KATAR I 40 RAZBOJNIKA

HASAN KADI Izgleda da je doneta odluka da katarska kraljevska marama ode u istoriju,...

HASAN KADI

Izgleda da je doneta odluka da katarska kraljevska marama ode u istoriju, ali malo ko će zbog toga pustiti suzu

Iznenadni, ničim izazvani i koordinisani bes bliskoistočnih regionalnih sila i međunarodnih igrača usmeren na Katar nešto je nalik La Fontenovim pričama. Na malo uvrnut način podseća na priču Životinje zaražene kugom.

Za one koji nisu upoznati sa radnjom, životinje su se sastale kako bi otkrile kako su se zarazile kugom. Jedan po jedan, veliki predatori su se ispovedali o svom lovu, ubistvima i pustošenjima. Potom je magarac priznao da je jednom uzeo zalogaj trave sa nečijeg pašnjaka, zbog čega je proglašen krivcem, ubijen i žrtvovan za spas ostatka životinja od besa bogova.

Katar je manje nevin od La Fontenovog magarca, ali ko su oni koji ga osuđuju?

Zamenik saudijskog prestolonaslednika Muhamed bin Salman sasvim sigurno je svestan oslabljenog saudijskog statusa i ekonomije. Invazija i osvajanje Katara mogli bi Saudijsku Arabiju da stave u poziciju ravnopravnosti sa Rusijom – kao dve države sa najvećom količinom svetskih rezervi nafte i gasa (a ne samo nafte). Ovo je preko potrebno Bin Salmanu i predstavlja njegov lični lukrativni projekat. Ali da li mu je Tramp klimnuo glavom da vojskom umaršira u Katar? Ako kriza nastavi da se razvija sadašnjim kursom, odgovor na ovo pitanje ćemo saznati u ne tako dalekoj budućnosti.

AKTUELNI POLITIČKI MOZAIK
Da objasnimo: konflikt između Saudijske Arabije i Katara nije ideološki. Iako Katar podržava Muslimansko bratstvo, iako je podržavao bivšeg egipatskog predsednika iz redova Muslimanskog bratstva Muhameda Mursija i nastavlja da podržava i finansira sada zabranjeni egipatski ogranak te grupe – suštinski se ideologija Muslimanskog bratstva ne razlikuje od saudijske vahabitske verzije.

Dok je katarska Al Džazira dopuštala muslimanskim klericima, poput rođenog Egipćanina Kardavija, da pozivaju na džihadističku regrutaciju za borbe u Siriji, Saudijska Arabija je dopuštala rođenom Sirijcu Aruru, kao i mnogim drugim saudijskim klericima, da koriste saudijske elektronske medije u istu svrhu. Štaviše, mnogi saudijski klerici su koristili Al Džaziru za ispoljavanje mržnje prema Siriji i pozive na regrutaciju.

Ono što je u svemu ovome interesantno je aktuelni politički mozaik:

1. Katar i Saudijska Arabija promovišu različite forme muslimanskog fundamentalizma, ali se predstavljaju kao smrtni neprijatelji;

2. Katar i Saudijska Arabija su podržavali i finansirali terorizam, koji je postao poznat pod nazivom islamistički terorizam uprkos saudijskim optužbama da je to radio samo Katar;

3. Katar je jedna od glavnih država u saudijskoj antijemenskoj koaliciji;

katarvojska4. Saudijska Arabija i Katar su na korak do rata, ali obe zemlje Siriju smatraju neprijateljem;

5. Erdgodan je prijatelj Saudijske Arabije, ali podržava Katar i egipatsko Muslimansko bratstvo;

6. Katar je veliki neprijatelj Sirije, a optužuju ga da je blizak Iranu, prijatelju Sirije;

7. Katar i Saudijska Arabija su saveznici SAD, koje su svoju bazu u Kataru koristile kao platformu za napade na Irak;

8. Tramp, koji ima bazu u Kataru, sada govori da Katar podržava terorizam;

9. Hamas podržava Muslimansko bratstvo i ostaje blizak Kataru uprkos tome što je pod predsednikom Mursijem, koji dolazi iz redova Muslimanskog brastva, intezivirana egipatska opsada Gaze.

KATAR NA PUTU ASADA I GADAFIJA
Moglo bi da se dopiše još toga u ovaj interesantni mozaik, posebno ako se u jednačinu uvrste i drugi akteri. Takva je „logika“ Bliskog istoka, ali ni Zapad nije ništa bolji ili racionalniji, navodno se boreći protiv terorizma jednom rukom i hraneći ga drugom.

