PEPE ESKOBAR
Hoće li Muhamed bin Salman izgubiti obraz ili će pokrenuti još jedan rat u kojem ne može da pobedi, a čije posledice će osetiti svet?
Baš kad su geopolitičari računali na smenu režima u Kataru – orkestriranu iz očajne Kuće Saud – dogodila se smena režima u Rijadu, koju je organizovao Ratni princ, Uništitelj Jemena i Blokator Katara – Muhamed bin Salman (MBS).
Uzevši u obzir neprozirnost te pustinjske petrodolarske porodične oligarhije, koja imitira naciju, na nekoliko stranaca kojima je omogućen unutrašnji pristup je da protumače poslednju epizodu arapske Igre prestola. Nije od pomoći ni to što „velikodušnost“ saudijskog i emiraćanskog lobija u Vašingtonu svodi rad svakog piskarala i tink-tenka na nivo bednog ulizištva.
Visokopozicionirani bliskoistočni izvor blizak Kući Sauda i de fakto otpadnik od beltvejskog konsenzusa govori bez dlake na jeziku:
„CIA je veoma nezadovoljna puštanjem niz vodu (bivšeg princa) Muhameda bin Najefa. Muhamed bin Salman smatra se finansijerom terorizma. Zbog veza sa terorizmom, SAD je trebalo da aprila 2014. svrgnute kompletne kraljevske familije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Tada je postignut kompromis da Najef preuzme upravljanje Kraljevinom kako bi to zaustavio.“
Pre rijadskog puča, narativ na kojem se insistiralo u izabranim bliskoistočnim geopolitičkim krugovima nalagao je da su američke tajne službe „indirektno“ zaustavile još jedan puč protiv mladog emira Katara Šejka Tamima al Tanija, koji je organizovao Muhamed bin Zajed, princ Abu Dabija, uz pomoć vojske plaćenika iz UAE koji su u ugovornom odnosu sa kompanijom Blekvoter/Akademi vlasnika Erika Princa. Od ključne važnosti je to što je Zajed, kako se ispostavlja, mentor Muhameda bin Salmana.
CIA PROTIV MONARHIJE
Naš izvor objašnjava: „Događaji su povezani. Princ (misli se na navedenog Erika Princa, vlasnika Blekvotera; prim. prev.) je CIA i verovatno je on zaustavio bilo kakav pokušaj puča u Kataru. Na to što je CIA blokirala puč u Kataru Saudijci su reagovali tako što su šutnuli Muhameda bin Najefa, kojeg je CIA izabrala da bude sledeći kralj. Saudijci su uplašeni. Monarhija je u problemu budući da CIA može okrenuti vojsku u Saudijskoj Arabiji protiv kralja. Ovo je bio odbrambeni potez MBS“.
Izvor dodaje: „MBS trpi neuspehe na svim frontovima. Jemen, Sirija, Katar, Irak itd. Sve su to njegovi neuspesi. Kina takođe nije zadovoljna njime budući da izaziva probleme u Ksinjangu. Rusija ne može biti srećna jer MBS stoji iza obaranja cena nafte. Ko su mu saveznici? Ima samo jednog, a to je njegov otac, za kojeg se teško može reći da je pouzdan“. Kralj Salman je zbog demencije bukvalno onesposobljen.
Izvor insistira na stavu da je „veoma moguće da će se CIA okrenuti protiv monarhije u Saudijskoj Arabiji“. To bi rat između Trampa i određenih sektora „duboke države“ podiglo na poptuno novi nivo.
Na svu ovu šaradu, tu je i faktor Džared od Arabije (misli se na Džareda Kušnera, Trampovog zeta i savetnika za Bliski istok; prim. prev.). Nema šanse da će bilo koji ozbiljan unutrašnji igrač potvrditi bilo šta o (prekinutom) puču u Kataru. Ali, ako je zaista došlo do pokušaja puča koji je ugušen, Džared Kušner je, s obzirom na njegove veze, mogao da ima insajdersku informaciju.
