VEHABIZAM NA PRVOM MESTU

DžORDž DžATRAS „Širi Bliski istok“ počinje da liči na prostoriju punu benzina, u kojoj...

DžORDž DžATRAS

„Širi Bliski istok“ počinje da liči na prostoriju punu benzina, u kojoj Saudijci veselo pale šibice

Ovonedeljni teroristički napadi u Teheranu, za koje je odgovornost odmah preuzela Islamska država (ISIS), su samo poslednji incidenti koji su uzburkali vode sve nemirnijeg „Šireg Bliskog istoka“. Neće biti i poslednji.

Napadi u Teheranu došli su u vreme kada su saudijske pretnje na račun Katara, na osnovu nadrealne optužbe da podržava terorizam, dostigle svoj vrhunac. Posmatrači otvoreno govore o mogućnosti prevrata protiv vladajućeg šeika Tamim bin Hamad Al Tanija, pa čak i o saudijskoj invaziji. Na temu moguće promene režima, saudijski mediji naglašavaju da je Tamimov otac Hamad došao na vlast prevratom protiv sopstvenog oca. Prevrati nisu retkost u katarskoj istoriji, a i uvek će tu biti biti još neki Al Tanijev brat, rođak ili bratanac koji bi mogao da bude instaliran kao odgovarajuća marioneta Rijada. Što se tiče invazije, trebalo bi imati na umu da je Katar bio deo prve i druge saudijske države (koje su trajale do 1818. odnosno 1891) i da bi to ponovo mogao da bude. S obzirom na niske cene nafte i Katarove masivne rezerve prirodnog gasa, Saudijcima bi dobro došla brza i lukrativna diversifikacija njihovog portfolija. Katar je u međuvremenu svoje vojne snage stavio u najviši stepen pripravnosti.

U isto vreme, u Siriji su 6. juna američki avioni drugi put bombardovali provladine snage blizu graničnog prelaza Al Tanf ka Iraku, u blizini Jordana. Zvanično opravdanje je bila zaštita „umerenih“ džihadista, koje podržavaju SAD, u „dekonfliktnoj zoni“, koju je Vašington jednostrano proglasio. Izveštaji govore da su SAD takođe rasporedile snage u Al Zkufu, još jednom pograničnom mestu severoistočno od Al Tanfa, sa očiglednom namerom blokiranja bilo kakvog povezivanja sirijskih i iračkih snaga koje se bore protiv ISIS. Ovo se podudarilo sa najavljenom ofanzivom na nominalnu prestonicu ISIS Raku, koju predvode američki sponzorisane Sirijske demokratske snage, čiji daleko najbrojniji element čine kurdske Jedinice narodne zaštite, za koje američki nepouzdani NATO partner Turska tvrdi da su zapravo teroristi Radničke partije Kurdistana.

AGRESIVNA AGENDA SAUDIJSKE ARABIJE
Sve ove destabilizujuće tendencije imaju zajednički koren: agendu Saudijske Arabije da proširi vehabističku agendu nasilja i netolerancije, koja je na zlu glasu čak i po nehumanim standardima koji preovladavaju u islamskom svetu. Još gore, ta agenda je dobila ozbiljnu podršku prilikom prošlomesečne nesmotrene posete američkog predsednika Trampa Rijadu, kada je obećao neograničenu vojnu i političku podršku 31-godišnjem saudijskom ministru odbrane i zameniku prestolonaslednika Muhamedu bin Salmanu. Salman je glavna figura destrukcije koju Saudijska Arabija i njeni zalivski saveznici (uključujući i Katar) vrše u Jemenu, uz američku i britansku pomoć, i on zasigurno ne bi oklevao da spisku svojih zločina pridoda i Katar. Ostaje da se vidi da li će ići toliko daleko da provocira otvoreni rat sa Iranom, uveren da mu SAD čuvaju leđa. Dakako, imajući u vidu Rijadovu podršku džihadističkim organizacijama, uključujući i ISIS, ne može se isključiti da su u terorističke napade u Teheranu umešani i saudijski prsti, upravo da bi se isprovocirala reakcija. Sigurno je da i Iranci imaju slične sumnje.

tamimaltaniSaudijska optužba da Katar podržava terorizam je tačna u smislu da Doha od ranije podržava džihadiste u Siriji, uključujući ISIS, Al Kaidu i njihove raznorodne izdanke. Rijad bi to morao da zna, s obzirom da naoružava te iste teroriste. Međutim, sukob se ne vrti oko toga. Ono što smeta Saudijcima je delimično katarska podrška Muslimanskom bratstvu, organizaciji kojoj je Rijad pomagao više od pola veka, sve dok „braća“ nisu preuzela vlast u Egiptu 2012. Svakako su Muslimanska braća opaka družina mada ih SAD još uvek ne vode kao terorističku organizaciju. Glavna saudijska zamerka na račun „braće“ nije, međutim, njihov radikalizam – jer Rijad rado i velikodušno podržava daleko gore grupe u mnogim zemljama – već njihov populizam i potencijalna pretnja koju predstavljaju kraljevskim pretenzijama Kuće Al Saud i drugih naslednih diktatura u muslimanskim zemljama.

