MISTERIOZNA SUDBINA RUSKE ĆILIBARSKE ODAJE

Postoji više teorija o tome gde je završila Ćilibarska odaja koju je pruski kralj...

Postoji više teorija o tome gde je završila Ćilibarska odaja koju je pruski kralj Vilhem I izgradio u čast Petra Velikog

Ćilibarska odaja je bila najbolji primer veličine ruske i nemačke kulture i umetnosti i predstavljala je ponos imperatora iz dinastije Romanov. Njen sadržaj je misteriozno nestao tokom Velikog otadžbinskog rata i do danas nije pronađen, ali su ruski majstori i naučnici u prethodnim decenijama uspeli su da obnove ovu veličanstvenu salu. Ipak, glasine o tome gde se nalazi originalna Ćilibarska odaja i dalje su predmet rasprava među entuzijastima.

Petar Veliki je vladao od 1682. do 1721. godine i prvi je poneo titulu imperatora Rusije, a bio je čuven po svojoj ljubavi prema neobičnim stvarima. Njegovu zbirku čudnih i jedinstvenih predmeta, poznatu kao Kunstkamera, činili su primerci raznih minerala, ali i fetusi i tela dece rođene sa deformitetima. Kolekcija i danas postoji u Sankt Peterburgu. U vreme Petrove vladavine evropski vladari su znali da je moćnog ruskog cara najlakše odobrovoljiti ako mu se pokloni neki neobičan poklon, dostojan njegove zbirke.

Zato je pruski kralj Fridrih Vilhelm I došao na ideju da Petru Velikom ponudi izradu raskošne odaje kako bi zadobio njegovu naklonost. Ruskom caru je 1716. godine predstavio salu koju su projektovali i ukrasili zlatom i ćilibarom najbolji pruski barokni vajari i arhitekte. To je bila čuvena Ćilibarska odaja, kasnije nazvana i Osmo svetsko čudo zahvaljujući svojoj velikoj lepoti.

PRUSKI POKLON RUSIJI
Naslednici Petra Velikog preuredili su i značajno proširili ovu odaju. Smatrali su je najboljim dokazom svojih vladarskih uspeha. Do kraja 18. veka sala je postala još lepša i prostirala se na gotovo 100 kvadratnih metara, a za njeno ukrašavanje utrošeno je šest tona ćilibara, zlatnih listića i poludragog kamenja. Među istoričarima i juvelirima još traju rasprave oko približne vrednosti Ćilibarske odaje. Procene se kreću od 142 miliona do 500 miliona dolara.

Katarina Velika, ruska imperatorka od 1762. do 1796. godine, odaju je smestila u svoju letnju rezidenciju, Katarinin dvorac u Carskom Selu (danas je to grad Puškin, smešten 30 kilometara južno od Sankt Peterburga). I u narednom periodu velika pažnja je pridavana održavanju ovog jedinstvenog umetničkog dela, a odaja nije premeštana iz Katarininog dvorca sve do 1941. godine. Ironija sudbine je činjenica da je baš te godine bila planirana velika rekonstrukcija sale, ali nije urađena zbog rata.

NEMAČKI RATNI PLEN
Veliki otadžbinski rat počeo je u junu 1941. godine. Sovjetska država našla se u vrlo teškoj situaciji, naročito u prvih nekoliko meseci rata. Nemačka vojska je okupirala Puškin u septembru. Do tada su brojne postavke sovjetskih muzeja i vredni predmeti već bili prebačeni u Sibir. Ćilibarska odaja je ostala na svom mestu, jer ju je bilo veoma teško demontirati i transportovati.

U vreme Hitlerove vlasti mnoga umetnička dela nastala u prošlim vekovima, među njima i Ćilibarska odaja, u Nemačkoj su smatrana vlasništvom nemačkog naroda od koga su na razne načine oduzeta. Zato su nacisti proglasili da Ćilibarska odaja pripada Nemačkoj, demontirali je i preneli u Kenigsberg, današnji ruski grad Kalinjingrad, smešten 1.088 kilometara istočno od Moskve.