Sudeći prema izvoru, „Džared Kušner je suštinski bankrotirao u Petoj aveniji 666 (ne radi se o autorovoj metafori; Kušner zaista poseduje kompaniju na Petoj aveniji, u zgradi broj 666) i potrebna mu je saudijska finansijska pomoć. Zato čini sve što Saudijci žele. Kompanija mu je u toliko lošem finansijskom stanju da čak ni tast ne može da ga iščupa.“
OPERACIJA PUSTINjSKI HIBRIS
Ovaj zamršeni trag potkrepljuje i čuveni dokument BND (nemačka obaveštajna služba) iz decembra 2015, gde se navodi da je Kuća Sauda usvojila „impulsivnu intervencionističku politiku“, a tadašnji ministar i zamenik prestolonaslednika MBS opisuje se kao „kockar“ koji će izazvati mnogo problema.
U dokumentu BND navodi se da je Kuća Sauda u Siriji finansirala stvaranje Osvajačke armije (Army of Conquest) – praktično reinkarnaciju Džehbat al Nusre, odnosno Al Kaide u Siriji – i njoj ideološki bratske organizacije Ahrar al Šam. U prevodu, Kuća Sauda pomaže, podstiče i naoružava salafi-džihadistički terorizam. To radi režim koji danas za to optužuje Katar (Doha je podržavala druge grupe).
U Jemenu je BND bio zabrinut da Bin Salmanov rat protiv Huta i jemenske vojske samo jača organizaciju Al Kaida Arapskog poluostrva (AQAP). Danas je taj njegov rat – koji vodi uz pomoć američkog i britanskog oružja – doveo do užasne humanitarne katastrofe.
Kako je arogantni, traljavi i obesni neznalica MBS došao u situaciju da je toliko blizu da zapali celu Jugoistočnu Aziju? I to ne samo Jugoistočnu Aziju, budući da talasi očajanja zapljuskuju zapadne investicione krugove, zato što je MBS u tolikoj meri nenavođena raketa da će njegove akcije uništiti penzione račune širom spektra.
Potrebno je ukratko pojasniti kontekst. Ovo što vidimo danas je Treće saudijsko carstvo, koje je 1902. osnovao Ibn Saud, zadržavši prethodno postojeći toksični savez sa primitivnim vahabitskim klericima. Ibn Saud je vladao Nadždom samo na početku, da bi potom 1913. anektirao šiitsku Istočnu Arabiju (gde se sada nalazi nafta), a do 1926. i Hidžaz, na obali Crvenog mora. „Ujedinjeno“ kraljevstvo Saudijska Arabija proglašeno je 1932. godine.
Ibn Saud je umro 1953. Iz njegovog harema žena verovatno najuticajnija bila je Hasa al Sudairi. Imali su sedam sinova. (Dementni) Kralj Salman, Najef i MBS su iz porodice Sudairi. MBS je prvi od Ibn Saudovih unuka koji pretenduje na presto.
Nekoliko drugih prinčeva su kompetentniji od njega. Najef, koji je proveo dugo vremena u ministarstvu unutrašnjih poslova, bio je saudijski car za borbu protiv terorizma (i stoga miljenik CIA). Tu je i Mitab bin Abdulah, ministar Saudijsko-arabijske nacionalne garde; zloglasni princ Turki, bivši šef obaveštajne službe, ambasador u SAD i bivši najbolji drugar Osame bin Ladena; i, na kraju, tu je i Kaled bin Faisal, guverner Meke i bivši ministar obrazovanja.
MBS sve ulaže na Viziju 2030 – koja bi teoretski mogla da pokrene delove saudijske ekonomije koji nisu vezani za naftnu monokulturu, ali zahteva političko ažuriranje koje je bukvalno nemoguće izvesti – na kraju krajeva, Kuću Sauda ipak nije moguće reformisati. Uzmite za primer smehotresnu listu od 13 zahteva Kataru – što je delo MBS – uključujući doslovnu ekskomunikaciju Irana i gašenje Al Džazire.
Nije ni čudo što se svaki veći geopolitički akter sprema za ratne scenarije premda je samo Nemačka zvanično izrazila zabrinutost. Katar je NATO posmatrač. Doha je nepopustljiva – neće se saviti pred apsurdnim zahtevima Saudijaca. Šta je sledeće; hoće li MBS – najopasniji „lider“ u geopolitici današnjice – izgubiti obraz ili će pokrenuti još jedan suludi rat u kojem ne može da pobedi, a čije posledice će osetiti ceo svet?
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
