FINIAN KANINGEM
Dani u kojima je Vašington moralnom hipokrizijom i vojnim agresijama maltretirao svet su gotovi
Amerika je sledila strategiju međunarodne izolacije Rusije. Očigledno je da je Vašington taj koji je sada sve izolovaniji na globalnoj pozornici. U nedelji koja je prethodila samitu G-20 u Nemačkoj ovakav preokret nije mogao biti očigledniji.
Dok je Severna Koreja otvoreno prkosila Vašingtonu tehnološkim probojem u testiranju balističke rakete, a američki predsednik Donald Tramp bio zaokupljen uobičajenim tinejdžerskim Tviter glupostima, ruski i kineski lider ponosno su učvrstili svoj strateški savez u novom multipolarnom svetskom poretku.
Zapadni mediji to neće priznati, ali ovonedeljni moskovski sastanak između Putina i Sija Đinpinga imao je istorijski značaj. Svedočimo globalnoj tranziciji moći. Za opšte dobro.
Ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolegu Sija Đinpinga povezuje vidno duboko osećanje međusobnog poštovanja i mudar pristup političkim izazovima sa kojima se svet danas suočava. Dvojica lidera su se sastala više od 20 puta u protekle četiri godine. Predsednik Si je Rusiju nazvao najbližim saveznikom Kine i ocenio da je prijateljstvo koje postoji između dve zemlje izvor stabilnosti u turbulentnom svetu.
Na udarnu vest o uspešnom testiranju međunarodne balističke rakete (ICBM) Putin i Si su reagovali sa mirnom uzdržanošću. Sa druge strane, američki predsednik Tramp na Tviteru se narugao Kim Džong Unu. „Ima li taj tip išta pametnije da radi sa svojim životom?“, zapitao se Tramp rečima koje bi zvučale prikladnije da su upućene američkom predsedniku.
Potom su SAD i Južna Koreja takođe lansirale balističke rakete na vojnim vežbama čija namera je da se Pjongjangu pokaže snaga. Kim Džong Un odgovorio je da je ICBM „poklon američkoj kopiladi“ za njihov Dan nezavisnosti, koji obeležavaju 4. jula, i da će biti još takvih poklona.
Umesto eskalacije tenzija, Putin i Si su izneli veoma razuman predlog da Severna Koreja obustavi svoje raketne probe, a SAD vojne vežbe na Korejskom poluostrvu. Sve strane pregovorima moraju pristupiti bez pribegavanja nasilju i bez postavljanja preduslova za pronalazak sveobuhvatnog rešenja ovog decenijskog spora.
KUDA GRAVITIRAJU NEMAČKA I JAPAN?
Kontrast između Putinovog i Sijevog dostojanstvenog i inteligentnog odgovora i Trampove drskosti je jasan dokaz da Rusija i Kina pokazuju pravo globalno liderstvo, dok su Amerikanci samo deo problema.
Ali korejska drama samo je jedna od ovonedeljnih ilustracija koje su pokazale koliko su američke ambicije o jednopolarnoj dominaciji postale izlišne.
Nakon moskovskog uvoda u samit G-20, kineski predsednik je u sredu stigao u državnu posetu Nemačkoj, dva dana pre okupljanja u Hamburgu. Si i nemačka kancelarka Merkel potpisali su nove trgovinske sporazume između dve vodeće svetske izvozne ekonomije.
„Odnosi između Kine i Nemačke su na najvišoj tački u istoriji“, rekao je Mihael Klaus, nemački ambasador u Pekingu. „Iz nemačke perspektive, ekonomska i politička dinamika se kreće ka istoku“.
Važna je bila i vest da se EU sprema da finalizuje veliki trgovinski sporazum sa Japanom. Takođe je važno što je japanski premijer Šinzo Abe – odmah nakon testiranja međunarodne balističke rakete iz Pjongjanga – pozvao Kinu i Rusiju da pomognu u rešavanju korejske krize. Očigledno je da Japan, uprkos tome što je saveznik Vašingtona, pokazuje otvorenost za multilateralno rešenje, koje su predložili Moskva i Peking.
