IŠĆENKO: UKRAJINA ĆE MORATI DA SE TRANSFORMIŠE U OTVORENU DIKTATURU

Niko ne može unapred reći čime će se završiti proces u Ukrajini. Njena kriza...

Niko ne može unapred reći čime će se završiti proces u Ukrajini. Njena kriza još nije na vrhuncu

Kako se produbljuje ukrajinska kriza, sve aktuelnije postaje pitanje: šta posle Ukrajine?

Već sada je jasno da će režim Petra Porošenka morati da se transformiše u otvorenu diktaturu ili će ga zameniti tuđa diktatura. Ova druga diktatura imaće nesumnjive nacističke crte, ali će biti „narodnija“ od nacističke diktature u Nemačkoj.

Ukrajinska diktatura biće – diktatura gradskog dna i provincijskog kriminala.

Mene su ukrajinski političari i eksperti još i prošle godine optuživali da se bavim „kremaljskom propagandom“, a sada sami – uglas – govore „raspadu države“ i da „Ukrajina neće doživeti do 2019. godine“.

Ovo sebi ranije nisu dozvoljavali. Čak ni najumniji… Stabilne vlasti u Ukrajini u bližoj budućnosti neće biti, a tendencije koje vode njenom raspadu samo će se pojačavati. Oni koji Ukrajinom upravljaju izvana konačno će ostati bez mogućnosti da to dalje čine. Pravo sile (vojni argumenti) konačno će postati presudno u rešavanju ukrajinskih problema.

Za Rusiju će se nametnuti pitanje: mešati se aktivno u rešavanje ukrajinske krize ili ne mešati? Ako izbor bude nemešanje, moraće se ipak dati odgovori i na ova pitanja:

— Kako izolovati teritoriju Ukrajine, da se njeni problemi ne bi prelivali na druge zemlje?

— Šta raditi sa milionima srodnog stanovništva?

— Šta činiti sa milionima izbeglica? 

— Neće li na srednjeročno takva strategija biti skuplja od operativnog mešanja?

U Ukrajini, iako ima 42,5 miliona stanovnika, trenutno ne živi više od 30-35. Možda i manje. Neki tvrde da za nju deindustrijalizacija nije strašna jer je Ukrajina agrarna supersila. Međutim, njena poljoprivreda može da hrani samo 20 miliona ljudi.

Politički prostor Ukrajine je 25 godina bio ograđen od svake alternative. Zato su u njemu ostali samo infantilni „evrointegratori“. Njihova glavna ideja uvek je jedna te ista: „Kad se integrišemo u EU sve će biti dobro. Svi će nam davati novac – i Evropa i Rusija“.

Međutim taj ukrajinski projekat se potrošio. Sada mu je alternativa – orgijanje nacističko-banditskog marginaliteta koji teži da sistem razruši do temelja i podeli sve aktive, a posle – šta bude. Takva elita ne može izvesti Ukrajinu iz krize niti sprečiti njeno produbljivanje. Ona nije u stanju da upravlja zemljom čak ni u uslovima relativne stabilnosti. Ta elita pravi sistem kojem je stalno potrebna resursna potpora izvana.

Njoj je najvažnije da joj plaćaju, a nije najvažnije za šta – za neutralitet ili za rat protiv Rusije. Ratovala bi i sa Evropom samo da joj Moskva plati… Sve u svemu, situacija stvorena u Ukrajini nema pozitivnog rešenja.

Pobeda alternativne političke sile dovela bi do zamene naci-oligarhijskog dvovlašća nacističko-banditskim jednovlašćem koje bi praktički momentalno isprovociralo raspad zemlje.

Spoljni faktori, koji su u stanju da u Ukrajini uvedu red, nemaju na koga unutar nje da se oslone politički (ne samo Rusija, nego i EU i SAD). S obzirom na stanje stvari, spoljno mešanje usmereno na očuvanje Ukrajine kao nezavisne države – naprosto ne može da bude uspešno. Susedi Ukrajine sada mogu samo da gledaju kako da se zaštite od pretnji koje dolaze sa njene teritorije. I da čekaju promenu okolnosti.

Radikalizacija sukobljenih grupacija, sa njihovom spremnošću da jedne protiv drugih krenu i na najsurovije mere, dovešće do sve veće mržnje stanovništva prema eliti u celini i do njenog (elite) uništenja i (ili) isterivanja iz zemlje.

Prostor za pojavu nove elite raščišćavaće se u krajnje teškim, čak i tragičnim uslovima, ali će razaranje državnih struktura, likvidacija neadekvatne elite, smanjivanje stanovništva sa rešavanjem pitanja preživljavanja ostalih imati za pretpostavku da se ljudi, koji u takvim uslovima na sebe uzmu odgovornost za upravljanje pojedinim zajednicama oslanjaju na bezuslovnu podršku građana…

Rusija tri godine ne može da preformatira mali činovnički aparat Krima, koji nikako ne želi da se rastane sa svojim ukrajinskim navikama. Ogromnu, a pritom još civilizacijski raspolućenu Ukrajinu neće uspeti da preformatira čak ni Evropska unija.

Politički organizam boluje isto kao i fizički. Kriza može dovesti do propasti, a može i do ozdravljenja i sticanja imuniteta.

Niko ne može unapred reći čime će se završiti proces u Ukrajini. Njena kriza još nije na vrhuncu.

Izvor Fakti, 04. jul 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u