Prema Alfredu Rodeu, nemačkom istoričaru umetnosti koji je bio zadužen za zbirku u Kenigsberškom zamku od 1926. do 1945. godine, Nemci su dobro vodili brigu o Ćilibarskoj odaji. Rode je tvrdio da je ona ostala neoštećena čak i posle bombardovanja Kenigsberga 1944. godine kada je veći deo starog gradskog jezgra izgoreo, pošto je bila rastavljena na delove i čuvana u podrumu zamka. Sovjetske jedinice zauzele su Kenigsberg u aprilu 1945. godine, ali nisu naišle ni na jedan trag koji bi vodio do odaje ili nekog njenog dela. Ćilibarska odaja je nestala.

DA LI JE ODAJA ZAUEK IZGUBLjENA
Postoji više teorija o tome gde je završila Ćilibarska odaja. Najjednostavnija među njima zasniva se na pretpostavci da Rode nije govorio istinu i da je ona potpuno uništena tokom žestokih borbi za Kenigsberg. Druga teorija tvrdi da je odaja ostala zakopana negde u lagumima ispod Kenigsberškog dvorca koga su sovjetske vlasti porušile 1969. godine. Stručnjaci veruju da je u tom slučaju odaja svakako uništena, jer ćilibar zahteva određenu temperaturu i okruženje da bi ostao neoštećen, pa je propao u slučaju da je zakopan.

Ostale pretpostavke ostavljaju više nade avanturistima koji se još uvek nadaju da mogu da pronađu Ćilibarsku odaju. Oni veruju da je sala rastavljena na delove i preneta u Nemačku kada su nacisti shvatili da im je poraz neizbežan. Ruski istoričar Andrej Pržezdomski smatra da se ovo umetničko delo nalazi van Kalinjingrada, u do sada neotkrivenim bunkerima nemačke tajne službe. Neki drugi istraživači pretpostavljaju da je odaja u tajnosti prebačena u Južnu Ameriku zajedno sa nekoliko nacističkih vođa koji su tamo pobegli posle 1945. godine.

Svakako je najneobičnija teorija po kojoj Nemci u stvari nisu zaplenili Ćilibarsku odaju – bar ne onu pravu. Naime, Fjodor Morozov, poznavalac istorije Puškina, tvrdi da su sovjetski restauratori kopirali ukrase odaje i njima zamenili originale pre nego što je prava Ćilibarska odaja preneta na tajnu lokaciju uoči izbijanja rata. Morozov je uveren da su sovjetske vlasti delove odaje poslali Armandu Hameru, američkom preduzetniku i prijatelju SSSR-a, u znak zahvalnosti za njegovu pomoć sovjetskoj državi u okviru programa realizovanog po američkom „Zakonu o zajmu i najmu“ (Lend-Lease).

KOPIJA VERNA ORIGINALU
Neki delovi Ćilibarske odaje ipak su vraćeni u Rusiju, ali tek mnogo godina posle okončanja Velikog otadžbinskog rata. Nemačka je 2000. godine vratila dva predmeta koja potiču iz čuvene sale, jedan florentinski mozaik i jedan komad nameštaja od ćilibara. Međutim, sve više se čini da nikada neće biti pronađen ostatak umetničkih dela iz Ćilibarske odaje. Zato su ruski naučnici i vajari još pre nekoliko decenija otpočeli rekonstrukciju izgubljenog remek-dela. Radovi su počeli 1981. godine i u njima su učestvovali i nemački majstori, a trajali su više od 20 godina, dok su ukupni troškovi dostigli 11,35 miliona dolara. Restaurirana Ćilibarska odaja otvorena je 2003. godine u Katarininom dvorcu u Puškinu.

Baron Eduard fon Falc-Fejn, preduzetnik iz Lihtenštajna rođen u Ruskoj imperiji, proveo je 30 godina tragajući za Ćilibarskom odajom. Izjavio je 2004. godine da originalna sala verovatno nikada neće biti pronađena, ali da nova nimalo ne zaostaje po lepoti. „Staru Ćilibarsku odaju video sam kada sam imao pet godina, a sada sam video i novu. Nova je još lepša“, rekao je fon Falc-Fejn za magazin „Argumentы i faktы“. Entuzijasti mogu da nastave potragu za originalnom Ćilibarskom odajom, ali je mnogo lakše otići do Puškina i uživati u izvanrednoj rekonstrukciji čuvene sale.

Ovaj tekst je deo serije „Russian X-Files”, u kojoj „Ruska reč” priča o zagonetnim slučajevima, tajnama i anomalijama vezanim za Rusiju.

Izvor Ruska reč, 29. jun 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u