obzorju događaja, potencijalno poučan za sve nas koji živimo u Srbiji 2017. godine.

U pitanju je Moldavija, zemlja koja kod Srba i ne budi neke naročite asocijacije. Ipak, tamo se trenutno dešava nešto čemu srpske patriote maštaju. Dakle, predsednik Moldavije Igor Dodon otišao je u Moskvu i tamo pred kamerama izjavio da njegova zemlja napušta put evropskih integracija.

U Beogradu se po pročitanoj agencijskoj vesti o Dodonovom polukružnom okretanju na geopolitičkoj raskrsnici moglo čuti glasno škljocanje koje nastaje pri pokretanju zapadne mašinerije. Prvi plodovi američke akcije bili su vidljivi još 12. maja, a evo zahuktalo se sa proterivanjem ruskih diplomata iz Kišinjeva. Dodon, predsednik države iz koje su diplomate proterane, oštro protestuje protiv proterivanja. U pozadini tog zaista sramnog čina u produkciji moldavske ološ-elite čuje se tam-tam ratnih bubnjeva, u koje besno udara senator Džon Mekejn ili već neko njemu sličan, svestan da je bitku izgubio, ali da još ima dovoljno uticaja da izazove krvoproliće.

Samo rat spasava Ameriku, a mir Rusiju i Kinu – to je već jasno i našim lokalnim gringosima, koji otvoreno pozivaju na rat u Srbiji kao zamenu za „lažnu stabilnost”, otkrivajući time u čiji su budžet ukalkulisani njihovi troškovi. Izbori? Ma nemojte, molim vas, to je za razvijene zemlje poput Amerike – a i tamo samo u slučaju ako pošteno pobedi – podoban kandidat. Na mala vrata politički mediokriteti, umesto da pozivaju na prevremene izbore ili ujedinjenje oko gorućih problema, stvaraju preduslove za moldavizaciju. Otvaranje bilo kog ozbiljnog političkog pitanja u Srbiji, baš kao i u Moldaviji, zahteva od učesnika pre svega realan popis problema, kao mesto odakle bi se počelo. I tada se dolazi do zida, jer je u svakom, ma i najmanjem problemčiću, od Kišinjeva do Beograda inkorporirana Amerika.

Sličnosti između položaja Moldavije i Srbije ima mnogo, previše za nekog ko voli svoju zemlju. Istorijski, Moldavija je mlada država, nacija u nastajanju, koju mnogi iz njenog okruženja ne priznaju, odnosno priznaju, ali, kao i u slučaju BJR Makedonije, neko ne priznaje državu, a neko opet naciju. Moldaviju već decenijama direktno podržavaju Amerika i Rumunija, što je Moldavce dovelo do prosjačkog štapa.

igordodonMoldaviju čine tri naroda – ruski, ukrajinski i rumunski – koji su zastupljeni otprilike u jednakim procentima. Moldavija se nalazi stešnjena tačno između matičnih država drugog i trećeg konstitutivnog naroda. Devedestih godina smo, nažalost, bili previše zaokupljeni svojim brigama da bi pratili rat u Pridnjestrovlju, ali i ta otcepljena nepriznata teritorija liči, na sreću manje, jer ipak su sve zaraćene strane u tom zamrznutom sukobu – pravoslavne. Moldavija, naravno, tvrdi da je Pridnjestrovlje njen neotuđivi deo, ali pri tome ima uticaj na tu republiku taman koliko i mi na Kosovo ili Nemci na raspored marinaca i bojevih glava po američkim bazama širom SR Nemačke.

Ipak, trenutno su najzanimljivije moguća poređenja između moldavske realnosti i zamišljene geopolitičke budućnosti Srbije, u kojoj se odričemo beskonačnih integracija i propalog EU sistema, te priključujemo perspektivnijim ekonomskim horizontima na istoku. Niko ne zna kako će se moldavski film završiti i kako će se radnja razvijati, jer ovakav film se prvi put daje u bioskopima. Od silne podrške Rusiji običnih ljudi iz sveta, Moldavija je prva koja je stisla petlju da pređe iz gubitničkog tabora u pobednički. Hrabro, nema šta.

