SLUČAJ KOVIĆ ILI ZAŠTO PATRIOTSKA JAVNOST MORA DIĆI GLAS

NENAD UZELAC Da bismo odbranili pravo profesora Kovića da bude deklarisani srpski patriota i...

NENAD UZELAC

Da bismo odbranili pravo profesora Kovića da bude deklarisani srpski patriota i da zbog toga ne bude proganjan, moramo javno izreći istinu da se proganja zbog svog patriotskog angažmana

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu u toku je progon doktora istorijskih nauka, profesora Miloša Kovića, sa ciljem njegovog uklanjanja samo zato što je deklarisani srpski patriota. Naučno-nastavno veće, koje bi trebalo da reizabere profesora Kovića, već duži period je pod blokadom, a njemu je u međuvremenu istekao ugovor o radu. Kako nezvanično saznajemo, iza miniranja profesora Kovića stoji redovni profesor Filozofskog fakulteta, Nikola Samardžić (na slici ispod). 

Kao neko ko je imao lični „susret“ sa profesorom Samardžićem smatram da je značajno da istaknem lični kontekst u odbrani profesora Kovića, jer se time daje dodatni legitimitet njegovom moralnom i naučnom kredibilitetu, a preko antinacionalnog angažmana profesora Samardžića koji stoji iza ove hajke. Tišina, odnosno, ćutanje javnosti je najbolji metod drugosrbijanskog delovanja, te tako i „slučaj Ković“ zahteva izgovorenu reč!

Na jednom seminaru evroatlantizma u Baru 2011. godine slušao sam predavanje profesora Samardžića o raspadu SFRJ. Pošto sam bio upoznat sa njegovim radom, snimao sam predavanje, koje sam, brzo po dolasku u Beograd, prekucao, verujući da će mi jednom zatrebati kao dokaz njegovog antisrpskog naučnog delovanja. Metod njegovog predavanja podrazumevao je neznanje suprotne strane kojoj se šalju poruke, odnosno, tišinu iste kako bi se njegov cilj ostvario, a on je bio – što više demonizovati Srbe.

Nikola Samardzic studio N1
ZNAČAJ IZGOVORENE REČI
Demonizacija je počela već od Slovenije, gde je ista napadnuta od strane JNA i preko Hrvatske, gde su Srbi okupirali Krajinu. Rat u BiH izazvala je JNA i Srbija, a floskule o srpskoj krivici za ulicu Vase Miškina, Markale 1 i 2 i slične stvari nisu izostale. Na kraju, NATO intervencija se desila zbog propasti pregovora u Rambujeu, imlicirajući da je za propast kriva srpska strana. Smatrajući da ćutanjem odobravam ove nenaučne i perfidne metode rada profesora Samardžića, postavio sam par pitanja među kojima i to da li je Voren Cimerman u svojoj knjizi priznao da je naterao Izetbegovića da povuče potpis sa Kutiljerovog plana kojim je garantovan mir i sprečavanje rata u BiH, na šta sam, posle insistiranja, dobio konkretan odgovor: “Jeste“.

Moja izgovorena reč u toj mikro javnosti i prekidanje tišine koja je garantovala antisrpski usmeren uspeh predavanja bili su dovoljni da se pred tim malim auditorijumom skine bačena ljaga sa srpskog naroda o navodnoj krivici za rat u BiH, ali i da se ostali studenti zaintrigiraju i, umesto sa profesorom Samardžićem, požele da se upoznaju sa mnom, sa ciljem daljeg zajedničkog rada. Pobeda u ovom susretu je bila moja, jer su na mojoj strani bili istina, izgovorena reč i javnost koja me je podržala.

Da bismo odbranili pravo profesora Kovića da bude deklarisani srpski patriota i da zbog toga ne bude proganjan, moramo javno izreći istinu da se proganja zbog svog patriotskog angažmana i time ukloniti sredstvo kojim se u ovom slučaju služe drugosrbijanci – ćutanje javnosti, a time ćemo im iz ruku oduzeti i drugo sredstvo drugorbijanskih metoda – ignorisanje i blokada demokratskih principa kada im ne koriste, sa ciljem da se ne reizabere profesor Ković. Zato „slučaj Ković“ zahteva izgovorenu reč!

Nacionalna avangarda 

Kultura
Pratite nas na YouTube-u