MILOŠ KNEŽEVIĆ ILI DUH POMIRENjA I PRIJATELjSTVA

SLAVOLjUB LEKIĆ Tamo gde je Revolucija ludovala, sam za sebe, Miloš Knežević utkao je...

SLAVOLjUB LEKIĆ

Tamo gde je Revolucija ludovala, sam za sebe, Miloš Knežević utkao je nasušnu ideju pomirenja nakon stoletnog građanskog rata

Pre tri decenije, posle burne rasprave među članovima srpskog ogranka Revolucije, naš današnji domaćin Miloš Knežević zaputio se na novo putovanje i tako je stigao u Dom kulture Studentski grad. Detinjstvom vezan za Slaviju, nije ni slutio da će, naizgled privremen prelazak, prerasti u višedecenijsko putovanje kroz geopolitičku anarhiju umornog balkanskog tla. Neočekivani dolazak na Novi Beograd i bavljenje geopolitikom našeg domaćina približio je Šumadiji. Tada je Srbiju još više zavoleo, a sa Novim Beogradom se srodio, postali su nerazdvojni, svesni tereta istorije koji nose.

Došav na teren nabreklog bežanijskog lesa, Miloš Knežević se suočio s mnoštvom znakova i belega arhitekture Revolucije, koje je nekada teže tumačiti od zagonetnih snova njenih potomaka. Ljuti nikšićki krš, koji ume da preraste u oholu gramzivost i bezobzirnost, susreo se s umirenim Podunavljem, i stopio s valovima Panonije. Započelo je otmeno akademsko pripovedanje razumljivo guslaru, tamburašu ili čuburskom džezeru.

Tamo gde je Revolucija ludovala, sam za sebe, Miloš Knežević, u jednom od novobeogradskih izloga Revolucije – DKSG, utkao je nasušnu ideju pomirenja nakon stoletnog građanskog rata. I ne samo to, za tri decenije rada uspeo je da okonča i estetizuje svoja razmišljanja i kolebanja deljanjem novobeogradskih snova i geopolitičkih zamisli, i glačanjem mašte pretočene u toplinu drveta. Izložba skulptura Miloša Kneževića, otvorena 6. 6.17. u galeriji DKSG, uspešno je povezala znanje i umetnost, prijatno iznenadila posetioce i ushitila ih lepotom.

ZNAMENjA REVOLUCIJE
Posle Velikog rata, u Kraljevini Jugoslaviji, počinju razgovori o uređenju vrtnog grada na levoj obali Save, negdašnje granice carevina i delitelja Srpstva. Beg od individualizma i izolovanosti vrtnog grada, otvorio je put nastanku naselja čiji život uređuje ritam autobusa, raspored prodavnica, škola, vrtića i kancelarija. Naznake vrtnog grada ostaše u Profesorskoj koloniji, na Dedinju, Senjaku, Topčiderskom brdu, Kotež-Neimaru.

Decentralizacija socijalističke Jugoslavije dovela je do promene koncepta Novog Beograda tako što je gradnja ministarstava, upravnih i partijskih zgrada zamenjena masovnom stambenom gradnjom radi dostizanja ideala besplatnog stana za sve. I tako nastade veliki grad seobara koji napraviše kuću na pesku i postaše kupci roba koje nisu proizveli i potrošači uvezene kulture koju nisu sasvim razumeli. Gomilanje predgrađa, kao način širenja Beograda, zameni novi koncept izgradnje novobeogradskih blokova. Novi grad je najpre širio skelet betonskim blokovima, a onda je počeo da se zbija, što je stari Beograd već bio i zaboravio.

Namernik koji se uputio s Dorćola ili Terazija na Novi Beograd, čim pregazi Brankov most, suočava se sa izdvojenom kulom Revolucije, bivšom zgradom Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Ovo zdanje završeno je 1961. godine, pod parolom stići i prestići truli Zapad u naponu modernizacijskog i ekonomskog zanosa. Zar je onda čudno što karaula Revolucije unekoliko podseća na svog ispisnika, zgradu londonskog Ekonomista?

