FATALNA GREŠKA NOVE ENERGETSKE STRATEGIJE SAD [2]

F. VILIJAM ENGDAL Ključni temelj Trampove strategije je pokušaj da se preko Inicijative tri...

F. VILIJAM ENGDAL

Ključni temelj Trampove strategije je pokušaj da se preko Inicijative tri mora od Poljske napravi evropsko čvorište za američki gas

VAŠINGTONOVA NOVA „VELIKA GASNA IGRA“
Jedna od osobina vašingtonske „duboke države“ je to da je njena strateška mašta ograničena na onu koja je prividno funkcionisala već otprilike sto godina, sve donedavno. Konkretno, radi se o kontroli energije. Osim bezbrojnih ratova koje je u prethodnim godinama Pentagon direktno pokrenuo zarad kontrole nafte – poput okupacije Iraka 2003. i uništenja Libije 2011 – rat protiv Bašara al Asada, iza koga stoje SAD, sve do danas je suštinski takođe rat za kontrolu energije, odnosno prirodnog gasa.

Ukoliko često zbunjujuću politiku Trampove administracije sagledamo kroz prizmu globalne dominacije nad prirodnim gasom i strateškog sprečavanja da takvu vrstu dominacije ostvare rivalski akteri, uočićemo jasnu strategiju. Ključni temelj Trampove strategije je pokušaj da se preko Inicijative tri mora od Poljske napravi evropsko čvorište za američki gas iz škriljaca.

Drugi temelj nove vašingtonske strategije je sabotaža pomaljajućeg gasnog saveza Katara, Irana, Sirije i Turske, čiji cilj je eksploatacija najvećih svetskih rezervi prirodnog gasa iz gasnog polja u Persijskom zalivu (u teritorijalnim vodama Katara i Irana).

Tu sabotažu pokrenuli su Saudijska Arabija i Vašington tokom nedavne Trampove posete Rijadu, kad je pored ostalog Tramp podržao „arapski NATO“, na čelu sa Saudijcima. Rezultat su bizarne sankcije protiv Katara zbog veza sa Iranom i podrške terorističkim aktivnostima Muslimanskog bratstva. Nazivam ih bizarnim jer većina ljudi koji posmatraju prilike u svetu zna da je Saudijska Arabija danas vodeći sponzor i finansijer terorizma skupa sa Vašingtonom i da je nakon 1979. u najmanju ruku podržavala Osamu bin Ladena i njegove mudžahedine iz Al Kaide. Sve donedavno, dok nisu shvatili da nema nade za pobedu u sirijskom ratu, Katar je bio umešan u prljavu aktivnost podrške teroristima u Siriji. To je tad bilo očigledno. Međutim, saudijska blokada Katara nema za cilj obustavljanje radikalnog terorizma. Njen cilj je da iranski, katarski i potencijalno sirijski gas ostanu van gasnog tržišta EU, potencijalno najvećeg svetskog gasnog potrošača u narednim godinama.

Na ova dva ključna elementa američkog gasnog rata dodajte i nedavni pokušaj da se Kina navede da se osloni na američki gas iz škriljaca. Jedan od ishoda aprilskog sastanka Trampa i kineskog predesednika Sija Đinpinga u Mar-a-Lagou je i najava da će američko ministarstvo trgovine podržati i olakšati izvoz američkog gasa iz škriljaca u formi LNG u Kinu. Kina je trenutno veliki uvoznik prirodnog gasa iz Katara, a uskoro će postati i važan uvoznik ruskog gasa, kad ogromna gasna cev Snaga Sibira postane operativna u 2019. godini. Vašington igra na razumljivu želju Kine da u okviru njene strategije dramatičnog smanjenja oslanjanja na ugalj ima nekoliko različitih gasnih snadbevača.