Svakako će biti poučno pratiti radnju in vivo, na izlasku iz evropkih integracija. Da li će nastupiti dezintegracija ili mirno prestrojavanje, nažalost, čini se da manje zavisi od samih Moldavaca. Počinje još jedno šaketanje Amerike i Rusije. Dodonu je bolje da pred predstojeće događaje ode do apoteke i kupi par kutija trodona, cenim da je to ozbiljan lek protiv glavobolje.

PROLOG
Najvažniji rezultati majske posete predsednika Moldavije Moskvi su građenje prijateljstva, povratak moldavskih vina na rusko tržište i obećanje Kremlja da će se nastaviti konstruktivni kontakti sa Moldavijom. Trenutno se u drugom planu nalazi pitanje Pridnjestrovlja, koje daje poseban ton odnosima dve države.

Prisustvo predsednika Moldavije na proslavi Dana pobede u Moskvi – simboličan je potez u mnogim aspektima i važniji je za interese Rusije nego što nam se na prvi pogled čini. Još od vremena kada je Moldavija tek krenula putem evrointegracija, vlast u zemlji kontrolisao je savez proevropskih liberala i prorumunskih nacionalista. Pri čemu je glavni ton u odnosima sa Moskvom određivao drugi rumunski krak. Vlade Ukrajine i Moldavije faktički su osnovale antiruski savez, a jedna od posledica tog saveza je aktuelna blokada Pridnjestrovlja.

Na primer, v. d. predsednika Moldavije Mihaj Gimpu je pre sedam godina odbio poziv Moskve da dođe na majsku paradu, nazivajući sebe „gubitnikom rata” (čitaj: nacistom), optužujući usput Crvenu armiju da je organizovala komunizam, glad i „temelj nezavisnosti Pridnjestrovlja”. Čak i najviši zvaničnici Ukrajine, govoreći o 9. maju, obično ne dozvoljavaju sebi izjave o događajima iz 1941-1945. u sličnom tonu.

Komunistički predsednik Vladimir Voronin, koji je rukovodio moldavskom republikom u periodu 2001-2009, ocenio je Crvenu armiju na fundamentalno drugačiji način, ali je uspeo da se temeljno zavadi sa Moskvom, svrstavajući se uz gruzijskog klovna-predsednika Sakašvilija i Juščenkovu (tada su pomenuti čak bili stvorili danas nepostojeći GUAM regionalni blok, u čijem je akronimu „A” stajalo za Azerbejdžan?!). Situacija je pošla od goreg ka lošem kad je Voronjin (naravno, pod pritiskom Zapada) u poslednjem trenutku odbio ruski „Plan kozaka”, koji je predviđao postepenu reintegraciju Pridnjestrovlja u sastav Moldavije sa jakim ruskim garancijama. Voronjin je tim činom posadio seme budućeg rata, i propustio priliku da zauvek reši pitanje otcepljene republike, podlegavši pritiscima Amerike.

dodonputinAktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon, rekao je da je obnavljanje strateških odnosa sa Rusijom njegov prioritet i da je spreman za punu saradnju sa vođstvom Pridnjestrovlja. „Neophodno je ujediniti zemlju“, rekao je Dodon na sastanku sa predsednikom Državne dume Vjačeslavom Volodininom. U Kremlju su namere nazvali „veoma pozitivnim koracima koji mogu da doprinesu konačnom rešavanju problema”, ali su naglasili da je povratak na „Plan kozaka” za sada na ledu. Za sada.

Ali o čemu se zapravo radi danas, šta se to dešava na relaciji Kišinjev-Moskva? Dešava se „svestrana saradnja.” I ta saradnja sa Moldavijom Rusiji je mnogo važnija, nego što se čini na prvi pogled.

Predsednici Moldavije i Pridnjestrovlja nisu se sastajali više od osam godina. Pri čemu, ruku na srce, problem nije bio samo u Voronjinu, proevropskim liberalima ili prorumunskim nacionalistima u Kišinjevu već i u Tiraspolju.

