KRV NA RUTI NOVOG PUTA SVILE

PEPE ESKOBAR Poslednje što Pekingu treba je glupi veštački zastoj oličen u novom frontu...

PEPE ESKOBAR

Poslednje što Pekingu treba je glupi veštački zastoj oličen u novom frontu egzistencijalnog rata između Kuće Sauda i Irana

Glavni spoljnopolitički imperativ Kine je da se uzdržava od mešanja u unutrašnje odnose drugih država i da zadrži poslovično dobre odnose sa ključnim političkim akterima – čak i kada se oni međusobno drže za gušu. Pa ipak, za Peking je krajnje mučno da gleda razvoj nepredvidivog saudijsko-katarskog odmeravanja. Kraj nije na vidiku, a mogući scenariji uključuju čak i smenu režima i seizmičke geopolitičke zaokrete u jugozapadnoj Aziji, koja se u zapadnocentričnoj vizuri naziva Bliskim istokom.

A krvavi tragovi u Jugoistočnoj Aziji ne mogu da ne donesu velike probleme Novom putu svile, sada preimenovanom u Inicijativu pojas i put (BRI).

Kad je Tramp rekao: „Odlučio sam… da je došlo vreme da se Katar pozove na prekid finansiranja (terorizma)“, on je suštinski preuzeo zasluge za organizovanu izolaciju Dohe od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je posledica njegovog sada već čuvenog plesa sa mačom u Rijadu. Visoki Trampovi zvaničnici nastavljaju da tvrde kako Katar nikad nije bio tema razgovora sa Saudijcima. Državni sekretar Reks Tilerson, bivši generalni dikretor Ekson mobajla i potvrđeni zagovornik stare linije za Bliski istok, učinio je sve što je mogao da ublaži dramu – svestan da Katar neće imati razloga da produži domaćinstvo vazdušnoj bazi Al Udeid i Centralnoj komandi (Centcom) neprijateljske supersile.

U međuvremenu, Rusija – omiljeni neprijateljski entitet Beltveja – sve se više približava Kataru, još od akvizicije koja je označila preokret u međusobnim odnosima, kada je početkom decembra Katarski investicioni organ (QIA) postao vlasnik 19,5 odsto akcija ruskog energetskog giganta Rosnjefta. To se pretvorilo u ekonomsko-politički savez dva najveća svetska izvoznika gasa, što objašnjava zašto je Doha – koja još uvek ima otvorenu trajnu kancelariju u sedištu NATO – naglo gurnula svoje „umerene pobunjenika“ u Siriji pod ekonomski autobus.

Rusiju i Kinu povezuje kompleksno, multivektorsko strateško partnerstvo. Peking je, dajući prednost ekonomskim interesima, zauzeo pragmatičan stav i nije pokušavao da igra političku ulogu. Budući da je najveći svetski proizvođač i izvoznik, moto Pekinga je kristalno jasan: „Trgovina, a ne ratovi“.

Ali šta ako Jugozapadna Azija u doglednoj budućnosti bude u stalnom predratnom stanju?

IRAN KAO NAJBOLjI KINESKI BRI PARTNER
Kina je najveći trgovinski partner Katara. Peking je aktivno pregovarao o bescarinskom sporazumu sa Zalivskim savetom za saradnju (GCC) pre aktuelnog raskola. Moguće je da će se Katar u budućnosti čak i povući iz GCC.

Katar je takođe za Kinu drugi najveći izvor prirodnog tečnog gasa (LNG), dok je Saudijska Arabija treći najveći snadbevač Kine naftom. Kina je 2010. godine smenila SAD na poziciji najvećeg izvoznika u Jugozapadnu Aziju, istovremeno učvrstivši poziciju najvećeg uvoznika energenata iz tog dela sveta.

trampsaudKad je kralj Salman nedavno posetio Peking, Kuća Sauda je uzbuđeno proglasila „kinesko-saudijsko strateško partnerstvo“, bazirano na potpisivanju ugovora vrednog 65 milijardi dolara. Partnerstvo zapravo zavisi od petogodišnjeg sporazuma o bezbednosnoj saradnji između Kine i Saudijske Arabije, koji uključuje borbu protiv terorizma i zajedničke vojne vežbe. Mnogo će zavisiti od toga da li će profitabilni koridor Crveno more – Adenski zaliv biti oslobođen političkih previranja.

Naravno, sumnju izaziva činjenica da je saudijsko-arabijski vahabizam ideološka matrica salafi-džihadizma, koji preti ne samo Jugozapadnoj Aziji i Zapadu već i samoj Kini.

Novi Put svile predviđa ključnu ulogu za GCC u pogledu međusobnih investicija, što je zaštititni znak kineske win-win strategije. U idealnom svetu saudijska „Vizija 2030“, modernizacioni program ratnog princa Muhameda bin Salmana (MBS), koji ostavlja bez daha, mogao bi teoretski širom Jugoistočne Azije zaseniti privlačnost salafi-džihadističke ideologije daešovskog tipa. Ono što iranofobični princ Bin Salman izgleda ne razume je da Peking zapravo daje prednost svojim ekonomskim odnosima sa Teheranom, utemeljenim u BRI.

Početkom prošle godine, kad je predsednik Si Điping posetio Teheran, on i predsednik Rohani obećali su da će kinesko-iransku bilateralnu trgovinu u narednih 10 godina podići na vrtoglavih 600 milijardi dolara, pri čemu je najveći deo te cifre povezan sa projektom BRI.

