KONSTANTIN BLOHIN: TRAMPOVU SPOLjNU POLITIKU KONTROLIŠU NEOKONI IZ BUŠOVE ERE

Analiza prvih 100 dana vladavine Donalda pokazuje da se on u spoljnoj politici drži...

Analiza prvih 100 dana vladavine Donalda pokazuje da se on u spoljnoj politici drži „dnevnog reda“ neokonzervativaca

Promena spoljnopolitičke retorike Donalda Trampa – u poređenju sa njegovim predizbornim obećanjima – objašnjava se ozbiljnim uticajem na njegov spoljni kurs američkih neokonzervativaca.

To je politička i međustranačka grupa koja se formirala još u vreme Hladnog rata. Spoljnopolitička koncepcija neokonzervativaca bazira se na američkom globalnom liderstvu, paradigmi koja podrazumeva da SAD po celom svetu nameću ideale liberalne demokratije, realizujući pritom strategiju „unilaterizma“ pri dostizanju globalnih ciljeva. U ovo je uključeno i prekrajanje Velikog Bliskog Istoka.

Korišćenje sile radi nametanja američkih vrednosti – drugi je ključni simptom američkog neokonzervativizma. Vrhunac uticaja neokonzervativaca bio je za vreme vladavine Džordža Buša-mlađeg. Međutim, njihov kurs je ostvarivan i u vreme predsednikovanja Baraka Obame.

Izbor za predsednika SAD Donalda Trampa, koji je proglasio u kampanji odustajanje od mešanja u unutrašnje stvari suverenih država i poboljšavanje odnosa sa Rusijom, naišao je na negativnu reakciju u neokonzervativnim krugovima.

Neokonzervativci su se još u marte 2016. godine obratili američkoj javnosti otvorenim pismom sa kritikom na Trampov račun. Potpisali su se vodeći teoretičari neokonzervativizma, proglasivši za cilj onemogućavanje Trampa da dođe na vlast.

Proces senatskih saslušanja – kroz koji su morali da prođu svi koje je Tramp predlagao na državne funkcije – na očigledan način je pokazao da se Kongres SAD u potpunosti nalazi pod kontrolom neokonzervativaca.  Upravo oni su insistirali da se iz Trampovog tima ukloni Majkl Flin, pobornik poboljšavanja odnosa sa Rusijom.

Istovremeno su neokonzervativci iz administracije Buša-mlađeg, bivša državna sekretarka Kondoliza Rajs i ministar odbrane Robert Gejts, aktivno podržali kandidaturu Reksa Tilersona za šefa američke diplomatije.

Ministar odbrane Džejms Matis i savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Makmaster imaju tesne neformalne kontakte sa vodećim neokonzervativcima iz tima Buša-mlađeg – Polom Vulfovicem i Vilijamom Kristolom. Kadrovsku osnovicu administracije Donalda Trampa čine pomoćnici i saradnici iz administracije Buša-mlađeg.

Zet šefa Bele kuće – Džared Kušner – idejno-politički je u svojoj zaštiti interesa Izraela blizak neokonzervativcima. Uticaj neokonzervativaca na razradu spoljne politike SAD ispoljava se i preko delovanja brojnih „fabrika misli“ koje su kadrovska rezerva vlasti, a obezbeđuju joj i ekspertske ocene spoljnopolitičkih rešenja. Posebno mesto u tome pripada Američkom institutu za preduzetništvo.

Džon Bolton, koji je bio predstavnik SAD u Savetu bezbednosti UN u vreme Džordža Buša-mlađeg, jedno vreme je figurirao kao kandidat za šefa Stejt departmana, a potom za Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Međutim, potom je njegova kandidatura bila odbačena.

Bolton je, inače, da bi ubacivao svoje ljude u strukture vlasti SAD – a da bi oni realizovali ideal Ronalda Regana „Do mira preko sile“ – stvorio sopstvenu organizaciju JohnBoltonpac.

A on i njegova organizacija podržavali su kandidate poput Džona Mekejna, Liz Čejni (kćerka Dika Čejnija), Marka Rubia (njegov predizborni slogan „A New American Century“ veoma je blizak „fabrici misli“ – „A Project for a new American Sentury“ koju su stvorili neokonzervativni teoretičari Vilijem Kristol i Robert Kagan).

Neformalna mreža neokonzervativnih organizacija već je razvijena infrastruktura za vršenje pritiska na američku vlast. Analiza prvih 100 dana vladavine Donalda pokazuje da se on u spoljnoj politici drži „dnevnog reda“ neokonzervativaca: povećanje vojnih rashoda i korišćenje faktora sile. Tramp najodlučnije istupa za povećavanje vojnih rashoda i modernizaciju armije.

Neokonzervativi senator Lindzi Grejem podržao je raketni udar po vladinim trupama Siriji, kao i Trampovu nameru da silom reši problem raketno-nuklearnog problema koji predstavlja Severna Koreja. Trampova politika se naširoko diskutuje u neokonzervativnima krugovima. Vodi se i na stranicama listova Vašington post i Njujork tajms.

Bivši predsednik Svetske banke, Pol Vulfovic, nada se da će Tramp povodom Rusije napraviti zaokret kojim će sačuvati „vrednosti“ neokonzervativne spoljne politike koja je usmerena na nametanje silom ideala liberalne demokratije. Trampov kurs podržava američkoj eliti poznati politički komentator Čarls Krauthamer, ali zato vojni strateg Maks But ukazuje na Trampovu nekompetentnost i optužuje ga za simpatije prema Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu. 

Kurs neokonzervativaca prema Trampovoj spoljnoj politici zavisiće ubuduće od toga koliko će ono što predsednik SAD čini biti u skladu sa neokonzervativnim vrednostima.

Puna kontrola neokonzervativaca nad Kongresom SAD, predsedničkom administracijom, zajedno sa postojanjem moćnih lobističkih struktura sa celim „fabrikama misli“, ne ostavljaju nadu da će doći do brzog poboljšanja američko-ruskih odnosa, u svakom slučaju – ne u srednjoročnoj perspektivi.

Izvor Fakti, 29. jun 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u