Postariji predsednik Pridnjestrovlja Igor Smirnov poslednjih godina svoje vladavine, osećao se kao apsolutni gospodar leve obale Dnjestra, postajući s vremenom provedenim na vlasti težak sagovornik. Pošto je izgubio dodir sa stvarnošću i podršku Moskve, sačekalo ga je veliko iznenađenje na predsedničkim izborima – izgubio je. Ali predsednik lokalnog parlamenta (Vrhovnog saveta) Anatolij Kaminski, koga je podržavala Moskva, takođe je izgubio izbore. Novi lider Pridnjestrovlja Jevgenij Ševčuk nije mogao da nađe zajednički jezik sa ruskim rukovodstvom iako je pokušavao.

Kao rezultat tih pokušaja, došlo je tragikomične situacije: tim predsednika Ševčuka izmišljao je informacije da bi se privukla pažnja Moskve, ali je jedini rezultat bilo pogoršanje. Tako je želja Pridnjestrovlja da postane deo Ruske Federacije krajnje iritirala Moskvu zbog očigledne disonance sa ruskom spoljnom politikom ukrajinskog vektora.

Tokom prošle godine Ševčuk, kome je gotovo ceo mandat protekao u uslovima političke krize, nije uspeo da ponovo bude izabran za drugi mandat. Promenio se odnos snaga i u samoj Moldaviji: što se dalje išlo sa evrointegracijama, više je bilo frustriranih Moldavaca. Treba dodati da u slučaju Moldavije problem sa EU nije nastao na fonu hronično loše ekonomske situacije, već na problemu kvaliteta ljudi koji su integraciju sprovodili. Tako je, na primer, bivši lider proevropske koalicije i bivši premijer Vlad Filat pre godinu dana dobio devet godina zatvora zbog neviđeno bestidne korupcije.

EKSPOZICIJA
Promene su došle naglo i sinhrono. Decembra 2016. ovlašćenja predsednika Pridnjestrovlja preuzeo je Vadim Krasnoselski (na slici ispod), koji je prethodno pobedio na izborima sa 62 odsto glasova. U Moldaviji je Dodon osvojio glasove 52 odsto birača i postao šef države nedelju dana nakon Krasnoselskog. Dve nedelje kasnije (4. januara), dogodio se prvi susret dva predsednika za poslednjih osam godina. Tačno tri meseca kasnije, dva predsednika srela su se i drugi put.

„Pretresali smo politička pitanja. U suštini pitanja koja olakšavaju život Moldavcima i građanima Pridnjestrovlja”, izjavila su posle istorijskog sastanka dva predsednika. Čak su se složili da se ponovo pokrene Savet o poravnanju u 2+5 formatu, u kome je 2 – Moldavija i Pridnjestrovlje, a 5 – Rusija, Ukrajina, SAD, EU i OEBS (format sahranjen akcijama predsednika Smirnova).

vadimkrasnoselskiVažno je shvatiti da je ruska politika u vezi sa Pridnjestrovljem ostala nepromenjena dugi niz godina. Njeni praktični interesi diktiraju da se Pridnjestrovlje, koje nema zajedničku granicu sa Rusijom, i Moldavija na kraju procesa spoje u jednu federativnu državu ili, još bolje, konfederaciju, a mir bi garantovala Rusija mirovnim vojnim kontigentom. Takav dogovor rešio bi nekoliko problema u i ovako komplikovanoj ruskoj jednačini ukrajinskog fronta.

Prvo, takvo rešenje bi promenilo izborni balans u Moldaviji – pristalice strateškog odnosa sa Rusijom postaju većina, dok „evrointegratori” i „Rumuni” postaju manjina. Drugo, rešenje nije skupo; očito nelikvidna firma pod nazivom „Pridnjestrovlje” prelazi u bilans Kišinjeva – Rusija resurse može preusmeriti na druga mesta. Treće, vođenje mirovnog procesa postalo bi važan deo međunarodne slike Rusije ili, ako više volite, njena „meka moć” na delu.