Ono što je najopasnije u ovom iznenadnom i bukvalno globalnom zauzimanju antikatarskih pozicija je upadljiva sličnost sa situacijama iz prošlosti. Gadafi i Asad nikad nisu zaista smatrani prijateljima Zapada, ali u jednom periodu je Gadafi bio prihvaćen i imao je dobre odnose sa Britanijom, Francuskom i Italijom, pre nego što su se one iznenada priključile antigadafijevskom cunamiju. Isto tako, Asad je bio prihvaćen od Zapada, čak je i učestvovao u međunarodnim događajima, kao što je sahrana Pape Jovana Pavla II. Takođe je bio u vrlo dobrim odnosima sa Erdoganom, pre nego što je ovaj odlučio da mu zabode nož u leđa. A kako možemo govoriti o Asadu i Gadafiju, a da ne pomenemo Sadama i Mubaraka?

Ove scenarije razlikuje to što je sudbinu Asada odredio njegov narod i podrška koju je dobio od njega i od prijatelja Sirije, ali kakve su šanse da katarska kraljevska porodica dobije takvu podršku od svog naroda? U svakom slučaju, celokupna populacija Katara broji oko četvrt miliona stanovnika koji nikada u prošlosti nisu imali bilo kakvu moć niti će je imati u budućnosti.

Interesantno je da su davno pre otkrića nafte i gasa u regionu „države“ poput Katara i Bahreina uglavnom zavisile od trgovine dragim kamenjem, a brza pretraga bilo kog internet pretraživača otkriva dugu istoriju plemenskih ratova i rivalstava između njih – kao i protiv Al Sauda – u periodu prvih dana od rođenja Saudijske Arabije.

katarkrizaKo se na Bliskom istoku protiv koga bori i zbog čega, nije baš pitanje na koje mnogi političari žele da odgovore. Suština je u tome da, što je svet više materijalistički i bezobziran, ideologije igraju sve manju ulogu, a borba za moć postaje sve vidljivija. Doduše, ta borba je stara koliko i antički Rim, pa i starija, ali današnje društvo trebalo je da bude razvijenije i civilizovanije. Čovečanstvo je stvorilo Ujedinjene nacije i međunarodne zakone koji bi navodno trebalo da regulišu aktivnosti zemalja koje krše njihovu povelju o miru i ljudskim pravima, ali one su, nažalost, postale igračka u rukama velikih sila.

Antički Rimljani činili su ono što je dobro za Rim, ne morajući da se za to izvinjavaju. Tramp je zatvorio krug svojom doktrinom „Amerika na prvom mestu“, ali je besramno objavio rat terorizmu iz Rijada, finansijske prestonice terorizma.

PARTNERI U ZLOČINU
Katar definitivno nije anđeo. Izgleda da se malena mlada zemlja, mnogo sličnija velikoj korporaciji ili bazi nego državi, kretala ka sopstvenom uništenju. Igrala je veliku igru, igrala se vatrom, a požar koji je upalila sada se okrenuo protiv nje.

Ali ni mladi i ambiciozni princ Muhamed bin Salman ni Saudijska Arabija ne deluju kao da izvlače pouke. Uz tolike potrese oko njih, uspone i padove arapskih lidera i zavere koje su sa Amerikancima kovali protiv arapskih i muslimanskih vladara, Saudijci su totalno nesvesni lebdeće pretnje i toga da bi oni mogli biti sledeći kad se slože kockice. A to je samo pitanje vremena.

Ostaje činjenica da su Katar, njegovi bivši saveznici i sve veći broj neprijatelja poput Alibabinih čuvenih 40 razbojnika – svi su partneri u zločinu. I baš kao što je nekadašnjem „antisirijskom koktelu“ bilo suđeno da se raspadne (što se na kraju i desilo), ista sudbina čeka i ovih 40 razbojnika. Čak i FIFA odaje utisak da razmatra odluku o održavanju svetskog prvenstva u Kataru 2020. godine. Moramo se zapitati otkad to FIFA na taj način reaguje na političke prepirke i saudijske izjave i optužbe na račun drugih država? Ako je zabrinutost FIFA posledica principijelnosti, zašto onda ne reaguje tako odgovorno i na spekulacije o korupciji po pitanju načina na koji je Kataru dodeljena organizacija svetskog prvenstva?

katarterorizamMeđutim, ra razliku od nekoliko zelenih flaša koje stoje ne zidu i padaju jedna za drugom, 40 razbojnika ponekad mogu da ožive i promene šešir, ili u ovom slučaju maramu, ali, baš poput La Fontenovog magarca, nema toga što Katar može da uradi kako bi sišao sa udice. Izgleda da je doneta odluka da katarska kraljevska marama ode u istoriju, ali malo ko će zbog toga pustiti suzu.

Prevod ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The Saker

Svet
Pratite nas na YouTube-u