Foto: Tanjug

Zdanja SIV i CK, njihov položaj, oblik i veličina, uticali su na formiranje Novog Beograda. Svojom visinom zgrada CK bila je simbol Revolucije. I premda je pored zdanja CK planirana izgradnja kongresne sale, umesto nje, nekoliko decenija kasnije, tu je nikao tržni centar Ušće. Razgovor o ideološkim pitanjima prekinut je birkanjem bižuterije. Pretvaranjem motrišta Revolucije, nakon 2000. godine, u poslovni centar, visok 115 metara, označio je povratak dijalektičkog materijalizma. U poslovnom i trgovinskom centru Ušće zagrlili su se svet rada i svet kapitala ugošćujući hiljade članova najveće srpske partije – stranke potrošača.

DRUŠTVO LjUBITELjA GEOPOLITIKE
U toj sakralnoj novobeogradskoj arhitekturi Revolucije nalazi se DKSG – čedo studentskih protesta 1968. Zajedno sa Studentskim kulturnim centrom, kao institucija kulture, nedavno je osporen i predložen za tranziciju, postupak kojim je Revolucija potvrdila svoj ekonomski kredo i povratak idealima svojih zakletih neprijatelja kapitalista – slobodnom tržištu, kako nazivaju stari i novi bogataši divlji kapitalizam. Tek najava gašenja ovih ustanova kulture, marta 2017, okupila je stotinak studenata i istaknutih predstavnika kulturnog života, uglavnom umetnika iz tzv. druge Srbije. Jedan od njih, Zoran Kostić Cane, građanin Zrenjanina, frontmen Partibrejkersa označi Studentski grad, u kome je branio pravo na kulturu i obrazovanje, zgarištem jedne Revolucije. Da li slučajno ili ne, patriotske inteligencije nije bilo na tom skupu, nezainteresovane za SKC, u srcu starog Beograda i DKSG u srcu Novog Beograda. Time je nagovešten nov pejzaž naših kulturnih institucija, ali i nosioci njihove obnove, među kojima očevidno neće biti patrioti, vazda s programom protiv tzv. izdajnika, za razliku od pripadnika druge Srbije odlučnih da prigrle tuđ program i brane ga kao svoj. Ova promena, koja tiho teče u našoj kulturi i politici, već je uočljiva kako u oblasti stranačke i spoljne politike tako i na univerzitetu i ustanovama kulture.

Radeći u DKSG i Institutu za političke studije, Miloš Knežević je imao brojna poslušanja u oblasti politikoloških i geopolitičkih istraživanja. Rezultati koje je dobio danas su na raspolaganju zajednici u obliku knjiga, članaka, studija, časopisa, uvek usklađeni s nasušnim potrebama srpskog društva.

Posle uspešne izložbe skulptura, i današnjeg skupa, pred našim domaćinom je razdoblje u kome će biti manje oslonjen na državne, univerzitetske ustanove. Možda je vreme za osnivanje novog kluba ili društva ljubitelja geopolitike, koje bi pomoglo da se pripremi nekolicina za svet koji se rađa. Posebno što je Miloš Knežević iz one malobrojne grupe poslenika javne reči, koji su uspevali da studentima na jednostavan način približe nauku i geopolitiku. To mu je polazilo za rukom i zahvaljujući ogromnoj radnoj energiji i erudiciji, te istančanom osećaju za društvene procese, ali i intelektualnoj smelosti.

domkulturestudentskigrad
Foto: dksg.rs

Za tri decenije uredničkog činodejstvovanja u DKSG, Miloš Knežević je primerom, često i nesvesno, utirao put duhu pomirenja, na suverenom prostoru Revolucije, utiskujući ga u programe DKSG, u kome je skoro svako iz javnog i kulturnog života bio gost. Zahvaljujući strpljenju i upućenosti u ovdašnje prilike i ljude, s jednim od Kneževića, na prostoru punom znakova vremena, bilo je lako voditi razgovor i o najzamršenijim temama. Uvek mi je saradnja s Milošem Kneževićem pričinjavala zadovoljstvo, radujem se njenom nastavku i novim zamislima i poduhvatima. U ime duha pomirenja i prijateljstva.

Slovo povodom tri decenije uredničkog rada Miloša Kneževića u Domu kulture „Studentski grad“ Novi Beograd, 12. jun 2017.

Politika
Pratite nas na YouTube-u