Otprilike, situacija je slična onoj koju sada vidimo u odnosu na druge – važnije globalne probleme – rešavanju sirijske krize u Astani. Rusija garantuje završetak krvavog sukoba u Siriji, implementirajući u rešenje i zaštitu svojih interesa. Takvom politikom Rusija uvećava svoju međunarodnu cenu i položaj i minimizira štetu izazvanu pokušajima Zapada da se Rusija izoluje, usput poboljšavajući svoj spoljni ugled.

U toj istoj kremaljskoj aktn-tašni u jednom trenutku bio je i plan za ceo Bliski istok. Bitnim igračima bi se moglo prstom pokazati Pridnjestrovlje, gde Moskva deluje kao mirotvorac i garant mira. Na putu ujedinjenja Moldavije i Pridnjestrovlja i dalje je previše problema, uključujući i otpor ovakvom rešenju značajnog dela stanovništva ove dve republike. Ali to je ona oblast diplomatije i politike u kojoj je i pokušaj vredan, pa neka Dodon i Krasnoselski nastave svoje konsultacije i praktične korake, za poboljšanje kvaliteta života. Još juče je bila opasnost od rata, a danas humanitarni mirovni proces. Bolje Dodon nego trodon.

Moskva podržava korake koje prave Dodon i Krasnoselski, i to ne samo tvitovima Peskova ili Zaharove već i delima. Nedavno je obnovljena dostava humanitarne pomoći Pridnjestrovlju u dogovoru sa Krasnoseljskim, za razliku od vremena Ševčuka i poznog Voronjina. Dodon takođe pokazuje dobru volju. Najnoviji primer – odluka Rusije o povratku na rusko tržište 20 vrsta vina moldavskih preduzeća (osnovnih izvozni artkal) može se posmatrati i kao ciljana podrška za predsednika koji se bori za interese lokalnih poljoprivrednika. Prisustvo ili odsustvo moldavskih vina u ruskim rafovima nema nikakve veze sa politikom? Svako sa zrncem soli u glavi razume da je danas, možda više nego ikad, ekonomija jednako politika. Zapad ne okleva da politički iskoristi pristup svojim tržištima – posebno finansijskim – kao instrument političkog pritiska. Zbog čega se onda čuditi što Rusija koristi takve adute, kao što je pristup robe iz trećih zemalja na njeno veliko tržište?

dodonkrasnoselskiPri svemu pomenutom, istorijski proboj Dodona i Krasnoselskog niko ne očekuje. Za početak dovoljan je humanitarni dijalog pod ruskom garancijom, koji će zameniti krize i pretnju ratom.

ZAPLET
Druga stvar je da na ovoj stazi popločanoj žutim ciglama postoje dva značajna problema. Verovatno pogađate koji su jer im svedočite svaki dan i u Srbiji.

Prvi, faktičko stanje dvovlašća, gde su ovlašćenja predsednika ograničena u korist parlamenta, a parlament još uvek vodi proevropska koalicija. Zato OEBS za sada odbija da obnovi format 5+2. Nije jasno ko bi o tim osetljivim pitanjima trebalo da odlučuje. Dodonu i proruskim snagama u Moldaviji od velike bi pomoći bilo učešće Pridnjestrovlja na moldavskim izborima, posebno jer je proevropska vlada ograničila glasanje građana koji rade u inostranstvu.

Drugi, pozicija suseda (Kijeva). Vlade Ukrajine i Moldavije praktično su zaključile antiruski savez, od kojih je jedna od posledica aktuelna blokada. Logično je, da uspešno rešavanje bilo kakvog geopolitičkog problema u kojima interese imaju Rusi i Amerikanci podrazumeva doslednost, koju Vašington ne može da ima zbog svog ukrajinskog projekta.

Druga stvar je da mirovni proces posmatran iz međunarodne zajednice, po definiciji, izgleda mnogo atraktivnije nego ratni sukob. Tako da su akcije Dodona u ovoj oblasti za Rusiju dragocene same po sebi, bez obzira na krajnji ishod krize.