Na mnogo načina, nezavisno da li se radi o bezbednosti ili trgovini i ekonomiji, deluje da se svet neumoljivo kreće ka multipolarnom formatu kao najprikladnijem odgovoru na izazove.
Ali tako ne misle Amerikanci, posebno pod liderstvom Donalda Trampa. Sve države ne predstavljaju ništa više od naslona za noge „izuzetnim“ Amerikancima, koji misle da imaju pravo da izazivaju i zastrašuju sve druge kako bi dobili ono što žele.
Američka izolovanost u svetu bila je vidljiva na samitu G-7 u maju ove godine, kad su se druge države nespretno ogradile od Trampove odluke da se SAD povuku iz globalnog sporazuma o klimi. Nakon dva meseca još je vidljivija izolacija Vašingtona na svetskoj pozornici u Hamburgu, gde se ovog vikenda okupljaju lideri G-20. Naslov Blumberga sve objašnjava: Tramp rizikuje da se protiv njega ujedine hladnoratovski saveznici i neprijatelji. Trampovo nastojanje da Ameriku stavi „na prvo mesto“ kroz trgovinski protekcionizam i uskogrudi unilateralizam u rešavanju pitanja globalne bezbednosti doveli su SAD u raskorak sa ostatkom sveta.
VIZIJA DEMOKRATIČNIJEG SVETSKOG PORETKA
Gde je sada američki „timski igrač“, navodni „lider slobodnog sveta“? Sve samoproglašene vrline sada su percipirane kao ono što su oduvek i bile: „preterana, pretenciozna i hvalisava bombastičnost. Amerika je danas viđena kao ništa više od sebičnog i trapavog džina. Njena trgovinska neravnoteža sa ostatkom sveta nije posledica „trulih sporazuma“, kao što tvrdi Tramp, već toga što je američka ekonomija decenijama sledila put samouništenja. Odliv poslova američkih korporacija i pritiskanje američkih radnika sirotinjskim platama samo su deo tog procesa.
Kad Amerika danas govori o poštovanju međunarodnog prava i bezbednosti, ostatak sveta se smeje sa gorkom ironijom. Ratovi širom Bliskog istoka i finansiranje terorizma velikim delom su posledice američkih zločinačnih smena režima. Ko je ta zabludela glava u Vašingtonu?
To je ista ona zabludela glava koja je pojela „predivnu čokoladnu tortu“ sa kineskim predsednikom u odmaralištu na plaži u Floridi, pa potom nastavila da sankcioniše Kinu i vrši provokativne vojne upade na njenu teritoriju. Ali ne radi se samo o Trampu već o celom američkom političkom rukovodstvu. Američka vladajuća klasa postala je toliko zaslepljena sopstvenom veličinom da ne može čak ni da vidi kako joj svet, kojim tvrdi da dominira, zatvara vrata i odlazi na drugu stranu.
Vašington nema odgovor na današnje svetske izazove. Jednostavno, Vašington je izvor mnogih današnjih problema. On nema čak ni toliko skromnosti da prizna sopstvenu odgovornost. Jedina stvar za koju SAD deluju sposobno je pogoršavanje već postojećih problema. Korejska kriza je poučan primer.
Predsednici Putin i Si se ne udružuju da bi ostvarili svetsku dominaciju, kako Vašington želi da mislimo. Samo u Vašingtonu vizija multipolarnog i demokratičnijeg svetskog poretka može biti protumačena kao nešto zlokobno i preteće. Razlog tome je što zapravo američka ambicija o „dominaciji punog spektra“ zlokobna i preteća.
Svet može biti srećan što ima istinske lidere poput Putina i Sija, koji nastavljaju da se kreću ka stvaranju multipolarnog svetskog poretka. Ovaj strateški savez Rusije i Kine je srećom ojačan ozbiljnim vojnim potencijalom. Zajedničke pomorske vežbe u Baltičkom moru ovog meseca su vitalna polisa osiguranja onoga što Moskva i Peking sve hrabrije poručuju Amerikancima.
Poruka koju su Putin i Si efektno poslali Trampu ove nedelje je da američke ambicije o svetskoj dominaciji više nisu prihvatljive ili održive. Dani u kojima je Vašington moralnom hipokrizijom i vojnim agresijama maltretirao svet su gotovi.
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