Kina i Iran posluju na ozbiljnom nivou. Sad već duže od godinu dana funkcioniše direktna teretna linija koja na 12-dnevnom putu od Kine do Irana preseca Centralnu Aziju. To je samo uvod u povezivanje visokobrzim železnicama koje će preko teritorije Irana povezati Kinu i Tursku, što je projekat koji bi trebalo da bude završen početkom 2020-tih.

A u (dalekoj?) budućnosti pacifikovana Sirija će takođe imati funkciju BRI čvora. Pre rata sirijski trgovci su bili najvažniji trgovci na malo u okviru trase Puta svile od Levanta do Jivua (istočna Kina).

BRI I TURSKA, EGIPAT I IZRAEL
Kad se govori u kineskom Morskom putu svile, ne radi se tu samo o pretećem „nizu bisera“ – već pre svega o lučnoj infrastrukturi, koju će graditi kineske kompanije, konfigurišući ključne zaustavne tačke BRI u Indijskom Okeanu, Crvenom moru, Suecu, pa sve do luke Pirej u grčkom delu Mediterana. Pirejem još od avgusta 2016. raspolaže i upravlja kineski COSCO. Ovo unapređeno i modernizovano kontejnersko trgovinsko čvorište između Istočne Azije i Zapada već sada je najbrže rastuća luka Evrope.

Sa svoje strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je već jasno stavio do znanja da se sfera turskih nacionalnih interesa proteže od „Sueckog kanala, susednih mora, pa sve do Indijskog okeana“. Iako je Ankara uspostavila bazu u Kataru – u koju trenutno uplovljavaju njene trupe – takođe je osnovala i tursko-saudijski Savet za stratešku saradnju.

katarlngtankerMoguće je da se Ankara polako ali sigurno strateški okreće Rusiji, a u prilog tome govori i zeleno svetlo za Turski tok. Međutim, to se može tumačiti i kao zaokret ka Kini – sa kojom se, uprkos preprekama kojih će biti, očekuje jačanje saradnje u svim ključnim oblastima, od članstva u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci (AIIB), do članstva u Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO).

I Turska i Iran – potencijalni punopravni član u ŠOS već od sledeće godine – aktivno podržavaju Katar u aktuelnom sporu, uključujući i redovne pošiljke hrane. To još jednom pokazuje da Peking ne može sebi tek tako dozvoliti da bude politički uvučen u suštinski zloćudnu i složenu iransko-saudijsku borbu za regionalnu dominaciju. Još jednom – BRI sve određuje.

Egipat je poseban problem. U trenutnom sporu se svrstao uz Rijad. Na kraju krajeva, predsednik feldmaršal Al Sisi zavisi od „darežljivosti“ Kuće Sauda.

Nova egipatska prestonica (veličine Singapura) istočno od Kaira finansira se kineskim investicijama, koje su samo na kraju prošle godine iznosile 35 milijardi dolara i nastavljaju da rastu. Dodatni bonusi uključuju olakšanje valutnih svopova, koje je omogućio Peking, što egipatskoj ekonomiji donosi preko potrebni podsticaj. Ahmed Darviš, predsedavajući Ekonomske zone Sueckog kanala, nema ništa osim reči hvale za Peking, najvećeg investitora u Koridor Sueckog kanala.

Zatim je tu i rastuća izraelsko-kineska konekcija. Izrael podržava antikatarski blickrig Saudijske Arabije i Emirata u suštini zato toga što je to još jedan posrednički rat protiv Irana.

Kina se nadmeće za izgradnju visokobrze železnice koja bi povezala Crveno more i Meditaran (Red-Med). Ako more poslovnih kontejnera bude moguće smestiti blizu Eilata, Kinezi će preko Red-Med železnice moći da vrše pretovar tereta direktno u Pirej – što bi bila alternativna ruta za Koridor Sueckog kanala, u kojem opet učestvuju Kinezi.

Na svim frontovima odvija se podivljalo povezivanje. Kompanija Šangaj internešnal port grup (Shanghai International Port Group) upravlja Hajfa lukom. Kineski Harbour inženjering (Harbor Engineering) će graditi 876 miliona dolara vrednu luku u Ašdodu. Izrael je već najveći izvoznik napredne poljoprivredne tehnologije u Kinu – na primer, u domenu destilacije vode, akvakulture i stočarstva. Peking želi još izraelskog uvoza u oblasti biomedicine, čiste energije i telekomunikacija. Konačni argument je neminovno članstvo Izraela u Azijskoj banci za infrastrukturne investicije.

sirohaniMože se reći da će sve što se od sada bude događalo u Jugoistočnoj Aziji biti uslovljeno i povezano sa BRI – trgovinskim drumsko-pomorskim superkoridorom koji povezuje Istočnu Aziju, Jugoistočnu Aziju i jugoistočnu Evropu. Fokusiran na taj projekat kao sveobuhvatni pogon multipolarizacije, „inkluzivnu“ globalizaciju 2.0 i brzo širenje informacionih tehnologija, poslednje što Pekingu treba je povratak u prošlost, odnosno glupi veštački zastoj oličen u novom frontu egzistencijalnog rata između Kuće Sauda i Irana, u kojem bi se Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Izrael sukobili sa Katarom, Turskom, Iranom i – Rusijom.

Prethodnih noći se slabo spavalo u Žongnanhaju (Zhongnanhai).

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u