PERIPETIJA
Koji je najlakši način da uplašena elita Moldavije vrati državu pod uticaj NATO? Izjaviti da su u jeku pripreme za rusku agresiju. Ovih dana, većina novinara, portala i analitičara u Moldaviji fokusirana je na unutrašnju politiku. Zaista, susreti Igora Dodona i Vladimira Putina postali su svakodnevna pojava. Osim toga, dok je u moldavskom parlamentu većina mandata koncentrisana u rukama koalicije liberala i demokrata, neformalni lider socijalista Dodon, uprkos dobrim namerama, ne može da oživi strateško partnerstvo sa Moskvom.

Sa druge strane, kod Moldavaca uopšte nije popularna priča koja prati mnogobrojne posete Pavla Filipa (na slici ispod levo) i njegovih ministara zemljama Zapadne Evrope. Uostalom, kao po pravilu većina tih putovanja završava se praznim obećanjima, koja se zatim emituju u udarnim TV terminima. Ne može se oteti utisku da su i zapadni moldavski partneri umorni od čestih susreta sa izaslanicima Plahotnjuka i da su se definitivno umorili i od oligarha lično. Logično je pretpostaviti da je ova druga „dosada” veoma zabrinula sivu eminenciju i najbogatijeg čoveka Moldavije.

Na kraju krajeva, koristeći usluge zapadnih ambasada, oligarh je zapravo uzurpirao vlast, a kroz mrežu nevladinih organizacija Vlad P. je stvorio sistem za umnožavanje ličnog bogatstva.

pavelfilipPoslednjih nekoliko godina fraza „Rusi dolaze” je neka vrsta lozinke za zemlje bivšeg Istočnog bloka, posle koje obavezno dobijaju reprogramiranje duga kod MMF i vojnu pomoć NATO. Međutim, čak i prekookeanski upravnici ponekad zahtevaju dokaze. Plahotnjuk se nije trudio da izmišlja toplu vodu, uostalom pročitajte i sami – prisustvo ruskih trupa u Pridnjestrovlju u najširem smislu te reči je pomoć Moskve stanovnicima nepriznate republike u nastojanju da stvore sliku boraca protiv „agresije” prozapadnih političara u Kišinjevu.

I, da niko ne bi posumnjao da je u toku pokušaj provođenja „Krimskog scenarija”, ovaj put na obalama Dnjestra, neophodan je emotivni nastup bilo kog zvaničnog predstavnika Moskve ili Pridnjestrovlja… Na antiruske izjave i poruke na društvenim mrežama moldavskih liberala Moskva očigledno ne obraća pažnju, vodeći se logikom da je nemoguća rasprava sa ludacima. A i kako zameriti Rusima?

Uz temeljnu medijsku pripremu, mogla je da prođe provokacija na međunarodnom aerodromu u Kišinjevu. Šta se desilo? Moldavska policija je 12. maja privela glavnog urednika Ruskih vesti Dmitrija Ermolaeva, a samo nedelju dana kasnije i mirotvorca Alekseja Škarandu. Ovom poslednjem su bile oduzete lične stvari, uključujući i orden dodeljen povodom „70 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu”. U takvoj situaciji Moskva se oglasila tek jednom izjavom na sastanku Zajedničke komisije za kontrolu i mirovne operacije, zahtevajući objašnjenje od Kišinjeva. Međutim, provokativne akcije moldavske policije nisu se smanjile posle protesta Moskve – naprotiv.

Za narednu fazu borbe protiv “ruske agresije” Plahotnjuk je zatražio podršku Kieva, koji je, gle čuda, odlučio da ne otkaže pomoć moldavskom oligarhu. Ukrajina je, počevši od 20. maja, zabranila tranzit preko svoje teritorije za prehrambenu robu namenjenu tržištu Pridnjestrovlja. S obzirom na spoljnu zavisnost Pridnjestrovlja, ta odluka ima izuzetno negativan uticaj na bezbednost u regionu. Imajte na umu podatak da se na levu obalu Dnjestra svakodnevno isporučuje roba iz 29 zemalja, uključujući i Ukrajinu. Ko će prvi biti pogođen ovakvom kriminalnom politikom? Nije teško pogoditi jer, kako to obično biva, najveće žrtve će biti obični ljudi – Rusi, Moldavci, Ukrajinci…