RUSI SU KRIVI ZA SVE
Što se tiče Tamima Al Tanija, njegov glavni prestup je njegova spremnost da razgovara sa Irancima, koje Saudijci – glavni svetski sponzori terorizma kroz „tvrda“ sredstva novca i oružja i „meko“ sredstvo vehabijske ideologije – uz američku i izraelsku podršku, krive za sva zla koja su zadesila ne samo Bliski istok već i čitav svet. (U kreativnoj varijaciji na ovu temu CNN je pokušao da krivicu za sukob oko Katara svali na – pogodili ste – Ruse! Prema tom vodećem američkom sejaču lažnih vesti, „američki istražitelji veruju da su ruski hakeri provalili sajt katarske državne novinske agencije i podmetnuli lažnu vest…, prema kojoj su katarskom vladaru pripisane izmišljene prijateljske izjave na račun Irana i Izraela, kao i sumnje koliko će još dugo predsednik Donald Tramp ostati na vlasti“. Čak i da je ta vest stvarno bila okidač za nastalu krizu, što je teško poverovati, ima više strana kojima bi odgovaralo izbegavanje mogućnosti da je sporna vest zapravo verodostojno prenela Tamimove stavove.) Ostaje da se vidi da li će Rijad uspeti da za kratko vreme ukroti Katar. Uz posredovanje Omana, Kuvajta i drugih zemalja, Katar bi mogao da pokuša da odobrovolji svog moćnog suseda tako što će zauzdati Al Džaziru, deportovati lidere Muslimanskog bratstva i zaustaviti dijalog sa Teheranom. Vašington će takođe vršiti pritisak na Dohu da kapitulira, pošto je sva jaja ionako već stavio u saudijsku korpu, u isto vreme pazeći da ne ugrozi istureni štab američke Centralne komande u Kataru.

trampsaudi09S druge strane, Katarci bi mogli da reše da ostanu čvrsti. Doha nije bez saveznika. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je okrivio SAD (i posledično Saudijce) za krizu, osuđujući „trampizaciju“ odnosa u zalivskom regionu. Iran je ponudio organizovanje isporuka hrane Kataru radi prevazilaženja zatvaranja kopnene granice sa Saudijskom Arabijom. Turska, koja naginje prema Muslimanskom bratstvu, ima bazu u Kataru, a turski parlament po hitnom postupku odobrava slanje dodatnih vojnih snaga tamo. Takođe vredi istaći da se, iako je NATO saveznik, Turska sve više udaljuje od SAD, većinom zbog američke podrške sirijskim Kurdima. Zajedno sa Rusijom, Turska i Iran su aktivni učesnici zona deeskalacije u Siriji, koje je ustanovio Astanski proces, što je prihvatljivo za Damask, ali ne i za Rijad i Vašington.

TRAMPOVA PODRŠKA SAUDIJCIMA
I ovde se vraćamo na Siriju. Uprkos svoj priči o borbi protiv ISIS i „terorizma“, jasno je da je za američku politiku glavni đavo Iran. Ne samo da SAD nastoje da blokiraju (proiransku) sirijsku i iračku kontrolu zajedničke granice već je jasno i to da prebacivanje boraca ISIS iz Rake južno i istočno ka Majadinu i abu Kamalu u provinciji Deir Ez Zor nije slučajna stvar. Jer to faktički znači da su američke snage u Al Tanfu i Al Zkufu u faktičkom partnerstvu sa ISIS protiv Damaska i Bagdada, stvarajući preduslove za ono što je izraelski bezbednosno-analitički sajt Debkafile okarakterisao kao „nadolazeći ozbiljni sukob za kontrolu jugoistočne Sirije i njenih strateških pograničnih tački“. Stoga je jasno da su, bez obzira na oštru retoriku američkog ministra odbrane Džejmsa Metisa da će američki vođena kurdska ofanziva izložiti ISIS „uništenju“, borci ISIS – ili neki sunitski „laki“ ISIS, koji bi bio sastavljen posle pada Rake – predstavljaju stratešku aktivu koja se ne sme odbaciti. (Kurdske i njima savezničke snage su 1. juna dozvolile borcima ISIS bezbedan izlazak iz Rake. Međutim, kad su došli na otvoreno, Rusi – koji nisu učestvovali u sklapanju ovog sporazuma –desetkovali su ih iz vazduha. E, to se već zove „uništavanje“!) Prema rečima jednog neokonzervativca koji deli stav da se Iran mora suzbiti po svaku cenu, ključ je Deir Ez Zor, gde izolovane snage sirijske vojske već godinama odolevaju neprekidnim napadima ISIS. (Vredi podsetiti da su u septembru 2016. američki avioni „greškom“ bombardovali sirijske položaje u Deir Ez Zoru, ubijajući više desetina sirijskih vojnika a pomažući još jedan napad ISIS.)

Dakle, „Širi Bliski istok“ počinje da liči na prostoriju punu benzina, u kojoj Saudijci veselo pale šibice. Pitanje koje visi u vazduhu je zašto ih Trampova administracija podržava i drži u uverenju da mogu da neometano nastave tim putem. Opaska nemačkog ministra spoljnih poslova Gabrijela o „trampizaciji“ je samo delimično tačna. Sukob oko Katara, američki pokušaji blokiranja povezivanja sirijskih i iračkih snaga (gde bi ISIS i njihovi saudijski sponzori bili glavni dobitnici) i bar posredno teroristički napadi u Teheranu su zapravo odraz blanko vojnog i političkog odobrenja koje je Tramp dao Muhamedu bin Salmanu.

muhamedbinsalman11To nije „Amerika na prvom mestu“, već, kako je to opisao Srđa Trifković, „vehabizam na prvom mestu“. To nije manifestacija „trampizacije“ američke spoljne politike, već „detrampizacije“ i uvlačenje njegove administracije u vašingtonsku „močvarizaciju“. Tužno!

Fond strteške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u