FATALNA MANA
Nova vašingtonska geopolitička strategija gasnih ratova sadrži fatalnu manu. Uprkos činjenici da se gradi 12 LNG luka duž američke istočne obale i Meksičkog zaliva, dugoročna pouzdanost snadbevanja američkim gasom iz škriljaca je pod velikim znakom pitanja.

trimoraMnogo je pisano o ogromnoj ekološkoj šteti od hidrauličkog „frakinga“, neophodnog da se seizmički indukuje oslobađanje gasa iz škriljačnih stenovitih formacija niske propustljivosti. Tu spadaju i visoki zahtevi za slatkom vodom – oko 10 miliona galona po bušotini. Proces uključuje i proizvodnju velike količine visoko toksičnih otpadnih voda, indukovane zemljotrese, emisiju gasova sa efektom staklene bašte i kontaminaciju podzemnih voda.

Da bi zaobišao ove probleme koji u mnogim američkim državama krše Zakon o čistoj vodi, Skot Pruit, Trampov šef Uprave za zaštitu životne sredine – koja je odgovorna za provođenje Zakona o čistoj vodi – nagovestio je da podržava ukidanje mnogih ekoloških ograničenja na fraking gasa iz škriljaca kako bi se povećala proizvodnja gasa. To bi dovelo do ogromnog manjka vode širom SAD, od Pensilvanije, preko Teksasa, do Severne Dakote, kao i do kvantnog skoka u toksičnom zagađenju podvodnih voda.

Ipak, najozbiljnija mana Trampovog plana o dominaciji zasnovanoj na izvozu američkog gasa iz škriljaca je stabilnost same proizvodnje te vrste gasa. Zbog geologije nekonvencionalnog gasa iz škriljaca, proizvodnja bušotina u početku ima relativno visok protok. Međutim, kako su više puta ponavljani testovi pokazali, u bušotinama za vađenje gasa iz škriljaca nakon 4-5 godina dolazi do hiperboličnog pada obima. Testovi ukazuju da se obim gasa nakon 7-8 godina smanjuje za nekih 80 odsto. To znači da u prvih 5-7 godina dolazi oko 80 odsto profita iz bušotine, koji potom dramatično pada, iz čega sledi zaključak da održavanje nivoa proizvodnje gasa iziskuje mnogo veći broj bušotina po mnogo većoj ceni, kako za okolinu, tako i za krajnje potrošače.

Do sada su se oni koji se bave izvlačenjem gasa iz škriljaca fokusirali na takozvana „slatka mesta“, poput Permskog basena u Zapadnom Teksasu, gde velike količine gasa generišu velike profite. Prezasićenost domaćim gasom iz škriljaca otkrivena je nedavno, kad je donet zakon kojim se prvi put od energetske krize iz 70-tih omogućuje izvoz nafte i gasa. Međutim, u poslednjih nekoliko meseseci pojavljuju se alarmantni znaci svojevrsnog trenutnog „vrhunca“ gasa iz škriljaca na trenutnim nivoima ulaganja

Bilten energetske industrije Oil prajs (Oilprice.com) 16. juna objavio je da bi proizvodnja nafte iz škriljaca u veoma aktivnom teksaškom Permskom basenu već mogla da bude u padu, što znači da će ubrzo doći i do pada gasa iz škriljaca. U izveštaju za pretplatnike Oil prajs navodi: „Produktivnost u Permskom basenu takođe je udarila u zid budući da je broj novih bušotina po platformi opadao svakog meseca ove godine. Izvanredno povećanje produktivnosti obustavljeno je u 2016. Avgusta te godine prosečna platofrma je proizvodila preko 700 barela nafte dnevno po jednoj novoj bušotini. Ta cifra se u julu 2017. procenjuje na oko 602 barela dnevno. Pad produktivnosti ukazuje da su najbogatije tačke iscrpljene i da će, ako želi da proizvodi više, industrija morati da uloži više novca i da počne bušenje u perifernim područjima.

trimoraTo je fatalna mana američkog zavođenja gasom iz škriljaca koju svi ignorišu, naročito Poljska.

F. Vilijam Endgal je savetnik za strateške rizike, predavač, politikolog sa Univerziteta Prinston i autor bestselera na temu nafte i geopolitike

Kraj

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u