Danas je teško predvideti kakav odgovor sprema Moskva na ovaj zločin protiv čovečnosti, da li će lokalni lideri uspeti da se dogovore preko diplomatskih kanala, ili će akcije pomenutog oligarha rezultirati dramatičnim posledicama. Posle svega ostaje činjenica: Kišinjev predvođen liberalima i demokratama napravio je još jedan korak ka trajnoj podeli Moldavije. U isto vreme, primena politike mirne reintegracije i mirnog rešenja, izrečene iz usta političkih poslušnika Plahotnjuka, zvuče kao obično ruganje. Za 30 srebrnjaka američke sluge u Moldaviji počinile su zločin, koji za cilj ima samo patnju običnih ljudi i nepovratni gubitak teritorija na levoj obali Dnjestra.

Nazvati ukrajinsku blokadu za prehrambene proizvode Pridnjestrovlju jednostavno grozotom, ne objašnjava u potpunosti svu složenost situacije. Uzimajući u obzir stepen zavisnosti nepriznate republike od spoljnih proizvođača hrane – u pitanju je potencijalni genocid. Ukrajinu, naravno, takvo detaljisanje ne zanima. Nakon završene tirade o „ruskoj agresiji”, Ukrajina je spremna za većinu stvari zabranjenih međunarodnom pravnom regulativom, povodeći se za primerom Hrvatske koja je proterala građane srpske nacionalnosti sa blagoslovom SAD bez ikakvih posledica. Samo Pridnjestrovlje, koje će se naći u poziciji Lenjingrada opsednutog od nacista, ne interesuje provincijalne geostratege. Kao što je i slučaj sa Donbasom, potrebna je samo zemlja, a ne i ljudi koji na njoj žive. Niko od provincijalaca ne razmišlja da ovakvi postupci mogu direktno da izazovu novi rat između Moldavije i Pridnjestrovlja. Jedan hitac ispaljen na granici može biti dovoljan za početak. Odmrzavanje sukoba, koji je 25 godina zamrznut mirovnom operacijom pod okriljem Ruske Federacije, danas zvuči potpuno realno. Takav, negativan razvoj situacije bio bi veoma nepoželjan za Moldaviju i Ukrajinu. Ali, pošto ukrajinska vlada ne može da misli bar na trenutak svojom glavom, već se rukovodi isključivo tuđim interesima, mračni scenario može se iznenada desiti.

pridnjestrovljeU tom slučaju, ukrajinsko-moldavski partneri moći će da se žale tek Sportskoj prognozi i sličnim organizacijama i da se kod njih raspitaju – kolika je kvota da ćemo uskočiti na poslednji let za Vašington?

RASPLET
Rešenja krize još nije na vidiku, ali pažljivo ćemo pratiti razvoj događaja u Moldaviji i Pridnjestrovlju, jer će eventualni diplomatski uspeh Rusije dati vetar u leđa ne samo nama na Balkanu već svim slobodnim narodima da se okrenu istočnom miru, nasuprot zapadnom nemiru.

_______
Izvori:

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%A3%D0%90%D0%9C

https://www.vz.ru/politics/2017/5/30/872427.html

https://ru.sputnik.md/society/20170309/11566005/chto-budet-delat-filat-tjurma-zakrytogo-tipa.html

https://ria.ru/world/20170530/1495377272.html

https://russian.rt.com/ussr/foto/371653-armiya-moldavii-voiska-foto

https://vz.ru/world/2017/3/30/864164.html

https://izvestia.ru/news/688700

https://112.ua/statji/pridnestrove-vybralo-prezidenta-chto-nado-znat-o-vadime-krasnoselskom-358719.html

https://life.ru/t/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/980097/smi_pridniestrovie_budiet_ispolzovat_flagh_rossii_naravnie_s_natsionalnym

https://ru.crimemoldova.com/dossier/vladimir-plakhotnyuk/

https://www.geopolitica.ru/news/aleksandr-dugin-vstretilsya-s-prezidentom-moldovy-igorem-dodonom

Svet
Pratite nas na YouTube-u